Nemačka obustavlja isporuku oružja Izraelu zbog plana okupacije Gaze

Izraelski kabinet za bezbednost odobrio je plan za preuzimanje kontrole nad gradom Gaza, gde žive stotine hiljada Palestinaca, što je nova eskalacija u skoro dvogodišnjem ratu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu prethodno je rekao da želi da preuzme kontrolu nad celim Pojasom Gaze, ali „ne želi da je zadrži".

Odobreni plan se posebno usredsređuje na grad Gazu, najveći u palestinskoj enklavi.

„Apsolutna većina ministara izrazila je uverenje da alternativni plan predstavljen kabinetu neće dovesti do potpunog poraza Hamasa ili povratka otetih talaca", navodi se u saopštenju iz kabineta Netanjahua.

Izraelske vlasti objavile su „pet tačaka za okončanje rata":

• razoružanje Hamasa
• povratak svih talaca, i živih i mrtvih
• demilitarizacija Pojasa Gaze
• izraelsku bezbednosnu kontrolu nad Pojasom Gaze
• alternativna civilna vlada koja nije Hamas ili Palestinska uprava

Ujedinjene nacije upozoravaju da bi ovaj potez mogao da ima „katastrofalne posledice", a porodice talaca se plaše da bi mogao da ugrozi njihove voljene.

Nemačka će obustaviti prodaju oružja Izraelu koje bi moglo da se koristi u Gazi, „a sve je teže shvatiti" kako bi izraelski plan okupacije te oblasti pomogao dostizanju legitimnih ciljeva Tel Aviva, saopštio je kancelar Fridrih Merc.

Od napada Hamasa 7. oktobra 2023. do sredine maja 2025. Nemačka je izvezla naoružanje vredno 485 miliona evra u Izrael, pokazuju podaci nemačkog parlamenta.

Pročitajte OVDE kako Izrael kontrolisanim rušenjem sravnjuje hiljade civilnih zgrada sa zemljom u Gazi.

U odgovoru na odluku izraelskog rukovodstva, palestinska ekstremistička grupa Hamas kaže da Netanjahu „planira da nastavi genocid i raseljavanje novim zločinima" nad palestinskim narodom.

Njegovi postupci su „jasan preokret toka pregovora i jasno otkrivaju prave motive koji stoje iza njegovog povlačenja" iz dijaloga, kažu iz Hamasa.

Tvrde da su bili „blizu" konačnog sporazuma i da bi cena okupacije Gaze za Izrael bila visoka.

Cilj Tel Aviva je, prema Netanjahuovim tvrdnjama, da „oslobodi sebe i narod Gaze od užasnog terora Hamasa".

Vojska se protivi planovima za potpunu okupaciju Gaze, prema izveštajima medija.

General-potpukovnik Ejal Zamir, načelnik štaba vojske, navodno je rekao Netanjahuu na napetom sastanku početkom ove nedelje da bi to „jednostavno bilo upadanje u zamku".

Netanjahuov plan je „katastrofa koja će dovesti do mnogih drugih katastrofa" i doveo bi do smrti preostalih talaca i ubistva mnogih izraelskih vojnika, smatra Jair Lapid, lider opozicije u Izraelu

Pogledajte video: Ovako izgleda Pojas Gaze posle skoro dve godine rata

Izrael je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze kao odgovor na iznenadni napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoca.

Od tada je u Pojasu Gaze poginulo više od 60.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas.

Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da je oko 87 odsto Pojasa Gaze pod izraelskom vojnom kontrolom ili je dobilo naredbu za evakuaciju.

U Gazi je pre rata živelo oko 2,1 milion ljudi.

UN i druge međunarodne organizacije nedeljama i mesecima upozoravaju na rastuću glad u Pojasu Gaze i optužuju Izrael za blokadu dostave pomoći.

Izrael te optužbe odbacuje i krivicu svaljuje na Hamas, optužujući ga da otima hranu od civila i potom je preprodaje po visokim cenama.

Uporedo, Izrael je okupirao i drugu palestinsku teritoriju - Zapadnu obalu - gde vlada druga palestinska politička organizacija Fatah čiji je predsednik Mahmud Abas.

• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu

„Kao da je uopšte i ostalo nešto što bi moglo da se okupira", rekao je Palestinac Mahmud el Kurašli za Rojters iz Gaze.

„Praktično svi stanovnici su stisnuti u zapadni deo Gaze i to je sve što je ostalo.

„Ljudima je sada svejedno da li je teritorija okupirana ili nije", dodaje.

Raed Abu Mohamed kaže da žive u šatorima pet meseci, ali da su nekako počeli da se privikavaju na takav život.

„Da, ima patnje, da, ima smrti. Ali mi i dalje živimo. Izrael ne ubija Hamas. Izrael ubija civile, decu, žene", kaže on.

• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Pet pitanja o izraelskom planu za zauzimanje čitave Gaze
• 'Muslimanske zemlje da daju teritorije za palestinsku državu': Američki ambasador u Izraelu

Reagovanja na plan o preuzimanju grada Gaze

Izraelska vojska kaže da već ima operativnu kontrolu nad 75 odsto Pojasa Gaze.

Plan za preuzimanje grada Gaze izazvao je snažnu osudu porodica talaca koji su još u rukama Hamasa.

Oni i dalje traže hitan prekid rata i žele dogovor putem pregovora.

Tokom sastanka Netanjahuovog kabineta za bezbednost, porodice talasa i pristalice su protestovale u Tel Avivu i ispred kancelarije Netanjahua u Jerusalimu.

Ankete pokazuju pokazuju da tri od četiri Izraelca podržavaju sporazum o prekidu vatre kako bi se oni vratili kućama.

I britanski premijer Kir Starmer plan Izraela smatra „pogrešnim", a britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami o tome je razgovarao sa američkim potpredsednikom JD Vensom.

Glavni cilj plana je sprečavanje da se napad Hamasa na izraelske civile dogodi ponovo, a to može da se postigne „samo potpunom eliminacijom Hamasa", kazao je Vens.

Dodatna eskalacija u Gazi bi mogla da dovede do „masovnijeg iseljavanja, više žrtava i nepodnošljive patnje", smatra Volker Turk, šef agencije Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Iz vlade Belgije posle vesti o planu Tel Aviva odmah su na razgovor pozvali ambasadora u Briselu.

Vlasti u Saudijskoj Arabiji „kategorički osuđuju istrajnost okupacionih snaga Izraela u zločinima poput izgladnjivanja, brutalnosti i etničkog čišćenja" nad Palestincima.

Kritika je stigla i od vlade Jordana, koji najnoviju odluku vide kao „nastavak ekstremističke politike Izraela".

Izraelski lideri kažu da Hamas sada nije zainteresovan za pregovore jer se, po njihovom mišljenju, grupa oseća ohrabreno međunarodnim pritiskom na Izrael zbog humanitarne krize u Gazi.

Pretnja potpunom okupacijom mogla bi da bude deo strategije da se Hamas privoli na ustupke u pregovorima.

Ali mnogi u Izraelu veruju da Netanjahu produžava sukob kako bi garantovao opstanak njegove koalicije na vlasti.

Netanjahuva vlada se oslanja na podršku ultranacionalističkih ministara koji su pretili da će napustiti vladu ako bude bilo kakvog dogovora sa Hamasom.

Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir i ministar finansija Bezalel Smotrič otvoreno predlažu proterivanje Palestinaca iz Gaze i da se potom tamo nasele Jevreji.

Prisilno raseljavanje civila bi moglo da se smatra ratnim zločinom.

• 'Stali ste na stranu Hamasa', izraelski premijer optužuje svetske lidere
• Tramp: Amerika spremna da okupira Gazu i pretvori je u „bliskoistočnu rivijeru"
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

Stotine penzionisanih izraelskih bezbednosnih zvaničnika, poput bivših šefova obaveštajnih agencija, 4. avgusta su uputili zajedničko pismo američkom predsedniku Donaldu Trampu, pozivajući ga da izvrši pritisak na Netanjahua da okonča rat.

Jedan od potpisnika, bivši šef domaće obaveštajne agencije Ami Ajalon, rekao je za BBC da bi dalja vojna akcija bila uzaludna.

„Sa vojne tačke gledišta, (Hamas) je potpuno uništen.

„Sa druge strane, kao ideologija dobija sve više moći među palestinskim narodom, na arapskim ulicama oko nas, a takođe i u islamskom svetu.

„Dakle, jedini način da se pobedi ideologija Hamasa jeste da se predstavi bolja budućnost", smatra on.

Najnoviji razvoj događaja usledio je pošto su posredni pregovori sa Hamasom o prekidu vatre i sporazumu o taocima propali, a palestinske oružane grupe objavile tri snimka dvojice izraelskih talaca koji izgledaju iznureno i izgladnelo.

Snimak Roma Blaslavskog i Evjatara Davida, obojice otetih sa festivala Nova 7. oktobra 2023. godine, šokirao je i užasnuo Izraelce.

David na snimku kopa, kako kaže, sopstveni grob u podzemnom tunelu.

Pogledajte video: 'On je kostur, pomozite mu' - apel brata izraelskog taoca

Nije poznato šta bi okupacija tačno podrazumevala za civile i za operacije UN i drugih humanitarnih grupa.

Oko 90 odsto od 2,1 miliona stanovnika Gaze je raseljeno, neki više puta, i žive u prenaseljenim područjima i teškim uslovima.

Humanitarne grupe i zvaničnici UN kažu da mnogi gladuju, optužujući Izrael da ometa distribuciju pomoći.

Izraelska vojska se ranije povlačila iz pojedinih područja, poput nekih delova centralne Gaze, zbog pretpostavke da su tamo živi taoci.

Prošle godine, otmičari su pogubili šest izraelskih talaca pošto su kopnene snage ušle na ovu teritoriju.

Nije bilo formalnog odgovora, ali su zvaničnici Palestinske uprave, koja kontroliše delove okupirane Zapadne obale, osudili izraelski predlog, pozivajući međunarodnu zajednicu da interveniše kako bi sprečila bilo kakvu novu vojnu okupaciju.

Palestinci ističu da su krajnje desničarski izraelski ministri otvoreno zagovarali potpunu okupaciju i aneksiju Gaze, te da žele da tamo izgrade nova jevrejska naselja.

Izrael je 2005. raspustio naselja u Pojasu Gaze i povukao sopstvene snage odatle.

Ali je, uz Egipat, održavao strogu kontrolu pristupa teritoriji.

Nova ideja o okupaciji javlja se usred rastućih međunarodnih nastojanja za oživljavanje rešenja o dve države – dugogodišnje međunarodne formule za rešavanje decenijama starog izraelsko-palestinskog sukoba.

Ona predviđa stvaranje nezavisne palestinske države pored Izraela na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Prošle nedelje, Velika Britanija i Kanada su se pridružile Francuskoj u objavi uslovnih planova za priznavanje palestinske države.

Slovenija je odlučila da zabrani svaki protok oružja povezan sa Izraelom kroz njenu teritoriju.

• Izrael je optužen za najteže zločine, a kakav je odgovor drugih zemalja: analiza BBC urednika
• Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu
• Krajnje desničarski izraelski ministar se molio pred Al Aksom - zašto je to sporno

Izrael je uveo potpunu blokadu isporuka pomoći početkom marta i nastavio vojnu ofanzivu protiv Hamasa dve nedelje kasnije.

Izraelska vojska i Hamas su se međusobno optuživali za kršenje prethopdno dogovorenog dvomesečnog prekida vatre.

Izraelska vlada je tada saopštila da želi da izvrši pritisak na grupu da oslobodi preostale izraelske taoce.

Iako je blokada delimično ublažena posle skoro dva meseca usred upozorenja svetskih stručnjaka na nadolazeću glad, nestašica hrane, lekova i goriva se pogoršala.

Prema tvrdnjama Hamasa, od početka rata blizu 200 ljudi u Pojasu Gaze je poreminulo od gladi, među njima 96 dece.

Izrael tvrdi da u Gazi „nema gladi" i da je podržao kontroverznu Humanitarnu fondaciju za Gazu (GHF) u distribuciji pomoći.

Međutim, grupa stručnjaka UN pozvala je na ukidanje GHF-a nakon što su UN izvestile da je najmanje 859 ljudi ubijeno oko mesta za distribuciju GHF-a od početka njegovih operacija.

Rad ove grupe obezbeđuju Amerikanci po ugovoru, uglavnom biši vojnici ili marinci.

Izrael je dozvolio i da se hrana u Gazi dostavlja iz vazduha, pa su neke zemlje tako poslale pomoć.

Ipak, humanitarne agencije stalno upozoravaju da to nisu dovoljne količine hrane i drugih stvari.

Izraelska vlada ne dozvoljava međunarodnim medijima, među kojima je i BBC, da uđu u Gazu i slobodno izveštavaju.

Pogledajte video: Upucani u glavu i grudi - istraga o ubistvima dece u Gazi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je Hamas
• 'Kontrolisaćemo celu Gazu, pustićemo minimalnu pomoć', kaže izraelski premijer
• Sve više Izraelaca želi kraj rata iz straha za taoce, a ne zbog ljudi u Gazi
• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova
• Hamas vratio telo majke dvojice dečaka, u Izraelu tuga i gnev
• 'Otišao je po hranu i nije se vratio': Priče o ubijenima u Gazi