Šta planiraju studenti za Vidovdan: Moguća blokada vitalnih puteva do ispunjenja zahteva

Ta blokada bi trajala do ispunjenja zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, piše NIN pozivajući se na izvore među studentima.
 
Prema poslednjim saznanjima sa plenuma beogradskih fakulteta, načelno je napravljen dogovor da se blokira auto-put kod Mostarske petlje odnosno Gazele. Plan je da se tu postave šatori, jasno poruči šta je zahtev i da protesti traju dok se uslov - raspisivanje izbora, ne ispuni.
 
Prema saznanjima nedeljnika NIN, s druge strane, dva najveća fakulteta ponudila su kolegama plan blokada koji podrazumeva opsežniju blokadu vitalnih pravaca. Studenti tih fakulteta smatraju da samo ukoliko "stane" glavni grad, vlast može biti primorana da zaista deluje i ispuni zahteve.
 
Sve bi krenulo od Kralja Milana, potom Autokomanda i Brankov most, zatim Vukov spomenik i dan nakon toga Most na Adi i Gazela. Planirana je i blokada puta koji vodi ka deponiji Vinča.
Studenti naglašavaju da se radikalizacija blokada odnosi samo na čvorišta koja treba zauzeti, pa ima ideja i o postavljanju prepreka od izlivenog betona, ali uz stalno ponavljanje o nenasilnosti protesta.
 
Sudbina plana o širim protestima, međutim, još je neizvesna.
 
Sa pojedinih fakulteta studenti kažu da će se o tome glasati, a na pojedinim da je ideja odbačena i da se ide samo na Gazelu do raspisivanja izbora.

Blokadom vitalnih saobraćajnica namera je da se na miran način izdejstvuje raspisivanje izbora, a kako za sada stvari stoje, studenti sa kojima je razgovarao NIN kažu da će zahtevati da vlast raspiše vanredne parlamentarne izbore za septembar.
 
Mada, u trenutku kada i pojedini studenti i profesori kažu da je energija opala, da blokade fakulteta više nemaju smisao, ali i da je na plenumima sve manje prisutnih, model "ili-ili" je možda i ono što je preostalo. Drugi, međutim, argumentovano tvrde da nije kraj šta god da bude na Vidovdan, jer će jesen otvoriti pitanje litijuma i podići Jadar opet na noge.
 
Kada je reč o studentima u blokadi, većina je stava da je najavljeni protest prekretnica kojom treba da se okonča politička kriza u zemlji.
 
Za 28. jun studenti očekuju ne samo pomoć od dosadašnjih saboraca - bajkera, veterana i poljoprivrednika, već i od zborova. Nepopunjeno mesto još drže sindikati, ali je, prema studentima, objašnjenje da oni mogu mnogo više da izgube i da je reč o čitavim porodicama koje se ugrožavaju.
 
I dok studenti neprestano ponavljaju "kraj je kada mi kažemo", deo profesora ispunio je zahteve vlasti i izglasao nastavu i ispite. Međutim, kada je reč o najavljenom protestu, većina je na studentskoj liniji.
 
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković kaže za NIN da je jako teško porediti skup održan 15. marta u Beogradu i predstojeći, vidovdanski, jer ne postoje pouzdani parametri na osnovu kojih se može toliko daleko pogledati u budućnost, naročito kod događaja koji su vrlo nestabilni i neizvesni.
 
"Kako god da bude 28. juna, nezadovoljstvo velikog broj građana je tu i raste, akumulira se svih ovih godina tokom kojih smo u poklopljenom loncu koji ključa, a postupci vlasti ne deluju nimalo kao neko gašenje vatre, već naprotiv kao konstantno dolivanje ulja… A ako 28. juna i ne bude 300.000 ljudi, neka bude i trećina od toga, setimo se da je ta brojka od 100.000 ljudi dovela do povlačenja Amerike iz rata u Vijetnamu 1967. godine, kao i da je isto toliko ljudi promenilo vlast u Srbiji 2000. godine. I imajmo na umu ono što studenti uzvikuju već mesecima tokom kojih su propešačili Srbiju i Evropu: 'Niko nije umoran!'", naveo je Tošković.
 
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Dejan Pavlović smatra da će vidovdanski protest biti "masovan, tenzičan i svečarskog karaktera", ali će biti, procenjuje on, oko tri puta manjeg obima u odnosu na skup 15. marta.
 
"Oni koji imaju zakazana letovanja ili letnje poslove i radove neće biti voljni da ih otkazuju zarad 'još jednog istorijskog skupa', koji nalikuje onom čudesnom okupljanju na Slaviji 22. decembra 2024. godine. Studenti će formalno zatražiti izbore, a režim će se oglušiti o taj zahtev, gledajući na njega kao na svilen gajtan. I tada će svima biti jasno da će verovatno ključna tačka u vremenu biti 1. septembar 2025. Da li će krenuti školska godina za osnovne i srednje škole? Da li će se još neki sektori priključiti prosveti?", naveo je Pavlović.