Od učionice do fronta: Ruski maturanti koji se bore i ginu u Ukrajini

Istraga BBC-ja na ruskom otkrila je da je u protekle dve godine najmanje 240 18-godišnjih Rusa poginulo u borbama u Ukrajini.

Mnogi od njih su se prijavili odmah po završavanju škole iskoristivši nova pravila.

Ona im omogućuju da izbegnu služenje obaveznog vojnog roka i prijave se odmah u redovnu vojsku kao vojnici pod ugovorom.

Neki od njih na spisku BBC ruskog servisa poginuli su u roku od svega nekoliko nedelja posle prijavljivanja.

BBC na ruskom razgovarao je sa ožalošćenim porodicama o tome zašto se svršeni školarci čiji životi tek počinju prijavljuju da poginu u Putinovom brutalnom ratu.

Učenici u školi broj 110 u Čeljabinsku učestvovali su 7. maja 2025. u ceremoniji obeležavanja 80. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata.

Odevena u tunike i kaki šortseve, starija deca su paradirala školskom svečanom salom mašući ruskom i sovjetskom zastavom.

Mlađi su ih sledili, devojčice u dokolenicama, a dečaci u svečanim košuljama.

Deca su nosila i slike bivših đaka koji su otišli da se bore u ratu u Ukrajini.

Jedna od tih bila je slika Aleksandra Petlinskog koji se prijavio u vojsku dve nedelje nakon 18. rođendana, a poginuo samo 20 dana kasnije.

Njegova majka Elena i tetka Ekaterina bile su jedna pored druge u sali, prateći ceremoniju u suzama.

Posle minuta ćutnje održanog u čast mrtvih, Ekaterina je izašla na binu da govori o sestriću.

Saša, kako ga je zvala, bio je odlučan i strastven dečak, koji je sanjao da postane lekar i uspeo je da se upiše na Medicinski fakultet u Čeljabinsku.

„Ali Saša je imao još jedan san", dodala je Ekaterina posle pauze.

„Kad je započela specijalna vojna operacija, Saša je imao 15 godina i sanjao je o tome da ide na front", ispričala je.

Ona je govorila o otvorenom ratu u Ukrajini, koji je Rusija pokrenula u februaru 2022. godine.

Saša Petlinski je jedan od najmanje 240 18-godišnjaka koji su poginuli u Ukrajini u poslednje dve godine, prema javno dostupnim informacijama koje je sakupio i potvrdio BBC na ruskom.

Kako je neko toliko mlad ko je tek izašao iz škole završio mrtav na frontu?

Šta nam njegova priča govori o izborima sa kojima se suočavaju mladi u Rusiji danas?

Crvene linije i promene pravila

Od prvih meseci rata u Ukrajini, učešće veoma mladih ljudi u borbama bio je predmet rasprave u Rusiji.

Isprva je naglasak bio na vojnim regrutima.

Vladimir Putin, ruski predsednik, obećao je više puta da nijedan mladić pozvan da u 18. godini služi obavezni vojnik rok neće biti poslat u Ukrajinu.

Međutim, u martu 2022. godine, samo četiri dana pošto je Putin obećao da nijedan regrut neće učestvovati u „specijalnoj vojnoj operaciji", Ministarstvo odbrane je priznalo da je nekolicina njih zaista bila poslata u zone borbe.

BBC je potvrdio imena najmanje 81 regruta ubijenog tokom prve godine rata.

Ukrajinske vlasti tvrde da su zarobile još „stotine" drugih.

Vojska više ne šalje regrute da se bore u Ukrajini, ali postoje drugi načini na koji su veoma mladi ljudi uvučeni u ovaj sukob.

Kad su ukrajinske trupe zauzele delove ruske Kurske oblasti u avgustu 2024. godine, regruti koji su čuvali granicu bili su među prvima koji su se našli na udaru oružane vatre.

• Ruske vlasti će elektronskim putem pozivati na regrutaciju, nema izbegavanja
• Putin pozvao 160.000 ljudi na služenje vojnog roka, najviše od 2011. godine
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Prema podacima koje je sakupio BBC, način na koji većina 18-godišnjaka završi na ratištu jeste da se prijave kao vojnici pod ugovorom.

U proleće 2022. godine, ruske vlasti su promenile zakon da bi aktivno ohrabrile muškarce sposobne za vojnu službu da se prijave.

A od 2023. godine regionalne vlasti nude velike isplate u gotovini novim regrutima.

Isprva su mladi ljudi koji su želeli da iskoriste prednosti novih pravila morali da imaju za sobom najmanje tri meseca vojničke obuke.

Međutim, u aprilu 2023. godine od ovog ograničenja se u tišini odustalo, uprkos protestima nekih poslanika, a sada mladi koji napune 18 godina i završe školu mogu odmah da se prijave u vojsku.

Promene će imati ozbiljne posledice po ranjive maturante, upozorila je Nina Ostanina, predsednica Odbora za porodicu, žene i decu u državnoj Dumi.

„Deca koja su upravo izašla iz učionice i žele da zarade novac potpisivanjem ugovora sa vojskom naprosto neće biti zaštićena", rekla je ona.

'Služba pod ugovorom - vredna budućnost'

Od početka invazije, ruski nastavnici su po zakonu morali da drže časove posvećene „specijalnoj vojnoj operaciji".

Kako se rat produžavao, postalo je normalno za vojnike koji su se vratili sa fronta da posećuju škole i govore o njihovim iskustvima.

Deca se uče kako da prave kamuflažne mreže i sveće za rovove, a čak se i mlađi iz vrtića ohrabruju da šalju pisma i crteže vojnicima na frontu.

Budući da je 18-godišnjacima bilo dozvoljeno potpisuju ugovore za prijavljivanje u vojsku, mnogi ruski nezavisni mediji izveštavali su da su škole pojačale napore za promovisanje služenja vojske pod ugovorom.

Ima mnogo primera iz čitave zemlje.

Školska deca su u Permu dobijala letke sa fotografijom sredovečnog muškarca u vojnoj uniformi kako grli ženu i mladog sina, i sloganom: „Služba pod ugovorom - vredna budućnost!"

U autonomnom okrugu Hanti-Mansijsk, osvanuli su plakati na školskim oglasnim tablama pozivajući sve da „stanu rame uz rame u odbrani domovine".

U Krasnojarsku, plakat sa sloganom „pozovi odmah" bio je postavljen na oglasnoj tabli školske učionice.

Na početku nove školske godine 1. septembra 2024. godine, uveden je novi predmet u školski plan i program.

Kao u sovjetska vremena, stariji učenici su još jednom bili obučavani kako da koriste kalašnjikov i ručne granate u sklopu predmeta „Osnove bezbednosti i odbrane domovine".

U mnogim oblastima, vojni regruti sada pohađaju kurseve u školama i na tehničkim fakultetima, na kojim se mladim ljudima govori kako da se prijave kao vojnici pod ugovorom nakon što diplomiraju.

U aprilu 2024. godine, Konstantin Dizendorf, šef distrikta Tasejevski u Krasnojarskoj oblasti, posetio je lokalnu tehničku višu školu da bi govorio deci o njihovoj budućnosti.

Izdvojio je jednog konkretnog učenika da bi ga pohvalio.

Osamnaestogodišnji Aleksandar Vinšu već je najavio da želi da se prijavi u vojsku.

Vinšu su gledali kao lokalnog heroja i bilo mu je dozvoljeno da ranije polaže završne ispite da bi što pre mogao da se prijavi u vojsku.

Sedam meseci kasnije, u novembru 2024. godine, stigla je vest da je Vinšu poginuo.

• Kako su ruske škole postale novi front u ratu u Ukrajini
• Korišćenje tinejdžera za širenje ruske propagande u Ukrajini
• Novi ruski školski udžbenik poziva tinejdžere da se uključe u rat protiv Ukrajine

Prebrojavanje mladih Rusa poginulih u ratu

U sklopu našeg tekućeg projekta korišćenja javno dostupnih izvora za prebrojavanje Rusa poginulih u ratu, BBC na ruskom je proučio brojke žrtava iz aprila 2023. godine.

Tada se zakon promenio da bi omogućio maturantima da preskoče služenje obaveznog vojnog roka i odmah se prijave u redovnu vojsku.

Identifikovali smo i potvrdili imena 240 18-godišnjih vojnika „ugovoraca" poginulih u Ukrajini između aprila 2023. i maja 2025. godine.

Svi su se prijavili kao vojnici pod ugovorom, a sudeći prema javnim umrlicama, većina se pridružila oružanim snagama dobrovoljno.

Međutim, 21 je bio skorašnji maturant koji je potpisao ugovor dok je služio obavezni vojni rok.

Porodice nekih od ovih mladih ljudi tvrde da su viši oficiri izvršili pritisak na njih da se prijave.

Naši podaci pokazuju da je oblast sa najvećim brojem poginulih među 18-godišnjacima u Sibiru ili na Ruskom Dalekom istoku: potvrdili smo 11 smrti u Novosibirskoj oblasti, još 11 u Zabajkalskoj oblasti i po još 10 u Altajskoj i Primorskoj oblasti.

• Broj Rusa poginulih u ratu premašio 70.000, najviše dobrovoljaca
• „Ako se prijavite sada, spremite se da umrete“, kaže ruski osuđenik koji se bori u Ukrajini

BBC-jeve brojke zasnovane su na javno dostupnim informacijama i zato što se svaka smrt ne prijavljuje javno, pravi gubici među osamneastogodišnjim „ugovorcima" vrlo su verovatno više.

Međutim, važno je istaći da su ovi gubici, koliko god da su pogubni za pogođene porodice, i dalje mnogo manje od brojki žrtava među starijim muškarcima koji potpisuju ugovore za pridruživanje vojsci.

Na osnovu podataka iz javno dostupnih izvora koje je sakupio BBC od početka invazije, identifikovali smo imena 486 pojedinaca starosti između 18 i 20 godina koji su poginuli u Ukrajini boreći se kao „ugovorci."

Poređenja radi, poginulo je 3.703 muškaraca starosti između 48 i 50 godina.

Dok se stariji vojnici možda suočavaju sa većom stopom smrtnosti zbog lošije fizičke spreme, ova ogromna razlika verovatno odražava i slabiju spremnost mlađih da se prijave, čak i kad im se nude značajni finansijski podsticaji.

To je u skladu sa anketom koju je sproveo nezavisni Centar Levada u maju 2025. godine, a koja je pokazala da rat u Ukrajini podržava 35 odsto ljudi starosti između 18-24 godina, za razliku od 42 odsto onih između 40 i 54 godina, i 54 odsto onih starijih od 55 godina.

Ove brojke pokazuju da su mlađi Rusi manje spremni da učestvuju u sukobu i manje ideološki u skladu sa njenim ciljevima.

Međutim, neki su i dalje podložni propagandnim narativima ili pritisku vlasti.

Blistave oči

Aleksandar Petlinski je, prema rečima njegovih prijatelja, bio nežni mladić koji je voleo da pomaže drugima.

Voleo je da crta i uvek bio spreman da nacrta prijateljima omiljene likove iz animiranih filmova.

Bio je i aktivan član lokalne omladinske organizacije, sakupljajući knjige za lokalne biblioteke, odlazio u posete obližnjim muzejima i organizovao sastanak sa medicinskom sestrom koja je radila na frontu u Ukrajini.

Svi sa kojima smo pričali su nam rekli da je Aleksandar sanjao da postane doktor, ali niko nije znao da je želeo i da se prijavu u vojsku i ide da se bori u Ukrajinu.

Da li je romantizovao rat kao posledicu patriotskog obrazovanja kojem je bio izložen u školi?

Da li je zaista razumeo da će učestvovati u ubijanju vojnika iz susedne zemlje i da li je ozbiljno razmišljao o životima svih tih miroljubivih civila koji su uništeni u ratu?

Aleksandar je 31. januara 2025. napunio 18 godina.

Prva stvar koju je uradio bila je da se prijavi za jednogodišnju pauzu na fakultetu da bi mogao da potpiše ugovor sa Ministarstvom odbrane.

„Kad je podneo zahtev, pitala sam ga šta će mu na to reći majka", rekla je kasnije lokalnim novinarima sekretarica fakulteta.

„On je rekao - kakve to veze ima sa mojom majkom? To je moj izbor. Oči su mu sijale."

Samo tri nedelje kasnije, Aleksandar je već potpisao ugovor i pridružio se jedinici za obuku.

Neposredno pre nego što je otputovao, sastao se sa prijateljicom Anastasijom.

Dvoje bivših drugova iz razreda sedeli su na klupi i pričali o crtežima.

Aleksandar je nacrtao baklju sa plamenom na Anastasijinom zglobu kao oproštajni poklon.

Bilo je to poslednji put da će ga ona videti.

• Rus pušten iz zatvora da se bori u Ukrajini - optužen za dvostruko ubistvo
• Zatvor, rat i ubistvo iz odmazde: Insajderska priča o Vagnerovom „slučaju ubistva maljem“

U lisicama i premlaćen

Priča o tome kako je 18-godišnji Vitalij Ivanov iz Irkutske oblasti u Sibiru završio u vojsci nije mogla biti različitija.

On je rođen i odrastao u Tajturki, malom radničkom naselju dva sata vožnje od Irkutska, sa stanovništvom od svega 5.000 stanovnika.

On i njegov drug Miša su tokom srednje škole radili honorarno u lokalnoj kotlarnici i pomagali u iskopavanju krompira po baštama.

Leti je zarađivao novac noseći po obližnjim selima dvorce na naduvavanje za skakanje.

Tokom tog vremena, upoznao je mladu ženu koju ćemo zvati Alina.

Počeli su da se zabavljaju i Vitalij ju je često posećivao.

I njoj je pomagao - kopao je krompir u njenoj daći i popravljao joj stvari po kući.

„Imao je običaj da mi kaže da sam pod njegovim okriljem, pod njegovom zaštitom", kaže Alina.

Ali ponekad, kad bi se svađali, Vitalij bi pretio da će otići i prijaviti se u vojsku.

„Govorio je, otići ću i biću dobro", priseća se Alina.

Kad je napunio 16 godina, Vasilij je napustio školu i prijavio se za obuku mehaničara u lokalnoj višoj školi.

Ali uskoro je napustio i tu školu.

Kad je napunio 18 godina, planirao je da odsluži obavezni vojni rok, a potom da ode u Kazan da bi radio u smenama na izgradnji puta, rekao je njegov prijatelj Miša za BBC.

Ali u novembru 2024. godine sve se promenilo.

Naime, tada je lokalna prodavnica bila opljačkana, a kad je policija pregledala snimke sa sigurnosnih kamera, jedan od počinilaca im je ličio na Vitalija.

Vitalijeva majka Ana rekla je za BBC da je bio poznat policiji zato što je prethodne godine bio uhapšen kada se potukao sa nekim za koga kaže da je bio lokalni diler droge.

Bio je proglašen krivim i osuđen na društveno koristan rad.

Vitalij je bio pozvan u policijsku stanicu i zadržan tamo nekoliko sati.

Kad je konačno bio pušten, poslao je devojci video poruku preko Telegrama, koju je ona podelila sa BBC-jem.

Na njoj Vitalij plače dok govori devojci da mu je policija stavila lisice i pretukla ga.

„Ti đavoli su bili grozni", rekao je između jecaja.

„Bio sam šokiran."

Vitalij je ispričao majci i devojci da je policija želela da prizna da je učestvovao u pljački.

Njegova majka misli da mu je policija naložila da potpiše ugovor za prijavljivanje u vojsku.

„To je razumljivo, bio je uplašen, imao je samo 18 godina.

„Stavili su mu lisice i tukli ga dva sata", kaže ona.

Pravo iz policijske stanice, Vitalij se video sa Mišom i rekao mu da je odlučio da se prijavi u vojsku.

„Rekao sam, zašto bi to radio? Dođi u Kazan sa mnom da radimo na gradnji puteva. Biće ti mnogo bolje", priseća se Miša.

On je rekao za BBC da je još jedan prijatelj pokušao da ga odgovori od te ideje, ali da je Vitalij obrisao njihove poruke i prekinuo kontakt s njima.

Dan pre nego što je otišao od kuće, Vitalij je pozvao majku, koja je već bila na posao.

„Mama, odlazim uskoro."

„U Kazan? U redu, nek' ti je sa srećom."

„Ne, mama, ne shvataš. Idem u specijalnu vojnu operaciju."

Ana kaže da je „plakala čitavu noć".

„Bio je tajnovit u vezi sa svime. Ništa mi nije govorio, nikad se nije žalio i sve je radio iza mojih leđa", ispričala je ona.

Alina se priseća da je tokom njihovog poslednjeg sastanka Vitalij delovao potpuno smireno.

Suzdržano se oprostio od nje i rekao joj da ne plače.

Potom je mirno otišao kući, spakovao stvari i pošao na železničku stanicu.

Po savetu prijatelja, koji je već bio na frontu, odlučio je da se prijavi u Samarsku oblast umesto u Irkutsku.

U jesen 2024. godine, Samarska oblast je nudila neke od najvećih bonusa za prijavljivanje u zemlji.

Vitalij bi dobio oko četiri miliona rubalja u regionalnim i federalnim isplatama bonusa – to je ekvivalent od oko 50.000 američkih dolara.

Maltene nezamisliva suma za 18-godišnjeg seoskog dečaka sa malo obrazovanja i još manje izgleda za budućnost.

Prva i poslednja misija

Vitalij i Aleksandar stigli su na front otprilike u isto vreme - u februaru 2025. godine, mada su im putanje bile različite.

Alina se priseća da su, dok je Vitalij još uvek bio na obuci, bili u stalnom kontaktu.

„Pisao je da je zažalio zbog te odluke i da je imao problema sa spavanjem", kaže ona.

„Mama, ovo ovde nije šala", prisetila se Ana sinovljevih reči.

Posle samo dve nedelje obuke, Vitalj je dobio zadatak vojnog izviđanja.

„Sine, da li si naučio nešto na obuci?", pitala ga je Ana.

Odgovor nije bio umirujući.

Mama, da bi postao pravi vojni izviđač, moraš da učiš tri godine!

„Naučio sam samo nešto malo", odgovorio je on.

Poslednji put kad se Ana čula sa Vitalijem bilo je 5. februara.

Napisao je da ga šalju u borbenu misiju.

„Bila je to njegova prva i poslednja misija", kaže njegova majka.

Zvaničnici iz regrutne komisije pozvali su Anu 4. marta i saopštili joj da je njen sin poginuo u akciji 11. februara, 2025. godine.

Služio je samo jednu nedelju na frontu.

Njegovo telo je vraćeno u Tajturku u kovčegu od cinka.

Nekoliko desetina ljudi došlo je da oda poštu, a potom je kovčeg prebačen na lokalno groblje.

Zvaničnici iz gradske administracije održali su govore na sahrani.

„Rekli su da je dao život za domovinu, da je bio hrabar i da je otišao da se bori. Uobičajene stvari", kaže Miša.

„Ali svi su se pitali zašto je to uradio i govorili da je bilo besmisleno ići u rat tako mlad. Mnogi i dalje nisu mogli da veruju – među njima i ja."

Vitalijeva porodica i prijatelji nisu komentarisali činjenicu da je njegovo učešće u ratu moglo da dovede do smrti ukrajinskih vojnika ili civila.

• Nevidljivi gubici: Koliko hiljada ruskih boraca gine u Ukrajini
• 'Ubijte Ruse, osvojite poene': Ukrajinci uveli novi model ratovanja
• 'Priznaj ili ti dete ide u sirotište': Priča Ruskinje koju su odvojili od sina

Duboko uznemireni

Mesec dana posle Vitlaijeve smrti, 9. marta je poginuo i Aleksandar.

Njegovi prijatelji iz lokalnog omladinskog pokreta objavili su memorijalnu poruku na internetu istakavši da je „poginuo na vojnoj dužnosti tokom Specijalne vojne operacije".

„Kako je uopšte mogao biti tamo ako je napunio 18 godina samo mesec dana ranije?", neko je napisao u komentarima ispod.

Aleksandrova sahrana je održana u memorijalnoj sali bolnice Ruske železnice u Čeljabinsku.

„Svi su mnogo plakali

„Mogli ste da čujete jecaje u prostoriji", rekla je njegova tetka na školskom događaju.

Zvaničnici su održali govore, ali Aleksandrovi prijatelji su „više voleli da ništa ne kažu", kao što je jedan od njih ispričao za BBC.

Anastasija kaže da su svi bili duboko uznemireni činjenicom da je živeo manje od dva meseca pošto je napunio 18 godina i proveo samo nekoliko nedelja u ratu pre nego što je poginuo.

„Kao državljanka Ruske Federacije, ponosna sam na sina, ali kao majka – ne mogu da se izborim sa ovim gubitkom", rekla je Aleksandrova majka Elena BBC.

Ona je odbila da govori više.

BBC je uspeo da dobije Vitalijevu majku Anu tek iz drugog ili trećeg puta.

U prvim minutima telefonskog razgovora, jecala je i nije mogla da govori.

Ispričala je da iznova u glavi vrti poslednji oproštaj sa sinom.

„I dalje se osećam kao da je bilo juče."

Anastasija, Aleksandrova prijateljica, kaže da je za nju činjenica da je 18-godišnjak potpisao ugovor da bi se prijavio u vojsku sada „veoma bolna tema".

„Oni su mladi i naivni, i mnogo toga ne razumeju

„Oni ne shvataju do kraja odgovornost onoga što rade", kaže ona.

Vitalijev prijatelj Miša misli isto.

On je govorio za BBC iz Kazana, gde radi na projektu izgradnje puteva na kom su on i Vitalij planirali da rade zajedno.

Upitan da li bi mogao da odluči da potpiše ugovor da se i sam prijavi u vojsku, on je rekao: „Ne želim o tome ni da razmišljam."

'Nikoga ne zanima i nikoga nije briga'

Iako su smrti Aleksandra i Vitalija duboko potresle njihove prijatelje i porodicu, činjenica da se 18-godišnjaci prijavljuju i ginu u Ukrajini čini se da do sada nije ostavila dublji utisak u ruskom društvu.

Porodica još jednog veoma mladog čoveka koji se prijavio pravo iz škole i poginuo vrlo brzo posle toga pokušala je da pokrene kampanju za sprečavanje da maturanti budu poslati na front.

Danil Čistjakov iz Smolenska je poginuo manje od dva meseca pošto je napunio 18 godina.

Kao i Aleksandar i Vitalij, tek je stigao na front.

Njegova porodica je otkrila da će ići u vojsku na dan kad se prijavio.

„Pisao sam mnogim agencijama, pokušavajući da doprem do nekoga, da izdejstvujem da se povuče zakon koji dozvoljava 18-godišnjacima da potpisuju ugovore sa vojskom", jedan od njegovih rođaka je rekao za BBC.

„Ali nikoga nije zanimalo niti ih je bilo briga."

Vitalijeva majka Ana je pokušala i nije uspela da navede vlasti da pokrenu istragu o policajcima koji su priveli njenog sina i za koje veruje da su odgovorni za njegovu iznenadnu odluku da se prijavi u vojsku.

U njenim pokušajima da „dođe do pravde", napisala je i dugo pismo o slučaju njenog sina emisiji Muškarci i žene na državnom televizijskom kanalu u Moskvi.

Pismo je poslato preporučeno, ali niko iz emisije nikad nije došao da ga preuzme u pošti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Strah od mobilizacije i maglovita budućnost: 17-godišnjaci napuštaju Ukrajinu
• Ukrajinci se kriju od odreda za mobilizaciju
• Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu
• Beg od mobilizacije u Ukrajini: Preplivavanje opasnih reka ili lažna lekarska izuzeća
• Bitka za Pokrovsk: Šta je BBC zatekao u jednom od ključnih gradova na istoku Ukrajine
• Nordijske zemlje: Novi saveti kako preživeti rat