'Tiho vanredno stanje' u Japanu: Milion ljudi više umrlo nego što je rođeno u 2024.

Gotovo milion ljudi više je umrlo nego što je rođeno u Japanu prošle godine, što predstavlja najveću godišnju razliku otkako je vlada te zemlje počela da vodi ovakvu statistiku 1968.

Šigeru Išiba, premijer Japana, opisao je ovo demografsku krizu kao „tiho vanredno stanje".

On je najavio da će japanska vlada pojačati politiku koja će biti prijateljski nastrojena prema porodicama, poput besplatnih vrtića i fleksibilinijeg radnog vremena za roditelje.

Ali svi dosadašnji napori vlasti u borbi protiv niske stope nataliteta nisu imale previše uticaja kod žena u Japanu.

Broj novorođenih u Japanu pao je za 908.574 u 2024., najnoviji su podaci Ministarstva unutrašnjih poslova i komunikacija.

Rođeno je 686.061 beba, najmanje od 1899. otkako se beleže ovi podaci u Japanu, dok je preminulo 1,6 miliona ljudi.

Ovo je 16. godina zaredom da Japan beleži pad nataliteta, pri čemu veliki pritisak trpe penzioni i zdravstveni sistemi.

Zabeležen je i rekordan broj stranaca u Japanu - 3,6 miliona, što je tri odsto ukupnog stanovništva.

Vlada je postepeno prihvatila stranu radnu snagu uvođenjem digitalnih nomadskih viza i inicijativa za usavršavanje.

Pitanje imigracije, međutim, i dalje predstavlja temu oko koje se u političkom životu „lome koplja".

Ukupan broj stanovnika Japana opao je za 0,44 procenta od 2023, na oko 124,3 miliona.

Ljudi stariji od 65 godina sada čine 30 odsto stanovništva.

Veći procenat ljudi ove starosne kategorije ima samo Monako, prema podacima Svetske banke.

Oko 60 odsto stavnovnika Japana spada u radno sposobnu kategoriju, između 15 i 64 godine.

Sve veći broj gradova i sela se prazni, a u poslednje četiri decenije je registrovano skoro četiri miliona napuštenih domova, pokazaju podaci japanske vlade iz 2024.

Vlada je godinama pokušavala da poveća stopu nataliteta podsticajima - od subvencija za stanove do plaćenog porodiljskog odsustva.

Ali duboko ukorenjene kulturne i ekonomske prepreke su i dalje prisutne u japanskom društvu.

Visoki troškovi stanovanja, plate koje stagniraju i „kruta" radna kultura odvraća mnoge mlade ljude od zasnivanja porodica.

Žene se suočavaju sa duboko ukorenjenim rodnim ulogama u društvu, zbog čega često imaju ograničenu podršku kao one koje se najviše bave brigom o porodici.

Stopa fertiliteta (plodnosti) u Japanu - prosečan broj dece koju žena rodi - niska je od 1970-ih, pa stručnjaci upozoravaju da bi čak i uz dramatična poboljšanja rezultati bili vidljivi tek za nekoliko decenija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Bela kuga' je svetska kriza: Zašto ljudi nemaju onoliko dece koliko zaista žele
• Kina nudi roditeljima 1.300 evra kako bi se rađalo više dece
• Komadić slagalice koji nedostaje u padu nataliteta – muškarci
• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta
• Japan: Rekordno mali broj prvih poljubaca među tinejdžerima
• Kućni ljubimci nisu zamena za decu, poručuje papa o „zemlji praznih krevetića"