NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da su centralne banke širom sveta, pa i NBS, i dalje suočene sa izraženom neizvesnošću u pogledu protekcionističkih mera vodećih svetskih ekonomija i njihovog uticaja na inflaciju i privredni rast svojih ekonomija, navedeno je u saopštenju. 
 
Pored toga, proširen je sukob na Bliskom istoku, što je uvelo novu dimenziju rizika u pogledu rasta svetskih cena nafte i prirodnog gasa, iako su ove cene smanjene nakon proglašenja primirja. 
 
U takvim neizvesnim globalnim okolnostima, kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima karakteriše visok stepen volatilnosti koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike, saopštila je NBS. 
 
Takođe, Izvršni odbor NBS je imao u vidu i da je Evropska centralna banka u junu nastavila da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja u Srbiji, dok se, prema sadašnjim najavama, može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike. 
Na takve odluke FED-a mogla bi uticati pojava pojačanih inflatornih pritisaka usled uvođenja dodatnih carina, što bi se moglo odraziti i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.
 
Ukazano je i da su cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe), koje su nedavno dostigle rekordni nivo, uz efekte prošlogodišnje suše i smanjenu ponudu voća i povrća, delovali da cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci ubrzaju međugodišnju dinamiku rasta. 
 
Pritom, zbog visokih temperatura, postoji rizik i da bi ovogodišnja poljoprivredna sezona mogla biti ispodprosečna, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da su ovogodišnji prinosi pojedinih ranih sorti voća bile niže od prošlogodišnjih. 

Iz NBS su naveli da je međugodišnja ukupna inflacija u Srbiji je u maju usporila na 3,8 odsto, a bazna inflacija na 4,6 odsto. 
 
Međutim, zbog povećanja cena naftnih derivata usled rasta svetske cene nafte tokom juna i očekivanih efekata nepovoljnih vremenskih prilika na cene hrane, međugodišnja inflacija će u narednim mesecima verovatno privremeno ubrzati i kretati se oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
 
Podseća se i da je, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–maj 2025. godine međugodišnji rast industrijske proizvodnje iznosio 2,5 odsto i bio je pre svega vođen rastom aktivnosti u prerađivačkoj industriji (4,2 odsto), gde se vide efekti rasta investicija u automobilsku industriju. 
 
Relativno visok međugodišnji rast po ovom osnovu beležio je i robni izvoz (10,2 odsto u pet meseci), dok je usled realizacije investicionog ciklusa i rasta raspoloživog dohotka robni uvoz rastao brže (11,5 odsto u pet meseci). 
 
Ukoliko se posmatra samo maj, međugodišnji rast izvoza robe je bio značajno veći od rasta uvoza robe (17,3 odsto naspram 6,8 odsto). 
 
Dodaje se da su i pokazatelji aktivnosti u sektoru usluga bili povoljniji u maju nego u aprilu i tokom prvog tromesečja, na šta pre svega upućuje, kako je navedeno, povećan promet u trgovini na malo od 5,6 odsto međugodišnje u maju, nakon 0,8 odsto u prva četiri meseca ove godine. 
 
Izvršni odbor NBS očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom "Srbija Expo 2027".
 
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS, na kojoj će se razmatrati aktuelna ekonomska kretanja, usvojiti avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskima projekcijama i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi, održaće se 7. avgusta 2025. godine.