Svaka treća firma u Srbiji bez zaposlenih - četiri među njima prihodovale više od 4,6 milijardi dinara u 2024.

Krajem 2024. godine u Srbiji je delatnost obavljalo ukupno 112.670 privrednih društava koja su angažovala 1.325.497 radnika, pokazuje godišnji izveštaj APR, piše N1.

Ove firme lane su prihodovale više od 20.086 milijardi dinara, a zabeležile su i ukupne rashode od 18.988 milijardi dinara.

Godinu je, ipak, u minusu završilo 31.069 firmi, rezultat nije prikazalo 13.214 privrednih društava, dok je sa profitom poslovalo ukupno 68.387 preduzeća.

Među svim ovim firmama nalazi se 33.465 onih bez ijednog zaposlenog. Samo godinu pre, u 2023, bilo ih je 706 više.

"Privredna društva bez zaposlenih imaju znatan udeo u domaćoj privredi, budući da se na njih odnosi 29,7 odsto ili 33.465 (u prethodnoj godini 34.171). Ta društva su, kao i prethodnih godina, bila najbrojnija u sektorima trgovina na veliko i malo (9.251), zatim u sektoru stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (4.334), pa prerađivačkoj industriji (4.306) i građevinarstvu (3.853)", navodi Agencija za privredne registre.

Pretragom zvaničnih registara lako se može utvrditi da među firme koje nemaju zaposlene, a profitabilne su, spada, na primer i preduzeće Ušće Shopping centar koji je prošle godine imao poslovne prihode od 2,7 milijardi dinara i neto profit od 836 miliona dinara.
 
I - nula zaposlenih.

Jedini vlasnik ovog preduzeća je firma BreAtt Serbia B.V. registrovana u Holandiji, a pretežna delatnost je - iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima. Na dan 31. decembar 2024. godine društvo - nema zaposlenih.

Inače, firme koje nemaju zaposlene - uvek imaju zakonskog zastupnika, odnosno direktora - a on ne mora da bude zaposlen u preduzeću, već može da zaključi ugovor sa preduzećem o zastupanju.

Na čelu ovakvih preduzeća može da bude i - drugo preduzeće.
 
Detaljnije o tome pisao je i Forbes Srbija.

U vrhu najprofitabilnijih, a bez zaposlenih, u prethodnim godinama bile su često firme koje su se bavile trgovinom električnom energijom.

O kojim firmama konkretno je reč u 2024. godini nije javno poznato pošto APR - ne objavljuje pojedinačne podatke u Godišnjem izveštaju o poslovanju privrede.

Četiri velika sa prihodom preko četiri milijarde dinara

Inače, u segmentu privrede koji čine društva bez zaposlenih preovlađuju mikro društva, koja učestvuju sa 98,7 odsto ili 33.023, dok je 405 malih, 33 su srednja i četiri velika.
 
Kako bez zaposlenih a spada u veliko privredno društvo, pitanje je koje se često postavlja. Suština je da veličina preduzeća u Srbiji, prema propisima, nije određena samo brojem radnika.

Naime, privredna društva su razvrstana na velika, srednja, mala i mikro.

Tako u mikro preduzeća spadaju ona koja (na dan 31. decembar 2023) ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih – 10, poslovni prihodi – 82.022.000 dinara i vrednost ukupne aktive – 41.011.000 dinara.

U mala pravna lica razvrstana su ona koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih – 50, poslovni prihodi – 937.390.000 dinara i vrednost ukupne aktive – 468.695.000 dinara.
 
U srednja pravna lica razvrstana su ona koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih – 250, poslovni prihodi – 4.686.695.000 dinara i vrednost ukupne aktive – 2.343.474.000 dinara.

I, na kraju, u velika pravna lica razvrstana su pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za srednja pravna lica.

S obzirom da preduzeća bez zaposlenih ne prelaze kriterijum o broju zaposlenih u srednjim pravnim licima, jasno je da moraju da imaju veliku imovinu (iznad 2,3 milijarde dinara) i velike poslovne prihode (iznad 4,6 miljardi dinara).

Rizik od pranja novca

Iako se često pomisli da je među firmama bez zaposlenih najviše "tašna-mašna" preduzeća - takozvanih fantomskih firmi koje služe za pranje novca, većina njih - legalno posluje, o čemu je takođe pisao Forbes Srbija.

Ipak, Uprava za sprečavanje pranja novca, u svojoj godišnjoj Proceni rizika od pranja novca za 2024, ukazuje da "veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i - firme bez zaposlenih".

"Znatno je povećana verovatnoća da će firme koje su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji", ukazuje se u Proceni rizika.

U izveštaju se podseća da je poslednja analiza o obimu sive ekonomije u Srbiji iz 2022. godine koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje pokazala da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih pet godina među registrovanom privredom sa 14,9 odsto na 11,7 odsto BDP-a.

"Reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju, dok je pre pet godina to bilo - svako treće", stoji u Proceni Uprave za sprečavanje pranja novca.