Direktor Transportne zajednice: Srbija treba da preuzme još 90 odsto propisa EU u oblasti saobraćaja

On je na sednici Odbora Skupštine Srbije za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije rekao da je Srbija delimično uskladila 34 odsto zakonodavstva u oblasti putnog, železničkog, vazdušnog i vodenog saobračaja, koje čini skoro četvrtinu zakonodavstva EU.

"Srbija je po količini transponovanog zakonodavstva najnaprednija, ali još dosta toga ima da se uradi", rekao je Zakonjšek, predstavljajući izveštaj o radu međunarodne organizacije čiji je član i Srbija.
 
Dodao je da su na sednici Ministarskog savet u decembru prošle godine određeni prioriteti za svaku vrstu saobraćaja i izrađeni akcioni planovi za period 2025 -2027. godine.

Naveo je da je Srbija ostvarila napredak i u izradi Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja 2024-2026.

Kada je, kako je rekao reč o drumskoj bezbednosti Srbija prikuplja podatke o bezednosti po istoj metodologiji kao i EU, a postoji i zajednička kontrola drumskog saobraćaja sa Mađarskom i memorandum o zelenim trakama.

Dodao je da preostaje da Srbija usvoji zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja, sertifikate za bezbednost drumskih vozila i transponuje direktive, vezane za drumsku bezbednost.
 
"Mi ne pratimo šta region trenutno radi, već pomažemo stručnim i tehničkim podrškama. Drugi stub na kome radimo i pomažemo su projekti u regionu koji su zasnovani na glavnim evropskim saobraćajnim koridorima koji se šire na Zapadni Balkan", rekao je on.

Prvi put su, prema njegovim rečima, utvrđeni evropski koridori koji ukčljučuju region Zapadnog Balkana, a to je zapadnobalkanski i istočno-mediteranski koridor koji počinje od Austrije i ide kroz Sloveniju, povezan je prugom sa Ljubljanom i Trstom, prolazi kroz Hrvatsku i Srbiju i ide prema Grčkoj i Kipru, a drugi krak prema Sofiji i Instanbulu.

Dodao je da posebno treba obratiti pažnju na železnički saobraćaj, a da je "izazov" i u EU i u regionu to što se nije dovoljno ulagalo u železnicu poslednje decenije.

U bivšoj Jugoslaviji je, kako je rekao, bila velika železnička mreža, ali zbog njenog neodržavanja kvalitet je opadao.
 
"Vozovi na pruzi Beograd-Bar, koja je građena 1976. godine, vozili su pet sati, a sada 11 sati. Moramo da ubrzamo rehabilitaciju i svih ostalih putničkh železničkih mreža od Ljubljane, Zagreba, Beograda, Sarajeva, Soluna, Skoplja", rekao je Zakonjšek. ;

Kada bi, prema njegovim rečima, postojao moderan železnički koridor, povezan sa lukama u Grčkoj i na Jadranu, to bi bile najkraće veze između istočne i centralne Evrope i srednjeg istoka Azije i Evrope.

Srbija, kako je rekao, realizuje šest projekata o obnavljanju 237 kilometara pruga.

Ocenio je da je stanje u putnoj mreži Srbije bolje, Koridor 10 povezuje je sa Mađarskom i Grčkom, ali je jedan od glavnih izazova u regionu održavanje putne mreže.
 
Kada je reč o vodnoj infrastrkturi Zakonjšek je rekao da je Srbija preuzela skoro celo zakonodavstvo EU, a da je problem što aerodromi u regionu nisu povezani sa železnicom, a prioritet je da se ta veza realizuje u Beogradu i Tirani.

Zakonjšek je rekao da su "uski vratovi" u saobraćaju čekanje kamiona na graničnim prelazima i da se zato radi na otvaranju zelenih traka na 11 najprometnijih graničnih prelaza u regionu.

Naveo je da i Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, kao članice Transportne zajednice, rade na izgradnji želeničkih koridora koji će ih povezivati sa Srbijom i koji treba da budu završeni do 2030. godine.

Na pitanje člana Odbora Branislava Josifovića da li EU može da pomogne da se otvori novi granični prelaz između Srbije i Bugarske jer je na postojećem gužva, Zakonjšek je rekao da je "fokus" Transportne zajednice na glavnim koridorima, a o novom graničnom prelazu treba da razgovaraju Srbija i Bugarska.