Šta je poznato o američkom napadu na iranska nuklearna postrojenja

Amerika je izvela „uspešno bombardovanje" tri nuklearna objekta u Iranu i oni su „zbrisani", objavio je predsednik SAD Donald Tramp u noći između 21. i 22. juna.

Izraelci tvrde da su bili u „punoj koordinaciji" sa SAD u planiranju ovih udara.

Teheran je potvrdio napade, ali je negirao da su nuklearna postrojenja uništena.

Napadi Amerike znače i značajnu eskalaciju u tekućem ratu Irana i Izraela.

Evo šta je poznato o američkom napadu.

Šta je Amerika bombardovala i koje je oružje upotrebljeno?

Jedna od meta bila je Fordov, postrojenje za obogaćivanje uranijuma skriveno u zabačenom delu Irana, u planini.

Ovo postrojenje je od vitalnog značaja za iranske nuklearne ambicije.

Za sada nisu poznate pune razmere štete u tom postrojenju.

SAD kažu da su pogođena i dva druga nuklearna objekta - u Natanzu i Isfahanu.

• Koji su rizici od bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

Skriven u planini južno od Teherana, veruje se da je Fordov dublje pod zemljom nego tunel ispod Lamanša koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku.

Izraelsko oružje teško da može da dosegne do dubina Fordova ispod površine Zemlje.

Smatra se da samo Amerika ima bombu za „razaranje bunkera", dovoljno snažnu i veliku da uništi Fordov.

Ta američka bomba se zove GBU-57 Masivna bombardovačka bomba (MOP).

Bomba teži 13.600 kilograma (13,6 tona) i može da prodre kroz oko 18 metara betona ili 61 metar zemlje pre nego što eksplodira, prema rečima stručnjaka.

Zbog dubine Fordovih tunela, uspeh MOP-a nije zagarantovan, ali je to jedina bomba koja bi mogla da se približi.

Američki mediji izveštavaju da su obe bombe korišćene u napadima.

• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere

Kakva je šteta pričinjena?

Još nije jasno kakvu je štetu američki napad naneo nuklearnim postrojenjima, niti da li ima ubijenih ili ranjenih.

Iranska organizacija za atomsku energiju saopštila je da je bombardovanje tri nuklearna objekta „varvarsko kršenje međunarodnog prava".

Susedna Saudijska Arabija i nadzorna organizacija Ujedinjenih nacija kažu da nije došlo do povećanja nivoa radijacije posle napada.

Zamenik političkog direktora iranskog državnog emitera, Hasan Abedini, rekao je da je Iran evakuisao ova tri nuklearna objekta „pre nekog vremena".

Iran „nije pretrpeo veliki udarac jer su materijali već bili izneti", rekao je on na državnoj televiziji.

Tramp je rekao da su „postrojenja za obogaćivanje uranijuma potpuno i totalno uništena".

Ali, Mark Kimit, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za političko-vojna pitanja, bio je mnogo oprezniji u izjavi za BBC.

„Nema načina da se utvrdi da li je neko postrojenje uništeno", rekao je.

Iranski ministar spoljnih poslova upozorio je SAD da će njihov napad na Fordov, Isfahan i Natanz imati „trajne posledice".

Iran zadržava „sve opcije" da odbrani svoj suverenitet, rekao je Abas Aragči.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi, teškoj više od 13 tona

Kakav bi mogao da bude odgovor Irana?

Od iznenadnog napada Izraela na desetine iranskih nuklearnih i vojnih ciljeva 13. juna, Iran je značajno oslabljen udarima, kažu stručnjaci.

Ipak, Iran je i dalje sposoban da nanese značajnu štetu.

Iranske rakete su prethodnih dana pogodile razne gradove, uništavajući objekte.

Ranije su iranski zvaničnici upozorili Ameriku da se ne meša, rekavši da bi pretrpele „nepopravljivu štetu" i da rizikuju „totalni rat" u regionu.

Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednosna pitanja, kaže da Iran sada mora da bira između tri strateška pravca delovanja kao odgovor na američki napad:

• Da ne uradi ništa, što bi moglo, možda, da ga poštedi daljih američkih napada. Čak bi mogao da izabere diplomatski put i nastavi pregovore sa SAD o iranskom nuklearnom programu. Ali, nečinjenje bi koštalo iranski režim, jer bi izgledao slabo, posebno posle raznih upozorenja o „strašnim posledicama" u slučaju američkog napada. Možda će iranske vlasti odlučiti da je bolje da rizikuje i odgovori kako ne bi oslabio uticaj na stanovništvo.
• Žestoka i brza odmazda. Iran i dalje ima značajan arsenal balističkih raketa nakon što ih je godinama proizvodio i skrivao. Ima listu ciljeva od oko 20 američkih baza koje može da bira na širem Bliskom istoku. Mogao bi da se odluči i na napade na ratne brodove američke mornarice koristeći dronove i brze torpedne čamce.
• Da odloži odmazdu, odnosno odgovor za kasnije, kada proceni da je to najbolje vreme. To bi značilo čekanje dok se trenutne napetosti ne smire i pokretanje iznenadnog napada kada američke baze više ne budu u maksimalnoj pripravnosti.

• Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska

Amerika upravlja vojnim bazama u najmanje 19 regiona na Bliskom istoku, među kojima su i Bahrein, Egipat, Irak, Jordan, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Među najočiglednijim ciljevima za Iran je štab 5. flote američke mornarice u Mina Salmanu u Bahreinu.

Iran bi mogao da cilja kritičnu pomorsku rutu poznatu kao Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom i kroz koji se transportuje 30 odsto svetske nafte.

Mogao bi da napadne i druge morske rute, što bi destabilizovalo svetsko tržište.

Jedna od mogućnosti je i da Iran gađa objekte obližnjih zemalja za koje smatra da pomažu Americi, što bi rizikovalo da se rat proširi na ceo region.

U satima posle američkog bombardovanja, Iran je lansirao novi talas raketa prema Izraelu.

Eksplozije su se čule iznad Haife, Tel Aviva i Jerusalima.

• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet
• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"

Šta je rekao Tramp i kako su reagovali političari u SAD?

U društvu potpredsednika Džej Di. Vensa, ministra odbrane Pita Hegseta i državnog sekretara Marka Rubija, Tramp je rekao da će budući napadi biti „daleko veći" ako Iran ne bude želeo diplomatsko rešenje.

Operaciju je nazvao „izvanrednim vojnim uspehom", rekavši da su sva tri objekta „potpuno uništena" i da je nuklearna pretnja od „glavnog sponzora terorizma" eliminisana.

Rekao je da su uništeni ciljevi bili najveći i najopasniji, ali da „još ima mnogo ciljeva" u Iranu i da bi dalji napadi mogli biti još razorniji.

„Ovo (sukobi) ne mogu da budu nastavljeni. Ili će biti mir ili tragedija za Iran", rekao je Tramp, preteći Iranu još snažnijim udarima ako uzvrati na potez SAD.

Nekoliko političara Republikanske stranke podržalo je Trampov potez.

Međutim, vodeći američki demokrata Hakim Džefris rekao je da Tramp rizikuje „uplitanje SAD u potencijalno katastrofalan rat na Bliskom istoku", dok su ga drugi optužili da je zaobišao Kongres kako bi pokrenuo novi rat.

Govoreći tokom skupa u Oklahomi, nezavisni senator Berni Sanders opisao je američke napade kao „krajnje neustavne".

Da li je Trampu potrebno odobrenje Kongresa da pošalje SAD u rat?

Prema američkom zakonu, predsednik nema ovlašćenje da formalno objavi rat drugoj zemlji.

To može samo Kongres, odnosno izabrani zakonodavci iz Predstavničkog (donjeg) doma i Senat.

Ali u zakonu piše i da je predsednik vrhovni komandant oružanih snaga.

To znači da može da rasporedi američke trupe i sprovodi vojne operacije bez formalne objave rata.

Tako je, na primer, Tramp odlučio da izvrši vazdušne napade u Siriji 2017. godine protiv vlade Bašara al-Asada - sada svrgnutog sirijskog predsednika.

Ta odluka nije zahtevala odobrenje Kongresa.

Napade na Siriju, Tramp je obrazložio pitanjima nacionalne bezbednosti i humanitarnim razlozima.

Neki zakonodavci sa obe strane političkog dijaloga nedavno su pokušali da ograniče Trampovu mogućnost da naređuje američke napade na Iran progurivanjem rezolucije o ratnim ovlašćenjima kroz Kongres.

Ipak, može da prođe nekoliko nedelja pre nego što bi ona bila stavljena na glasanje, a i takve mere su više simbolične nego suštinske.

Kako je sve počelo?

Izrael je 13. juna pokrenuo iznenadni napad na desetine iranskih nuklearnih i vojnih ciljeva.

Izralski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su „gađali samo srce" iranskog nuklearnog programa.

Izraelske vlasti tvrde da je Iran blizu pravljenja nukelarne bombe, što Teheran negira i godinama govori da nuklearni program razvija isključivo za civilne potrebe.

Kao odogovr na iznenadni napad Izreal, Teheran je lansirao stotine raketa i dronova na Izrael.

Dve zemlje su od tada nastavile da razmenjuju udare u vazdušnom ratu koji sada traje više od nedelju dana.

Tramp, Netanjahu, kao i neki evropski lideri su na istoj liniji - Iran ne sme da ima nuklearnu bombu.

Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, kaže da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje.

„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje i to smo više puta rekli izraelskom rukovodstvu", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.

Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.

Veruje se da Izrael ima nuklearno oružje, iako to niti potvrđuje niti poriče.

U martu je direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard rekla da, iako je Iran povećao zalihe uranijuma na neviđene nivoe, ne pravi nuklearno oružje.

Tramp je potom rekao da je Gabard „pogrešila", da bi ona potom korigovala izjavu.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je kritikovao prethodne američke administracije zbog učešća u „glupim beskrajnim ratovima" na Bliskom istoku i obećao je da će držati Ameriku podalje od stranih sukoba.

U vreme iznenadnog napada Izraela, Amerika i Iran su vodili pregovore o nuklearnom sporazumu.

Pre samo dva dana, Tramp je rekao da će Iranu dati dve nedelje da započne suštinske pregovore pre nego što ga napadne.

Ali se ispostavilo da je taj rok bio mnogo kraći.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji