Bio je neko i pre Toma Kruza: Kaskaderski podvizi filmske legende Žana Pola Belmonda

Decenijama pre nego što je Tom Kruz počeo da izmamljuje uzdahe publike, galska zvezda izvodila je još i veće vratolomije na velikom platnu - ponekad uz vrlo malo mera predostrožnosti.

Jedna od najpopularnjih u savremenom Holivudu Tom Kruz dobija nagradu Britanskog filmskog instituta, što će biti propraćeno ciklusom filmova u čast čitave njegove karijere.

Kruza je ova institucija opisala kao „neustrašivu akcionu zvezdu" i nekoga ko je „posvećen obnavljanju kinematografskog spektakla".

Te osobine najbolje se vide po njegovoj ulozi u filmskom serijalu Nemoguća misija, čiji najnoviji nastavak, Nemoguća misija: Konačni obračun, Kristofera Mekvorija, ima premijeru u maju.

Iako je teško setiti se nekog sličnog statusa ko izvodi toliko zadivljujuće kaskaderske vratolomije, Kruz ima preteču koji je bio jednako odvažan, ako ne i više od toga.

Ta zvezda je Žan Pol Belmondo.

Belmondo ili Bebel kako ga nekad nazivaju, mnogima je poznat kao ikona Novog talasa francuske kinematografije 1960-ih.

Karijeru je započeo ranih 1950-ih radovima u pariskom Théâtre de l'Atelieru, ali je ubrzo počeo da glumi i u filmovima.

Novotalasni klasici Žana Lika Godara kao što su Ludi Pjero (1966), Žena je žena (1961) i Do poslednjeg daha (1960) pokazali su sa kolikom lakoćom Belmondo snima umetničke filmove, odražavajući njegovu intelektualnu pozadinu: otac mu je bio vajar, a majka slikarka.

Međutim, Belmondo je imao neverovatno širok glumački raspon.

U istom periodu u kom je glumio u Godarovim avangardnim ostvarenjima, Belmondo je radio na mnogim drugim različitim vrstama filmova, od francuskih noar-filmova kao što su Doušnik Žana Pjera Melvila (1962) i Veliki rizik (1960) Kloda Sotea, do čistih drama kao što su Melvilov Leon Morin, Sveštenik (1961) i, najvažniji od svega, Korak u zimu (1962) Anrija Verneja.

Tokom godina, Vernej će postati režiser koji će oblikovati Belmondovu pozniju karijeru, zahvaljujući njegovom potcenjenom trileru Strah nad gradom (Peur sur la ville, 1975).

Ovaj film pretvorio je slavnog glumca u proto-kruzovsku figuru čija će fizička spretnost i neustrašivi kaskaderski podvizi na kraju definisati njegov lik i delo za francusku publiku.

• Odlazak Žana Pola Belmonda - bokser, glumac i „očaravajuće ružan čovek"
• 'Ko je bolji pilot - Tom Kruz ili Val Kilmer: Ne kvarimo ovaj trenutak'
• Tom Kruz, poslednji akcioni heroj u nemogućoj misiji

Inicijacija u akcione filmove

Vernejev film je 2024. proslavio pola veka, a na engleskom govornom području poznat je još i kao Noćni posetilac.

Zapravo je relativno jednostavan kad je u pitanju sama priča.

Belmondo igra Letelijea, pariskog policijskog komesara koji, slično Klintu Istvudu u Prljavom Hariju (1971) Dona Zigela, ne igra po pravilima.

Njega proganja jedan incident sa smrtnim ishodom u kojem je kriminalac Markuči (Đovani Čanfrilja) uspeo da pobegne posle pljačke banke.

Međutim, Letelije i njegov saradnik Mojsak (Čarls Dener) suočavaju se sa novim problemom: serijskim ubicom koji proganja i ubija žene po čitavom Parizu.

Ova dva slučaja se relativno brzo spajaju i Letelije neumoljivo juri obojicu zlikovaca po gradu, sa mnogo vratolomija i mnogo uspustnih kaskaderskih akcija.

Strah nad gradom u ono vreme nije bio dobro prihvaćen kod kritike, koja je bila nezadovoljna Vernejevim sleđenjem američkih trendova u opisu policajaca kao revolveraša sa Divljeg zapada koji krše pravila da bi očistili gradove.

„Pomoću malo rada sa transatlantskim makazama francusko-italijanska koprodukcija Noćni posetilac Anrija Verneja deluje kao dva potpuno različita filma, a da nijedan nije previše dobar", napisao je Ričard Eder u Njujork tajmsu.

Eder, međutim, jeste pomenuo da su Belmondove kaskaderske vratolomije veoma zabavne i to je bio jedini aspekt koji je dobio pozitivne kritike.

Ni francuski kritičari nisu bili blagi.

Filmski časopis Positif sugerisao je da film „podseća na najgore američke policijske filmove", posebno po „potpunom odsustvu socijalne pozadine".

Onoga čega je, međutim, bilo u izobilju jeste Belmondo koji se ponaša kao da sve vreme prkosi smrti.

A publika je to obožavala.

Njegovu transformaciju od miljenika umetničkih filmova u akcionu zvezdu neki jesu smatrali u ono vreme neobičnom, iako nije bila toliko upadljiva kao što je delovala.

„Kad sam bio mlađi, radio sam kaskaderske vratolomije iz vlastitog zadovoljstva.

„Kad sam bio u konzervatoriji, visio bih sa balkona. Uvek sam bio sklon akrobacijama", priznao je jednom Belmondo.

Belmondova želja za fizičkim ulogama imala je smisla, kad ste imali u vidu njegov istorijat, ukazuje Lusi Bolton, viša predavačica filmskih studija na londonskom Univerzitetu Kraljica Meri.

„Bio je veoma fizički, sportski nastrojen i kratko je bio bokser amater.

„Očigledno je prestao sa tim zato što mu se nije dopadalo da mu menjaju lični opis na taj način!", kaže ona za BBC.

Pogledajte šta je Tom Kruz rekao o akrobaciji na dvokrlicu

Da je seme Belmondovih neustrašivih vratolomija bilo posejano još tokom njegove rane karijere smatra i Mjuriel Zaga, kritičarka i voditeljka podkasta za francusku kulturu Beli luk i biser.

„Naravno, Belmonda su kritikovali zbog te promene, što mora da je nekima delovalo neshvatljivo.

„Ali kad se osvrnem danas, ja vidim kontinuitet između te dve faze njegove karijere", kaže za BBC.

Belmondo je u intervjuima govorio da nema razlike između 'daška' uznemirenosti koji je osećao pre nego što će izvesti kaskadersku scenu i treme pred izlazak na pozorišnu scenu.

Podjednako je uživao u oba osećanja.

Strah nad gradom je svakako pre otelotvorenje onog prvog nego drugog.

Uprkos lošim kritikama, Vernejev film je ostvario ogroman uspeh.

Premijerno prikazan na Belmondov 42. rođendan, film je dva meseca ostao u samom vrhu po uspešnosti na francuskim bioskopskim blagajnama, odakle ga je svrgnula samo rok opera Kena Rasela snimljena u saradnji sa grupom The Who, Tomi (1975).

Te godine bio je to drugi najpopularniji film, a premašio ga je samo Pakleni toranj (1974) Džona Gilermina, jednako ispunjen akcionim sekvencama.

Publika očigledno nije bila saglasna sa odbacivanjem kritike, a Belmondove kaskaderske vratolomije odigrale su ogromnu ulogu u popularnosti filma do koje je došlo preporukom od usta do usta.

Pogledajte ko su Ana i Mira, oružarka i kaskaderka iza opasnih scena

Istinski autentična akcija

Snaga Straha nad gradom kao filma ne leži toliko u dramatičnosti priče, koliko u autentičnosti akcije.

„Siguran sam da će kad uradim kaskadersku scenu za Anrija, biti veoma dobro snimljena.

„Ljudi će videti da to radi glumac, a sve bi propalo kad se to ne bi videlo", izjavio je Belmodno u jednom od intervjua povodom filma.

Gledalac je u početku ušuškan u saznanju da bi to mogao da bude samo još jedan običan film policijske procedure, ali se vrlo brzo akcija pojača za podeok, kad glavni glumac počne nesmotreno da se penje preko ograde balkona stana.

Ako uvećate tu scenu, videćete koliko su mere predostrožnosti minimalno bile preduzete.

Na fotografijama koje je iza kulisa tokom snimanja pravio fotograf Mišel Žinfrej primetan je jedan konopac vezan za Belmonda.

Ali se i on vidi samo na snimcima kada se Belmondo vere preko ograde balkona.

Njegov prvobitni pristup, provlačenje duž simsa, urađen je čini se bez bilo kakvih mera predostrožnosti.

U završnici filma, Belmonda spuštaju iz helikoptera da bi uskočio kroz prozor visoke stambene zgrade.

Nadovezavši se na neke aktuelne trendove američke kinematografije toga vremena, posebno osećaj da vas posmatraju iz novih, savremenih stakleno-čeličnih kula u filmovima kao što su Prljavi Hari i Klut (1971) Alana Dž. Pakule, Vernej ispunjava ekran kadrovima od kojih vam se vrti u glavi.

Međutim, kako film dalje napreduje, ključni razlog za ovaj naglasak na neboderima postaje očigledan: oni su zapravo opasan poligon koji treba da pređe Belmondov harikalahanovski Letelije.

Kao što njegov lik kaže jednom svedoku u ranoj fazi filma: „Sigurno viđate mnogo akcije po ovim zgradama...".

To je najava za ostatak filma, naročito u završnici kada se Belmondo spušta iz helikoptera do prozora višespratnice da bi provalio unutra.

Najupečatljivije kaskaderske scene u filmu, međutim, dešavaju se u nadrealističkoj jurnjavi koja uspeva da spoji dve glavne paralelne linije priče.

• „Ovo će ih naterati da vrište": Alfred Hičkok otkriva tajne snimanja filmova
• Dosije „Terminator" ili priča o čeličnoj volji: Kako je Arnold Švarceneger osvojio svet

Prva polovina sekvence je napeti sprint preko pariskih krovova blizu Opere i galerija Lafajet, u kojoj Letelije lovi glavnog ubicu filma pošto je ovaj odneo još jednu žrtvu.

Ali ta jurnjava spaja se sa lovom za Markučijem pošto ga Letelijev kolega primeti kako se vozi u drugom delu grada.

Tada se Letelije upusti u vratolomnu trku kroz pariski metro za petama pljačkaša.

Prva polovina ove 15-minutne sekvence bi sam po sebi bio dostojan svakog dobrog akcionog filma.

Belmondo ima sklonost da trči sa zapanjujućim žarom ka samoj ivici krovova, ponekad zastavši samo da baci pogled dole, a u drugim slučajevim da bi skočio u procep do sledećeg simsa.

U ovom delu trke glumac se jednom prilikom istinski povredio, ozbiljno posekavši ruku pošto se njegov lik loše dočekao u skoku između krovova sa crepovima, ščepavši metalni oluk à la Džejms Stjuart u Vrtoglavici (1957) Alfreda Hičkoka.

Visina je u ovom konkretnom slučaju iluzija, jer ugao kamere skriva mali balonski ispust ispod tog procepa.

Belmondo je tada ozbiljno posekao ruku na oluk.

Kada upada kroz zatvoren prozor stana, rasuta srča lažnog stakla mu takođe nanosi povrede.

Međutim, pravi vratolomni trenuci se dešavaju napolju.

Letelije u jednoj sceni gubi kontrolu pošto je uleteo u liniju vatre i počinje da klizi ka ivici krova.

U tom kratkom kadru, može da se vidi bezbednosni konopac vezan oko njegovog struka.

Ali umesto da taj prizor izbaci gledaoca iz priče, vrlo je verovatno da će ih šokirati kad pomisle: „Zar je to sve?!"

Deluje kao tričava mera predostrožnosti i čini vrlo malo da razuveri gledaoca da je glumac zapravo bio bezbedan, naročito dok komadići crepa haotično počnu da otpadaju oko njega svaki put kada pokuša da se popne nazad, ali u tome ne uspeva.

Ali to nije dovolno, jer u drugom delu ove scene stiže drugačija vrsta opasnosti.

Očigledno inspirisan Francuskom vezom (1971) Vilijema Fridkina i njegovom vlastitom jurnjavom po Nujorku, Vernej snima trku po pariskom metro sistemu.

Za razliku od Fridkinove scene, u kojoj je Popaj Dojl u tumačenju Džina Hekmana za volanom, prvo sledeći auto, a potom voz, Vernejeva jurnjava se odvija peške.

Kako se Letelije približava Makučiju, on sve više počinje da rizikuje, do tačke kada naskače na voz u pokretu, dok ovaj napušta stanicu i nastavlja da se penje na njegov krov.

I dok je nekoliko sekvenci ove scene očigledno snimljeno u studiju sa emitovanom pozadinom, nekoliko drugih je i te kako snimljeno dok se voz kretao brzinom od otprilike 55 kilometara na čas.

Belmondo trči po krovu svakog vagona pre nego što se prilepi za njega da bi izbegao nadolazeće tunele, a potom pažljivo hoda po krovu voza dok ovaj prelazi preko Pont de Bir-Hakeima.

Od tog prizora vam se digne kosa na glavi.

„Možda je to bila reklama za novu super-brzu parisku podzemnu železnicu", napisao je Eder za Njujork tajms.

Čovek iza kaskaderskih scena

Samo da bi pojačao očiglednu opasnost, Belmondo skače i trčkara po krovovima i vozovima u manje nego prikladnoj odeći 1970-ih: u jakni široke kragne i zvoncarama, kožnim mokasinama na patent zatvarač i sa roleksom dejtona 6263 toliko vrednim da ga je 2013. njegov sin vozač Formule 1 Pol Belmondo prodao u Kristizu za 165.000 evra.

Belmondo je bio više nego spreman za izazove filma, jer je prošao obuku kod jednog od najboljih kaskadera u branši Remija Žilijena.

Žilijen je bio sastavni deo kaskaderskog sveta mnogo pre Straha nad gradom.

Bio je specijalista za automobilske kaskaderske scene više nego bilo koje druge, pošto je u prošlosti bio profesionalni vozač motokrosa.

Igrao je kaskaderskog dublera Majkla Kejna u Italijanskom poslu (1969) Pitera Kolinsa, a potom je izveo niz vratolomnih akcija za serijal filmova o Džejmsu Bondu, počev od Samo za tvoje oči (1981) Džona Glena i automobilske trke u kojoj Rodžer Mur vozi legendarni poluraspadnuti žuti sitroen 2CV.

„Uvek volim da držim nogu na gasu i uvek vozim brzo do same granice", rekao je Žilijen u jednoj francuskoj televizijskoj emisiji.

Žilijen je radio na mnoštvu filmova 1970-ih, a pojavljivao se i u francuskim i italijanskim kriminalističkim akcijama.

Tada se prvi put susreo sa Vernejem i Belmondom.

Žilijen je 1971. radio sa Belmondom i Vernejem na filmu Pljačkaši u kom je glumio i Omar Šarif.

Bilo je to probno iskustvo za Belmondovu neustrašivost, sa nekoliko jednako zapanjujućih akcionih sekvenci.

Među njima je neverovatno agresivna automobilska jurnjava po skučenim ulicama Atine i fascinantna kaskaderska scena u kojoj je Belmondo istovaren iz teretnog kamiona niz strmu liticu ispred lavine krša i loma.

Tada počinje plodna profesionalna saradnja - Belmondo i Žilijen zajedno su radili na još 14 drugih filmova.

Belmondovo tehničko umeće u kaskaderskim scenama i njegova sklonost opasnostima deluju poprilično proto-kruzovski.

Istovremeno, nemoguće je zamisliti Kruza kako pristaje da radi u tako rizičnim uslovima, čak i u ovim današnjim, koje su mu omogućile savremene zdravstvene i bezbednosne mere, što je faktor koji Belmondove poteze čini još uzbudljivijim.

Ali Kruz je nesumnjivo njegov najbliži naslednik.

„Belmondo je imao hrabrosti u kaskaderskim scenama na Kruzovom nivou", kaže Bolton.

„Voleo je filmove policijske procedure, akcije i komedije jednako kao i prestižne produkcije, i delovao je potpuno nesputano bilo kakvim očekivanjima ili zahtevima.

„Kao izraziti Francuz stalno je odbijao ponude Holivuda, tako da je njegov uticaj više nacionalni nego internacionalni", objašnjava.

Vernej je režirao samo još dva filma sa Belmondom posle Straha nad gradom, ali je duh njihove saradnje nastavio da živi u čitavom nizu francuskih policijskih akcijaša.

Filmovi kao što su Profesionalac (1981) Žorža Lotnera, Marginalac (1983) i Usamljenik (1987) Žaka Dereja, dodatno su učvrstili njegov položaj u francuskoj popularnoj kulturi.

„Ostao je zauvek drski mladi kriminalac iz Do poslednjeg daha, ali je definitvno postao jedna od najvećih, najraznovrsnijih i najdugovečnijih zvezda francuske kinematografije", zaključio je Bolton.

Veza između Belmonda i Žilijena bila je zaista bitna i kaskaderske scene koje su zajednički osmišljavali obeležile su Bebelovu karijeru.

Prisećanje na njihovu saradnju u ovom trenutku deluje posebno primereno imajući u vidu nedavno prihvatanje američke Akademije da uvrsti kaskaderski rad u kreativni deo filma i odluke da počev od 2026. osnuje novu kategoriju za Oskare.

Žilijen i Belmondo bi gotovo sigurno osvojili takvu nagradu da je kaskaderski rad bio priznat kao umetnička forma u njihovo vreme.

Iako u nekim krugovima Belmondo danas ostaje upamćen po radu na umetničkim filmovima, na kraju ga je njegova neustrašivost učvrstila kao kulturnu instituciju u Francuskoj.

„Moj osećaj je da je njegova novotalasna inkarnacija za sve istinske ljubitelje filma u Francuskoj.

„Ali za većinu ostalih Francuza bio je i ostaje u kolektivnom sećanju ogromna zvezda akcionih filmova. Oni su ga pretvorili u spomenik, nacionalno blago", kaže Zaga.

Karijeru nakon Straha nad gradom tog nacionalnog blaga najbolje ilustruje poslednji dijalog u samom filmu.

„Bravo! Ono što si uradio bilo je fantastično!", oduševljeno će Letelijerov šef (Žan Martin) kada je policajac spušten iz helikoptera, uskočio kroz zatvoren prozor visoke stambene zgrade i porazio serijskog iznova lupivši mu glavom o sto.

„Ma jok. Tu nije bilo nimalo pameti, sve sami mišići", odgovara Letelijer.

Belmondo je nesumnjivo posedovao oba i bio je jedan od najspretnijih glumaca svoga doba.

Njegova raznovrsnost s pravom ostaje upamćena kao prevashodno fizička u glavama čitave jedne generacije gledalaca, a Belmondove kaskaderske vratolomije imaju snagu da nas ostave bez daha i dan-danas.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Poslednji dvoboj: 11 najboljih filmskih okršaja
• Tom Kruz: Snimanje u svemiru i drugi kaskaderski podvizi
• Nesreće na snimanjima: Od igranja pištoljem „Na tajnom zadatku“ do smrti Brendona Lija
• Intervju petkom: Srba Kabadajić, pirotehničar - kako nastaju filmska magija i praznične čarolije
• Drumski filmovi: Beg, spoznaja, a na Balkanu - putovanje koje prekida rat
• Zašto je 1971. bila izuzetna godina za film