Možemo li da zaustavimo smrtonosne gljivice

Klimatske promene se često povezuju sa požarima, poplavama i štetom na zgradama i usevima.

Ali zbog rasta temperature, gljivična oboljenja takođe mogu da se rašire na delove planete na kojima im je prethodno bilo suviše hladno da bi preživela.

Novo istraživanje Univerziteta u Mančesteru, u Velikoj Britaniji, pokazuju da bi gljivica ubica koja pogađa milione ljudi godišnje u toplijim zemljama mogla uskoro da se raširi Evropom dok svet nastavlja da se zagreva.

Rod gljivica aspergilus, koji može da izazove smrtonosna zapaljenja pluća i već se procenjuje da ubija oko 1,8 miliona godišnje širom sveta, predviđa se da će početi da se širi iz Afrike i Južne Amerike na sever.

Ovo upozorenje neprijatno podseća na skorašnju naučnofantastičnu televizijsku seriju The Last of Us i zastrašujuću gljivicu koja transformiše ljudski mozak i istrebljuje ogromne količine populacije.

Serija u ogromnoj meri preuveličava ovaj rizik, ali i dalje vlada vrlo realna zabrinutost zbog rasta broja gljivičnih oboljenja, kaže Adilia Voris, profesorka pedijatrijskih zaraznih bolesti sa Univerziteta u Egzeteru, u Velikoj Britaniji.

„Gljivična oboljenja mogu da variraju od blagih i dosadnih bolesti kao što je atletsko stopalo, pa sve do opasnih zaraznih bolesti koje izazivaju infekcije krvotoka ili zapaljenje mozga, a koje mogu biti smrtonosne."

Stopala su plodno tle za gljivice zato što poseduju pukotine preko kojih ćelije gljivica mogu prodreti kroz kožu.

To je vrlo mračno i vlažno okruženje, naročito u čarapama i cipelama.

• Misteriozni masovni gubitak kose - gljivice ili zagađenje
• Treba li češće menjati posteljinu
• Koliko često treba da peremo noge

Međutim, druga vrsta gljivica, patogena buđ - kad se udahnu u pluća, popuno su druga priča, naročito ako je naš imuni sistem narušen.

Oni ispuštaju spore koje potom mogu da isklijaju u „strukture nalik hlebu", a koje će urasti u tkivo pluća i izazvati bolest, kaže ona.

Vrsta gljivica koja je tamo napolju već je u nama: kvasac.

Najpoznatiji primer je kandida albikans, koja je deo naše normalne ljudske flore.

„Pronaći ćete ovaj kvasac kod mnogih zdravih ljudi u njihovim crevima i one samo pomažu da imamo zdrava creva zajedno sa drugim velikim brojem bakterija u crevima", kaže profesorka Voris.

Ali ako ona uđe u krvotok zato što je imunološka odbrana osobe niska ili postoji oštećenje organa, ili zbog povrede ili hirurških zahvata, ona dodaje da će „pacijent razviti nešto što može da se uporedi s onim što mogu da naprave bakterije -septikemiju (trovanje krvi) - a to je već teška bolest."

Savršena oluja

Mnoge od ovih gljivica su već oko nas.

I zato je pitanje koje se postavlja zašto nam prave više problema baš sada?

Rita Oladele, profesorka kliničke mikrobiologije na Univerzitetu u Lagosu, u Nigeriji, kaže da treba da budemo veoma zabrinuti zbog gljivičnih bolesti, a pogotovo posle pandemije kovida-19.

Povećanjem temperature stižu i novi patogeni, kaže ona.

Medicinski napreci i poboljšanja koja su oni doneli što se tiče produžavanja našeg životnog veka takođe igraju ulogu - više ljudi živi duže sa kompromitovanim imunim sistemom.

„Mi sada radimo više transplantacija praktično svakog organa, imate pacijente sa kancerima koji idu na hemioterapiju; sve što spušta imuni sistem, ugrožava pacijente od gljivičnih infekcija", kaže ona, ili kad pacijenti uzimaju steroide na duže vremenske periode da bi lečili bolesti, biće ugroženi od gljivičnih infekcija.

Postoji „istaknuta" neusaglašenost širom sveta, od severa do juga, u sposobnosti da se postavljaju dijagnoze i pravilno leče ugroženi pacijenti ili oni koji imaju ozbiljne gljivične infekcije .ne samo što se tiče dostupnosti dijagnostike, već i kad su u pitanju dostupnost i pristupačnost antigljivičnih lekova, kaže.

Gljivične infekcije su svakako rasprostranjenije u toplijim klimama, naročito tamo gde je mnogo više ljudi zaraženo HIV-om, što narušava imuni sistem ljudi, dodaje ona.

A „uprkos tome što je veći teret ove bolesti na Globalnom jugu, ovo će takođe podstaći migracije, zato što će ljudi tražiti bolju negu negde drugde", objašnjava.

Kako klimatske promene utiču na gljivice

Arturo Kasadeval je profesor molekularne biologije i imunologije u Školi javnog zdravlja Blumberg na Univerzitetu Džons Hopkins, u Americi.

On kaže da kako se svet zagreva, gljivične bolesti se šire na mesta na kojima nisu bila prisutne do sada.

„Mi znamo da se život prilagođava, život opstaje, ali postoji bojazan da kako se svet sve više bude zagrevao, mnoge od gljivica koje su tamo napolju a koje imaju potencijal da izazovu bolesti, na primer kod biljaka i insekata koji su organizmi na sobnoj temperaturi, moći će da prežive na višim temperaturama.

„A ako to bude bio slučaj, videćemo gljivične bolesti koje trenutno nisu poznate medicini."

Uz to, vlažnost je važan faktor za gljivice.

„Gljivicama je potrebno mnogo vode, a one cvetaju u okruženjima sa visokom vlažnošću", dodaje.

Međutim, suva okruženja takođe utiču na širenje gljivica, kaže on.

„Na primer, imamo gljivice u Americi koje izazivaju bolest poznatu kao kokcidioidomikoza - može se naći na jugozapadu zemlje, u pustinji.

„Ali kako se američke pustinje šire, dometi ovog organizma takođe se šire. I zato mislim da će vlažnost biti krupna varijabla, a znamo da na vlažnost u ogromnoj meri utiče temperatura vazduha, a na oba će uticati klimatske promene."

Tim profesora Kasadevala vršio je istraživanja u Baltimoru, gde se nalazi Univerzitet Džon Hopkins, proučavajući različite oblasti grada, da bi pokušali da modeluju kako će se dometi gljivičnih bolesti promeniti.

On je zaključio da su gljivice u gradu počele da se prilagođavaju vremenskim prilikama, a to će se najverovatnije dešavati i širom sveta.

„Pokušavamo da razumemo kako će se ovo desiti.

„Ipak, hladnije okruženje je ono u kojem, na primer, ima više drveća, u kojem ima više trave, a toplija okruženja su okruženja u kojima ima manje drveća, a mnogo betona - i razlike u temperaturi umeju da budu značajne, 4 ili 5 stepeni Celzijusovih."

• Zašto biste stavljali tuđi izmet u vaše telo
• 'Pilule sa izmetom' kao izbacivači opasnih superbakterija iz ljudskog organizma

Naša tela se hlade

U toku je još jedna promena temperature, i to unutar samih naših tela.

U prošlosti smo bili suviše topli da bi gljivice lako cvetale u nama.

Ali u poslednjih nekoliko decenija, počeli smo da se hladimo.

„Vrlo smo dobro zaštićeni od gljivica činjenicom da imamo napredni imuni sistem.

„Imamo kičmu, sve životinje sa kičmom imaju napredni imuni sistem, ali imamo i višu temperaturu, osnovnu temperaturu od 37 stepeni Celzijusovih.

„Ona je toliko topla da drži na odstojanju većinu gljivičnih vrsta", kaže profesor Kasadeval.

„Zbog toga ljudi, kad dobiju gljivičnu bolest, dobiju je na koži, kao što je na primer gljivična bolest nokta, to je hladna oblast našeg tela", dodaje on.

Ali, kaže profesor Kasadeval, naša tela su u proseku 1 stepen Celzijusov hladnija nego što su bila pre 100 godina.

A to menja njihovu podložnost gljivičnim bolestima.

„Budući da je savremena medicina izlečila mnoge zarazne bolesti i budući da živimo u čistijem okruženju, naši nivoi inflamacija su se spustili i stoga se naša temperature spustila."

Dakle, naša telesna temperatura je u proseku niža nego pre jedan vek zato što patimo mnogo manje od infekcija koje aktiviraju naš imuni sistem.

U međuvremenu, svet postaje sve topliji.

Uzvraćanje udarca

Kako onda možemo da se zaštitimo?

Grupa antigljivičnih lečenja koje se najviše koristi zove se azoli.

Oni rade tako što utiču na način na koji gljivične ćelije funkcionišu i rastu.

Azoli se koriste za lečenje raznih gljivičnih infekcija, a takođe se naširoko koriste u poljoprivredi za zaštitu useva.

Problem je u tome što zato što ih koristimo toliko mnogo, gljivice se prilagođavaju na to da ih izbegnu.

Majkl Bromli je profesor za gljivične bolesti na Univerzitetu u Mančesteru, u Velikoj Britaniji.

„Primećujemo da se prilično rapidno stvara otpor prema ovim jedinjenjima, a razlog zašto izgleda kao da oni grade otpornost je prisustvo fungicida u životnoj sredini - za to je zaslužna upotreba fungicida u proizvodima za zaštitu useva koji treba da zaustave gljivične patogene od zaražavanja biljaka", kaže on.

Široko rasprostranjena poljoprivredna upotreba azola sada se doživljava kao glavna pokretačka snaga iza većeg dela kliničkog otpora gljivica.

Gljivica aspergilus je poznata po uticanju na kvarenje i truljenje hrane.

Profesor Bromli kaže da se usevi u Evropskoj uniji svake godine prskaju sa oko 10.000 tona fungicida azola.

Aspergilus živi u tlu i u hrpama komposta.

Zbog prskanja velike količine fungicida, ovaj organizam je stekao sposobnost da se bori protiv fungicida.

Ovi azoli su slični onima korišćenim u bolnicama za lečenje gljivičnih bolesti, tako da su sada one postale otporne i na njih

• The Last of Us: Da li gljivična pandemija može sve da nas pretvori u zombije
• Trovanje pečurkama: Na šta treba da pazite kada berete gljive, a šta se dešava ako se otrujete

Šta je rešenje?

Bromli kaže da neki ljudi traže zabranu upotrebe fungicida azola na usevima, ali prinosi useva bi tada opali a proizvodnja hrane bi se smanjila.

On istražuje alternativna lečenja i kaže da je imao izvesnog uspeha sa razvijanjem novih jedinjenja koja ometaju DNK u ćelijama gljivica, koje na kraju umru.

Postoji još jedan pristup: fosmanogepiks je revolucionarni anti-gljivični agens efikasan protiv kvasca, baš kao i buđi.

On funkcioniše drugačije od drugih tretmana, jer ometa kuke koje ćelije gljivica koriste za pomeranje proteina koji su im potrebni za preživljavanje.

Ovi lekovi biti dostupni u narednih nekoliko godina, kaže on.

A postoji još jedan razlog za optimizam: aspergiloza, jedna od najsmrtonosnijih gljivičnih bolesti koja cveta na telesnoj temperaturi i procenjuje se da svake godine izaziva stotine hiljada smrti u svetu, ima značajno ograničenje.

„Što se tiče bolesti koje izaziva aspergilus, ne viđamo prenošenje sa pacijenta na pacijenta. To je veoma retko. Izgleda da se bolest na nas prenosi iz okruženja.

„To, dakle, znači da ako možemo da prekinemo pojavljivanje otpora u životnoj sredini, onda postoji realna šansa da će neki od ovih lekova koji su napravljeni ostati sa nama na duže staze", kaže profesor Bromli.

Zbog rasta svetske populacije morali smo da koristimo fungicide da bismo zaštitili useve, a ova široko rasprostranjena upotreba je pomogla gljivicama da nauče kako da izbegavaju lečenja.

Potrebna su nam nova lečenja - a neka se već vide na horizontu.

Pitanje je samo da li možemo da ih postignemo dovoljno brzo.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Otopljeni glečeri mogli bi da oslobode tone bakterija
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera
• Polarni medvedi sve ranjiviji na bolesti zbog zagrevanja Arktika
• Bakterije u ustima 'mogu da ukažu na zdravlje mozga u budućnosti'
• Kandida auris: Gljivična infekcija koja hara američkim bolnicama
• Misteriozna gljivica otkrivena u Brazilu zabrinjava naučnike