Milorad Dodik više nije predsednik Republike Srpske, Sud BiH odbio žalbu

Milorad Dodik više ne može da bude predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini (BiH).

To je posledica odbijanja žalbe koju je Dodik podneo na odluku Centralne izborne komisije kojom mu je oduzet mandat dve nedelje ranije.

Žalba se odbija kao neosnovana i time je utvrđen prestanak mandata Predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika, navedeno je u odluci Apelacionog veća Suda Bosne i Hercegovine18. avgusta.

Dodiku je Centralna izborna komisija oduzela mandat posle pravosnažne presude Suda BiH, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.

Umesto jednogodišnje kazne zatvora, Dodik je odlučio da je zameni novčanom, saopštio je Sud BiH 12. avgusta.

Šta presuda znači?

Konačnom presudom Apelacionog veća, Dodiku je na dva načina zabranjeno da bude predsednik.

Prema Izbornom zakonu BiH svakom izabranom ili imenovanom zvaničniku osuđenom na šest meseci zatvora ili duže prestaje mandat.

„Prevremeni izbori biće održani u roku od 90 dana od dana raspuštanja izabranog organa, odnosno prestanka mandata u skladu sa ustavom i zakonom", precizirano je u Izbornom zakonu BiH.

Centralna izborna komisija, glavni izborni organ u državi, 6. avgusta je oduzela mandat Dodiku i na tu odluku on se žalio.

Istog dana kada mu je odbijena žalba, čime mu je prestao mandat na mestu predsednika RS-a, premijer tog entiteta BiH Radovan Višković podneo je ostavku.

Dodik je zamenio kaznu zatvora novčanom, što je pravo svakog osuđenog na kaznu zatvora do godinu dana, osim za osuđene protiv integriteta BiH i krivična dela vezana za terorizam.

Otkupio je kaznu zatvora za 36.500 konvertbilnih maraka, odnosno nešto više od 18.000 evra.

„Osuđenom Miloradu Dodiku izrečena kazna zatvora zamenjena novčanom kaznom", piše u saopštenju Suda BiH.

Zamena kazne zatvora za novčanu ne menja druge posledice presude, kaže Vehid Šehić, nekadašnji predsednik Centralne izborne komisije BiH (CIK), za BBC.

BBC nije dobio zvaničnu izjavu od Centralne izborne komisije, tela zaduženog za provođenje izbora, oduzimanje i dodelu mandata.

U telefonskom razgovoru sa visokopozicioniranim izvorom u CIK-u pojašnjena nam je procedura.

• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH"
• Bosna i Hercegovina: Da li je Dejtonski sporazum kočnica

Šta je rekao Dodik?

„Ja ostajem predsednik", poručio je Dodik tokom prve konferencije posle presude.

Pozvao je institucije Republike Srpske da ne poštuju odluke CIK-a.

„I da se angažuje policija da se ne dozvoli nijedno glasačko mesto", dodao je Dodik kojem je u drugom predmetu zbog rušenja ustavnog poretka bio određen pritvor zbog neodazivanja na pozive Tužilaštva.

Državna agencija za istrage i zaštitu ranije je pokušala da privede Dodika, ali su ga čuvali pripadnici MUP-a Republike Srpske.

Nedeljama posle prve presude poternica za Dodikom je ukinuta pošto se u tajnosti pojavio pred sudom.

Poslednji sudski postupak, on je na mreži Iks nazvao „sinhronizovanim napadom na Srbiju i Republiku Srpsku".

https://twitter.com/MiloradDodik/status/1951315526518497514

Jedan od najznačajnijih aspekata presude je to što zabrana obavljanja funkcije ne važi samo za mesto predsednika RS, već obuhvata sve funkcije u organima koji se finansiraju iz javnih sredstava, poput stranaka, izjavio je pravni stručnjak i advokat Nedim Ademović za Kliks.

„To znači da Milorad Dodik posle ove presude ne može da se bavi bilo kakvim političkim aktivnostima.

„Po meni je to najteža kazna za njega", rekao je Ademović.

Kakva je procedura?

Prema Izbornom zakonu, CIK posle odluke o prestanku mandata treba da raspiše prevremene izbore u roku od 90 dana.

Oduzimanje mandata izabranim i imenovanim zvaničnicima uobičajena je praksa u slučajevima presude na kaznu zatvora dužu od šest meseci.

Tako je CIK oduzeo mandat Fadilu Novaliću, bivšem premijeru, koji je u trenutku izricanja pravosnažne presude bio zastupnik u parlamentu Federacije, jednog od dva entiteta u BiH.

Osim zbog kazne zatvora šest meseci i duže, CIK može da oduzima mandate i u drugim situacijama.

Tako su krajem juna oduzeli mandat Rajku Papoviću, predsedniku Skupštine opštine Gacko, zbog obavljanja dvostruke funkcije, što je Izbornim zakonom BiH zabranjeno.

Pored ove funkcije, Papović obavlja i funkciju savetnika predsednika Republike Srpske.

Može li Republika Srpska bez predsednika do izbora 2026?

Po ustavu Republike Srpske predsednika mogu da menjaju zamenici, ali kada mu prestane mandat mora da bude izabran novi.

To pravilo ne menja ni činjenica da su redovni izbori zakazani za oktobar 2026.

Prevremeni izbori za predsednika RS moraju da budu održani najverovatnije do kraja godine.

„Kad bi ušli u izbornu godinu to ne bi bilo moguće jer ne mogu da budu raspisani vanredni izbori u izbornoj godini", ocenjuje Šehić.

Redovni Opšti izbori u BiH trebalo bi da budu raspisani u maju 2026, a održani u oktobru.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Dodik pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora i zabranu političkog delovanja
• Šta sve Milorad Dodik ne može zbog sankcija
• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina