Učenici detektovali laži: Održana radionica medijske pismenosti u Srednjoj školi “Miloje Vasić” (VIDEO)

Radionici su prisustvovali učenici 1, 2. i 3. razreda ove škole.

Najpre su se na radionici koju je vodio Marko Tadić, stručnjak za društvene mreže, upoznali sa načinom na koji društvene mreže privlače pažnju svojih korisnika. Takođe, utvrdili su znanje o tome šta su algoritmi i kako funkcionišu. 

Kada su u pitanju same društvene mreže, učenici sa kojima smo razgovarali rekli su nam da najviše koriste Instagram i TikTok, a sadržaj koji konzumiraju svakako zavisi od njihovih interesovanja – od političkih tema, preko šminke i hrane, do sporta. 

Sa nastavnikom srpskog jezika Slobodanom Jotićem obnovili osnovna znanja o medijskoj pismenosti i terminima poput dezinformacije, medijske manipulacije, misinformacije i sl. Kroz diskusiju o konkretnim primerima upoznati su osnovnim tehnikama za prepoznavanje lažnih vesti.

U isto vreme nastavnik istorije Živojin Ivković održao je obuku za nastavnike, kojoj su prisustvovale dve profesorke ove škole. Predstavljen im je materijal koji se može koristiti pri obradi tema vezanih za medijsku pismenost, kao neki od mogućih modela pristupa ovim temama u nastavi.

Profesorke smo pitali da li su neki vid metodičkog pristupa medijskoj pismenosti imale tokom svojih studija.

“S obzirom na to da su u pitanju društvene nauke, svakako da jesmo prošli. Međutim, u vreme kada smo mi studirale to je bilo malo drugačije. Tada nisu postojale društvene mreže. Nije postojao ovakav vid informisanja kao što je danas”, rekla je profesorka filozofije Jasmina Glišić.

Ona ističe da su današnja deca informisanija.

“Dostupnije su im informacija, ali isto tako su podložniji različitim manipulacijama, odnosno mogućnostima da dobiju netačne informacije i da se za njom povedu”, rekla je Glišić.

Dodala je da je ovo vreme izazov i za profesore.

“Moramo svakodnevno da se prilagođavamo, da saznajemo, da se postavljamo na kritični način, pa i kao skeptici prema svemu ovome što nam se pruža da bismo na taj način usmeravali učenike koji sa njihovog stanovišta posmatraju informacije i sve ovo što im se prikazuje na drugačiji način. Mislim da je iskustvo na našoj strani, a i ona baza medijske pismenosti koju smo usvojili tokom studiranja”, navodi Glišić.

Uvođenje medijske pismenosti, možda čak i kao posebnog predmeta, na studijske programe fakulteta na kojima se obrazuju budući nastavnici, prema rečima profesorke istorije umetnosti Sanje Stefanović, veoma je važno.

“Studijski programi moraju da prate tok vremena i da budu u skladu sa onim što se dešava u društvu, svuda u svetu. To je vrlo važno kako zbog samih nastavnika, tako i zbog učenika kojima će oni predavati. Medijska pismenost jeste jedna od važnih grana razumevanja društva i sveta u kome živimo”, rekla je profesorka Stefanović.

Nakon teorijskog dela, usledio je praktična primena znanja kroz igru. Naime, učenici su imali zadatak da kažu jednu, naizgled neverovatnu, ali istinitu informaciju o sebi, kao i jednu neistinitu tako što bi je iskazali na senzacionalistički način. Ostali učenici analizirali su šta je tačna, a šta netačna informacija.

Nakon radionice sa učenicima i profesorkama razgovarali smo o utiscima sa radionice i o njihovim medijskim navikama.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.