BBC News

Al Kaida, Avganistan i Saif Al-Adel: Šta znamo o potencijalnom „sledećem lideru“ terorističke organizacije

Image of Sayf al-Adl released by the FBI in 2001

Getty Images
Fotografija Saifa Al-Adela koju je 2001. objavio FBI

Smrt lidera Al Kaide Ajmana Al-Zavahirija u američkom napadu dronom, koji se dogodio u avganistanskom glavnom gradu Kabulu, postavlja pitanje ko bi sada mogao da stane na čelo ove zabranjene terorističke organizacije.

Čini se da je najverovatniji kandidat Saif Al-Adel, rođen u Egiptu.

On je jedini preživeli iz grupe od pet veterana Al Kaide, nekada proglašenih Al-Zavahirijevim zamenicima i sada se veruje da će ga najverovatnije on naslediti.

Međutim, tu bi mogao da postoji problem.

Naširoko se veruje da Al-Adel trenutno živi u nekoj vrsti kućnog pritvora u Iranu – zemlji koju Al Kaida smatra ljutim neprijateljom.

Veteran džihada

Iako jedan od prvobitnih osnivača Al Kaide i poručnik od poverenja Osame Bin Ladena, Al-Adel je misteriozna ličnost – i poštovani veteran džihada.

On je za američke vlasti definitivno „bezbednosno interesantno lice“.

Nalazi se na FBI-jevoj „listi najtraženijih terorista“, sa nagradom od 10 miliona dolara raspisanom za bilo kakvu informaciju o njegovoj lokaciji.

Optužen je za učešće u simultanom bombardovanju američkih ambasada u Tanzaniji i Keniji u avgustu 1998. godine, u kojima je ubijeno više od 220 ljudi.

Ipak, za njega se kaže i da se protivio napadima od 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington.

U dokumentu iz februara 2021. godine, istraživači sa američke Vojne akademije, poznate kao Vest Point, tvrdili su da su Al-Adel i drugi viši članovi Al Kaide strahovali – prilično opravdano – da bi napad masovnih razmera na američkom tlu isprovocirao agresivnu reakciju koja bi mogla da uključi invaziju na Avganistan, tada bezbedno utočište za operativce Al Kaide.

Al-Adel je u prošlosti opširno pisao o širokom dijapazonu tema uključujući „bezbednost i obaveštajni rad“, ratovanje i revolucije.

Osama Bin Laden and Ayman al-Zawahiri pictured in 2001

Getty Images
Al-Adel je bio jedan od ključnih saradnika Osame bin Ladena, osnivača Al Kaide, kao i njegovog zamenika Al-Zavahirija

Rane godine

Informacije o privatnom životu potencijalno sledećeg lidera pre Al Kaide mnogo su oskudnije.

Prema FBI-ju, Al-Adel je rođen ili 11. aprila 1963. ili tri godine ranije.

Uprkos njegovom statusu u okviru Al Kaide, uglavnom nije skretao pažnju na sebe i retko se pojavljivao u propagandi grupe.

Postoje izvesne sumnje u njegov pravi identitet – njegovo ima Saif Al-Adel („mač pravde“ na arapskom) najverovatnije je pseudonim.

Istraživači sa Vest Pointa tvrde da se Al-Adel često greškom identifikuje kao Muhamed Ibrahim Makavi, bivši pukovnik egipatskih specijalnih snaga.

Zna se da se osamdesetih borio protiv sovjetske okupacije Avganistana, rame uz rame sa Bin Ladenom, otprilike u vreme kad je prvi put osnovana Al Kaida.

Al-Adel se kasnije preselio u Somaliju, gde je pomagao obučavanje militanata koji su se borili protiv američke intervencije u građanskom ratu u Somaliji.

Ta kampanja postala je slavna po incidentu u kom su dva američka helikoptera Crni jastreb MH-60 oborena raketama u Mogadišu, što će kasnije postati tema holivudskog filmskog hita Pad Crnog jastreba iz 2001. godine.

Veruje se da je jednu od raketa ispalio tuniski član Al-Adelovog odreda.

Al-Adel se vratio u Avganistan sredinom devedesetih, u vreme kad su talibani konsolidovali vlast nad zemljom.

Otišao je ponovo neposredno posle američke invazije 2001. godine i preko mreže sigurnih kuća poveo kohortu operativaca Al Kaide u Iran.

Veruje se da su ga iranske vlasti uhapsile 2003. godine i 12 godina kasnije navodno oslobodile u razmeni zarobljenika, zajedno sa još nekoliko drugih pripadnika Al Kaide.

Uprkos dugom zatočeništvu, Al-Adel je ostao uticajna ličnost u okviru Al Kaide i pomogao je da se učvrsti Al-Zavahirijeva pozicija kao lidera, nakon što su Bin Ladena 2011. u Pakistanu ubile američke specijalne snage.

Međutim, njegovo „krunisanje“ moglo bi da se pokaže malko težim.

Američki ekspert za terorizam Kolin P. Klark tvrdi da je Al-Adel još u Iranu i da živi u nekoj vrsti „polu-kućnog pritvora“.

To bi moglo da ugrozi njegovo unapređenje.

Ne samo da je gotovo nezamislivo da bi mogao efikasno da predvodi globalnu džihadističku grupu dok živi pod ograničenjima u zemlji šiita, već je tu i pitanje bezbednosti.

Drugi istaknuti pripadnik Al Kaide, Abu Muhamed Al-Masri, ubijen je u Teheranu 2020. godine u navodnoj tajnoj operaciji izraelskih komandosa.

Ako ne Al-Adel, onda ko?

Lista drugih kandidata je kratka, budući da je tokom godina mnoge istaknute pripadnike Al Kaide snašla ista sudbina kao i Zavahirija.

Moguće je da će Al Kaida morati da se odluči za jednog od šefova regionalnih ogranaka u Somaliji (Al Šabab), Jemenu (AKAP) ili Maliju (JNIM), kako bi preuzeo kontrolu nad organizacijom.

Iako bi to predstavljalo presedan, ne bi bilo veliko iznenađenje za organizaciju koja je postala izuzetno decentralizovana pod Zavahirijem.

Lider AKIM-a Nasir Al-Vuhajši je 2013. godine navodno bio imenovan za Zavahirijevog zamenika.

Ovo bi moglo da ukaže na to da su regionalni lideri u konkurenciji za centralne liderske uloge – mada ne i sam Al-Vuhajši, budući da je ubijen u američkom napadu dronom 2015. godine.

Ko god bude bio izabran za Zavahirijevog naslednika suočiće se sa istim poteškoćama tokom skrivanja iz straha od američkog napada.


Pogledajte video: 11. septembar -102 minuta koja su promenila Ameriku i svet

11. septembar: 102 minuta koja su promenila Sjedinjene Države i svet
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend