Kupovina: Pokret protiv influensera

Odbijanjem takozvane „haul" kulture - koja podstiče prekomernu kupovinu i potrebu da se novi komadi odeće pokažu svima - i promovisanjem pažljive potrošnje, pokret deinfluensera postaje sve popularniji, a evo i zašto.

Dajana Vib je 2019. godine pretraživala društvene mreže kada je naišla na influensera koji je reklamirao uvijač kose bez upotrebe toplote.

„Bili su to savitljivi štapići sa kojima ste mogli da spavate, a obećanje je bilo da ćete se probuditi sa prelepim loknama", kaže ona za BBC.

Bio je to jedan od mnogih proizvoda koje je kupila pod uticajem reklamiranja na društvenoj mreži TikToku, ali je brzo shvatila da joj ne treba kao ni nekoliko drugih poput mleka za telo i pilinga za lice.

„Iskreno, uvijači su mi zaista poremetili san, a nisam uspela da ni prvu noć sa njima da prespavam", kaže ona.

„Kosa mi je prirodno talasasta, pa mislim da mi je uvijač napravio preterane kovrdže".

• Upoznajte idealnu ženu - koja nije stvarna
• Sport i veštačka inteligencija: Gde je granica za lažne influensere
• Kako danas kupujemo

A sada je Vib, koja živi u američkoj državi Ohaju, i sama influenserka, ali se razlikuje od mnogih drugih, jer pokušava da utiče na njene pratioce da ne kupuju stvari koje im nisu potrebne.

U video snimcima koje svakodnevno objavljuje na TikToku, gde ima više od 200.000 pratilaca, ona postavlja pitanja, kao što su „da li ste želeli taj proizvod pre nego što vam je plasiran?" i podseća pratioce da nije normalno ići u veliku kupovinu na nedeljnom ili mesečnom nivou.

„Haul" kultura je posebna vrsta sadržaja na društvenim mrežama koji je nastao na Jutjubu i kojim se pratiocima pokazuje stvari kojima se neko ponovio, obično odećom, jednim odlaskom u kupovinu.

Vib je deo novog trenda u digitalnom svetu, deinfluensera, koji se protive prekomernoj kupovini i pozivaju pratioce da ne pazare određene proizvoda jer su im nepotrebni, precenjeni i nedelotvorni.

Ovaj trend raste od 2023. godine, a hešteg #deinfluencing na TikToku je prikupio više od milijardu pregleda.

Koristeći heštegove kao što su „underconsumption core" i „conscious consumer", oni dele poruke, kao što su „brza moda vam neće izgraditi stil" i „mala potrošnja je normalna potrošnja".

Vib veruje da će se u 2025. godini kultura promeniti i da smo dostigli „vrhunac moći influensera".

TikTok je podrazumevani dom za influensere, ali s obzirom da se aplikacija suočava sa neizvesnom budućnošću u Sjedinjenim Državama (SAD), Vib veruje da je vreme za promene.

„Ne znam kakva je budućnost TikTok-a, ali vrsta uticaja koji se vrši na toj društvenoj mreži ne postoji na drugim aplikacijama", kaže ona, napominjući koliko je više sadržaja prikazivanja kupljene odeće i drugih proizvoda na TikToku nego na drugim platformama kao što je Instagram.

Vib misli da je ova promena zbog povećane svesti o tome šta influenseri zapravo rade.

„Kada sam počela da viđam više reklama na mom TikToku, pomislila sam koliko sam već kupila u poslednjih nekoliko godina zbog recenzija influensera", kaže ona.

„Odjednom mi je palo na pamet da je sve to reklama, od plaćenog promotivnog sadržaja do kreatora koji dele video snimke o njihovim kupovimama.

„Nije kao kada gledate TV gde se prepoznaju reklame.

„Influenseri se čine kao prijatelji ili članovi porodice, jer naše omiljene TikTokere skoro vidimo kao ljude koje poznajemo".

Većina interakcija Vib na internetu je pozitivna i daje komentare poput: „Danas sam morala da čujem ovaj savet".

Drugi se, međutim, pitaju zašto ona oseća potrebu da se meša u kupovne navike drugih ljudi.

Vib naglašava da se ne zalaže za život bez kupovine, a kaže da ona voli dobro da promisli pre nego što nešto kupi.

Njen savet je suprotan onom koji promovišu influenseri i koji podstiče ljude da „ne da hodaju, već da potrče" da kupe najnoviji proizvod.

Pažljiv pristup: „Možda ćete shvatiti da je ono što imate dovoljno dobro"

Istog mišljenja je Kristina Mikaski koja sada pažljivije kupuje.

Cilj njenih objava na Jutjubu, TikToku i Instagramu je da pomogne drugima da žive ispunjenim životom, „a da pritom ne ostanu švorc".

Mikaski kaže da iz prve ruke zna koliko inflenseri mogu da budu moćni.

„Godine 2019. imala sam da otplatim oko 81.000 evra studentskog kredita, a ipak sam išla u kupovinu svake nedelje.

„Dotakla sam dno kada sam kupila par čizama koje su bile skuplje od moje kirije, iako sam znala da ne mogu da ih priuštim".

Kreatorka sadržaja iz Toronta kaže za BBC da je bila zarobljena u krugu „Instagram protiv stvarnosti".

„Imala sam predstavu kako bi moj život trebalo da izgleda na osnovu moje karijere i onoga što su radili moje kolege".

To je česta tema podkasta koje vodi Mikaski i u kojima razgovara sa slušaocima koji se bore sa pritiskom da stalno moraju nešto da kupuju, kao i sa razočaranjem kada proizvodi ne ispune očekivanja.

„Ljudi više ne vide vrednost u onome što kupuju, jer proizvodi jednostavno ne ispunjavaju očekivanja.

„Čini se kao da sve postaje sve skuplje, a slabijeg kvaliteta i manje zadovoljavajuće".

Mikaski ne želi da ljudi naprave grešku kao ona – da u početku potpuno prestanu da troše i žive minimalistički, zbog čega je bila nesrećna.

Od tada je našla kompromis – počasti sebe s vremena na vreme, ali pre nego što krene u kupovinu podseti se da prvo „kupi garderobu".

Kreatorka sadržaja je otplatila studentski dug, i šta sada savetuje drugima?

„Prestanite da koristite telefon, jer stalnim praćenjem sadržaja raste verovatnoća da podlegnete prikrivenim reklamama", kaže ona.

„Odložite telefeon, dodirujte travu, igrajte se svojom garderobom i koristite komade koje već imate da napravite zabavne kombinacije.

„Možda ćete shvatiti da je ono što imate dovoljno dobro".

Za modu, kao i za kuvanje, treba vremena

Stilistkinja Lusinda Grejem kaže da stalno praćenje brze mode nije loše samo za džep i životnu sredinu, već i lični stil.

„Gledajte na to kao na kuvanje", kaže ona za BBC.

„Ako nešto spremite na brzinu, to je lepo, ali ne može da se takmiči sa jelom koje se kuva više od 48 sati i koje zahteva pažnju i trud.

„Isto je sa brzom modom u poređenju sa garderobom koja je pažljivo odabrana".

Grejem savetuje svima koji traže sopstveni stil da budu strpljivi.

„Potrebno je vreme da se izgradi lični stil i eksperimentiše istim komadima.

„Najvažnije je da kupujete ono što vam se sviđa, a ne ono što nameću trendovi", kaže ona.

„Uz influensere koji nas ubeđuju da kupujemo odeću, mi kupujemo komade koji predstavljaju stil života nekog drugog i pokušavamo da oponašamo njihov stil života, ali rezultat toga nije praktična garderoba".

Grejem promišlja pre kupovine novih komada i dopušta da njena odeća „ostari".

„Imam jaknu već šest godina i volim da je uklapam u razne kombinacije", objašnjava ona.

„Ima nečeg lepog u tome kako se odeća menja.

„Trenutno su u modi izlizane radničke jakne i kargo pantalone, ali umesto da ih kupite u vintage prodavnici, bolje je da nabavite par i pustite da se vremenom izližu".

Ona kaže da isto važi i za trendove.

„Brza moda nikada neće biti autentična.

„Ako pogledamo, na primer, stil indie sleaze (karakteriše ga neuredan i letargični pristup vintage odevnim komadima), to je klasičan izgled ljudi koji istinski žive taj stil života, a ne zato što su kupili pocepane farmerke na internetu".

„Ključ je da pronađete ono što vam se dopada i da ciljano kupujete i tako iskorenite impulsivnu kupovinu".

Teško je reći da li trend deinfluensera već utiče na brendove.

Znamo da giganti na internet kao što su Asos, Boohoo i Pretty Little Thing poslednjih godina beleže pad potražnje usled promene navika potrošača.

Međutim, ne zaboravimo da su mnogi nalozi na društvenim mrežama i dalje preplavljeni influenserima.

Prema procenama iz 2023. godine, vrednost marketinške industrije influensera u celom svetu će ove godine iznositi 21,1 milijardu dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na 2019.

Aja Barber smatra da s obzirom da se stvaranje sadržaja i dalje smatra željenom karijerom, još nismo dostigli „vrhunac influensera".

Autorka knjige koja se bavi klimatksim promenama, potrošačkim društvom i potrebom za kolektivnom promenom, smatra da je pokret deinfluensera koristan, ali da bi se promenile potrošačke navike ljudi, to more da se učini va interneta i da u tom svi imamo ulogu.

„Od milijardera koji su vlasnici kompanija do uticajnih ljudi i nas kao potrošača", kaže za BBC Barber, koja je i saradnica modnog časopisa Ela (Elle).

„Na društvenim mrežama mi se obratio poštanski radnik koji je rekao da su jednoj kući isporučili 17 paketa iz kineske onlajn prodavnice garderobe Shein u toku meseca".

Prema pojedinim procenama, godišnje se proizvede više od 100 milijardi komada odeće širom sveta, a više od polovine završi na deponiji u roku od 12 meseci.

Često se odbačena odeća izvozi u afričke i azijske zemlje, gde umesto da se prepordaje, do 40 odsto završi u đubretu, što doprinosi, kažu dobrotvorne organizacije, zagađenju vode i povećava zdravstvene rizike.

Prošlo je skoro stoleće od 1930-ih kada su žene imale oko 60 komada odeće i kupovale su pet novih komada godišnje.

„Cilj je da se proda što više proizvoda", kaže Barber o promeni koja se u međuvremenu desila.

„Moramo da budemo svesni štete koju obični ljudi čine misleći da jednostavno mogu unedogled da kupuju i troše i da takvo ponašanje nema negativan uticaj, a to nije tačno".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Plati da te prati: Veštačka inteligencija navodi na kupovinu
• Kako da bezbedno kupujete i legalno prodajete preko Instagrama
• Kako je nastala kupovina preko interneta