BBC News

Internet i kriptovalute: Kriptoprevare sve češće na Balkanu – veliko hapšenje u Beogradu

Stock image of cryptocurrency market graph

Getty Images

„Lezi, dole, ruke na leđa“, viču maskirani pripadnici policije tokom racije u Beogradu i to sve zbog kriptovaluta, odnosno valuta u digitalnoj formi.

Uhapšeno je 14 ljudi, osumnjičenih da su onlajn prevarama stranim državljanima pričinili štetu veću od dva miliona evra, saopšteno je 12. januara iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

U akciji je učestvovao i Europol – evropska policijska služba – kao i pravosudni organi Bugarske, Kipra i Nemačke, gde je takođe uhapšena jedna osoba.

„Osumnjičeni su reklamama na društvenim mrežama mamili žrtve na sajtove kojima su tajno upravljali osumnjičeni, a koji su im nudili naizgled izuzetne mogućnosti ulaganja u kriptovalute“, naveli su iz Europola.

„Žrtve, uglavnom iz Nemačke, prvo bi uložile niske, trocifrene sume, a zatim su ih ubeđivali da izvrše transfere većih iznosa.“

Arvin Kamberi iz Diplo fondacije, stručnjak za kriptovalute, u razgovoru za BBC na srpskom kaže da je to vrlo česta vrsta kriptoprevare.

„Vrtoglavi uspon bitkoina u poslednjih pet ili šest godina doveo je do toga da ljudi veruju da nešto što je digitalno može da bude jako vredno, pa žele da se brzo obogate i isplivale su sve vrste prevaranata koji to žele da iskoriste“, navodi Kamberi.

„Dugo pratim sve što se dešava oko kriptovaluta i mogu slobodno da kažem da su u Srbiji devedeset odsto stvari prevare.“

Bitkoin je prva i najpopularnija kriptovaluta danas – jedan vredi oko 2.000.000 dinara.

Hapšenje

Fonet
Kancelarija u kojoj je došlo do hapšenja

Na pitanje kako da ljudi budu bezbedni u svetu kriptovaluta, Kamberi odgovara: „Isto kao na svakom finansijskom tržištu“.

„Ako neki proizvod izgleda previše dobar da bi bio istinit – obeća vam ogromne povraćaje na uložen novac, zaista treba razmisliti dva puta – verovatno nije istina.

„Ljudi u Srbiji to naročito treba da znaju, imajući u vidu iskustva sa Jezdom i Dafinom“.

Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao Gazda Jezda, i Dafina Milanović tokom devedesetih oštetili su veliki broj građane Srbije za desetine miliona nemačkih maraka, nudeći im visoke kamate.

Šta se dogodilo u Beogradu?

U velikoj akciji zajedničkog istražnog tima Nemačke i Srbije uhapšeno je 14 ljudi koji se sumnjiče za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prevaru i pranje novca.

Dela su, prema policiji, izvršena na Kipru, u Bugarskoj, Estoniji i Srbiji.

„Sumnja se da su prevarama uz pomoć onlajn platformi i ulaganjem kriptovaluta posredstvom tri firme iz Beograda pričinili štetu državljanima Nemačke, Kanade, Švajcarske i Australije veću od dva miliona evra“, navodi se u saopštenju policije.

Lažno su se predstavljali i korisnike dovodili u zabludu da je reč o legalnoj trgovini, iako do nje nije dolazilo, dodaju.

„Ispitano je 261 lice, pretražene su 22 lokacije (pet u Bugarskoj, dve na Kipru, 15 u Srbiji), među kojima četiri kol centra i 11 kancelarija Srbiji, dve kancelarije na Kipru, dve kompanije i tri kancelarije u Bugarskoj“, kažu iz Europola.

Oni ističu da je broj neprijavljenih slučajeva verovatno mnogo veći, te da su kriminalne grupe sa najmanje četiri pozivna centra u istočnoj Evropi potencijalno ostvarile „nezakonitu dobit u stotinama miliona evra“.

Hapšenje

Fonet

Kamberi kaže da su takvi slučajevi veoma česti.

„Određeni entiteti, poput firmi, često se predstavljaju ljudima kao tehnološke kompanije, naravno koristeći neke velike reči i naprednu tehnologiju i onda stvaraju fiktivno tržište, što je ekonomija bez ikakvog smisla i obrta.

„A najčešće su u pitanju klasične piramidalne ili Ponzijeve šeme.“

Piramidalna ili Ponzi šema je investiciona prevara za plaćanje postojećih investitora sredstvima prikupljenim od novih investitora, a nazvana je po Čarlsu Ponziju.

On je tokom 1920-ih je obećao investitorima povrat od 50 odsto u roku od nekoliko meseci za ono što je tvrdio da je ulaganje u kupone za međunarodnu poštu.

U Srbiji su po tome najpoznatiji upravo Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović, osnivači banaka Jugoskandik i Dafiment.

„Druga vrsta prevara vezana je za bezbednost na internetu – ljudi često budu pokradeni od raznih sajtova koji ih ubeđuju da ukucaju šifre i druge podatke“, kaže Kamberi.

„Jednostavno treba biti obazriv – ne kliktati na link koji vam kaže da ste dobili dva miliona dolara… Ako ništa drugo, sigurno vam ne bi tako javili.“

Hapšenje

Fonet

Šta su digitalne valute i kako funkcionišu?

Donedavno neregulisana, oblast digitalne imovine je 2021. prepoznata u srpskom zakonodavstvu.

Virutelne valute, digitalni tokeni, kriptomati – svi ovi do sada mnogima nejasni pojmovi, dobili su definicije u Zakonu o digitalnoj imovini.

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da je time „obezbeđena pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine“.

„Dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare poslovne, inovativne ideje“, piše u saopštenju.

Digitalna valuta je zakonom definisana kao „digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi“.

Prva i najpopularnija kriptovaluta je bitkoin, koji je 2009. stvorio anonimni programer Satoši Nakamoto, što je možda i ime koje koristi grupa programera.

Kriptovalute: Šta je bitkoin
The British Broadcasting Corporation

Postoji nekoliko načina na koji ljudi mogu da primaju kriptovalute.

Jedan je da naplaćuju usluge i proizvode u kriptovalutama u okviru maloprodaje, a drugi kupovina na berzi, a mogu i da ih dobiju od nekoga.

Kriptovalutama se može trgovati preko oglasa – kada se dve osobe nađu, razmene novac i kriptovalute, bez plaćanja poreza.

Ipak, postoje i specijalizovane berze i menjačnice.

Zahvaljujući kriptomenjačnicama, kupac uplaćuje novac, a menjačnica mu na digitalni novčanik prebacuje novčani iznos.

Narodna banka Srbije je u decembru 2022. dozvolu za trgovinu kriptovalutama dala je dvema menjačnicama.

Međutim, Kamberi kaže da su tokom godina viđali razne slučajeve.

„Dođe neko i kaže ‘mogu li da donesem moj bitkoin da vidite da li je pravi?'“

„’Izvinite, šta?’, pitam“.

„’Da ih donesem, eno su mi kući'“.

„Neko mu je za 6.000 dinara po komadu prodao fizičke tokene kupljene na internetu, rekao mu da je to vredno, da kompjuter to može da pročita.“


Kriptoprevare na Balkanu

  • Ruža Ignjatova – kraljica kriptovaluta
Ruža Ignjatova

BBC
Američke vlasti kažu da je Ruža Ignjatova možda promenila izgled od nestanka 2017.

Ova 42-godišnjakinja rođena u Bugarskoj traži se zbog navodne umešanosti u organizovanje i vođenje prevare kriptovalutama poznate kao OneCoin.

Danas se nalazi na listi 10 najtraženijih američkog FBI-ja i jedina je žena na toj listi.

Federalni istražitelji optužuju je da je koristila šemu za prevaru žrtava i tako ih oštetila za više od četiri milijarde dolara.

Ignjatova je ljudima govorila da je izmislila kriptovalutu koja može da se meri sa bitkoinom i ubedila ih da u nju ulože milijarde.

Ali agenti FBI kažu da je OneCoin bio bezvredan i da nikada nije bio zaštićen tehnologijom blokčejna koju koriste druge kriptovalute.

Blokčejn sistem osigurava da se svaki prenos vrednosti desi samo jednom.

Služi kao baza podataka, u kojoj svaki blok predstavlja informacije o određenoj transakciji, a jednom uneseni podaci se ne mogu menjati.

Prema navodima federalnih tužilaca, Injatova je u suštini koristila Ponzi šemu, investicionu prevaru za plaćanje postojećih investitora sredstvima prikupljenim od novih ulagača.

„Ona je savršeno tempirala šemu, iskoristivši mahnite spekulacije na početku rađanja kriptovaluta“, rekao je Demijan Vilijams, glavni federalni tužilac Menhetna.

Injatova se od 2017. godine vodi kao nestala, od kada je viđena kako se ukrcava na let iz Bugarske za Grčku.

  • Od Južne Koreje do Srbije
Do Kwon

BBC
Osnivač Tere Do Kvon

Vlasti Južne Koreje saopštile su krajem 2022. da veruju da se Do Kvon, propali šef kompanije za trgovinu kriptovalutama, tokom čijeg kraha je izgubljeno 40 milijardi dolara, krije u Srbiji.

Tridesetjednogodišnji Kvon je optužen za prevaru i kršenje pravila tržišta i raspisana je međunarodna Interpolova poternica za njegovo hapšenje.

Kvon je ranije negirao da se krije, ali nije otkrio gde se nalazi.

„Nisam ‘u bekstvu’ ili bilo šta slično – sa bilo kojom vladinom agencijom koja je zainteresovana da nam se obrati u potpunosti sarađujemo i nemamo šta da krijemo“, tvitovao je on u septembru.

Tužioci su objavili naloge za hapšenje još pet ljudi, koji nisu imenovani, povezanih sa takozvanim stejblkoinom (stablecoin) Terom i sestrinskim tokenom Lunom.

Sistem Tera-Luna je propao u maju, kada je cena oba tokena pala na skoro nulu, a posledice su pogodile šire kriptotržište.

Širom sveta ulagači u ova dva digitalna novčića izgubili su oko 42 milijarde dolara, prema analizi kompanije za praćenje blokčejna Eliptik.

Pojedini investitori izgubili su životnu ušteđevinu, a južnokorejske vlasti su pokrenule nekoliko krivičnih istraga o krahu.

  • Zaplene na Kosovu

Kosovska policija početkom juna 2022. započela je akciju oduzimanja opreme koja služi za rudarenje, tj. proizvodnju kriptovaluta.

Tada je su opštini Leposavić, na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo, oduzeta 272 takva uređaja.

Da bi iskopali bitkoin, računari – često specijalizovani – povezani su na mrežu kriptovaluta.

A da bi povećali profit, ljudi često na mrežu povezuju veliki broj takvih kompjutera – čak i čitava skladišta puna njih.

To troši ogromnu količinu električne energije jer računari, manje-više, neprestano rade.

Vlada Kosova je neposredno pred zaplenu, zbog energetske krize na Kosovu, donela odluku o zabrani proizvodnje bitkoina.

Dan posle Leposavića, zaplene je bilo i u Glogovcu, takođe na severu Kosova.

Kosovo se donedavno moglo pohvaliti jednom od najjeftinijih cena električne energije u Evropi.

U takvom okruženju, kriptorudarenje je postalo popularno među mladim ljudima.

Svet

Poslednjih godina takvih slučajeva ima širom sveta i uglavnom je reč o astronomskim ciframa.

U avgustu 2021. hakeri su napali vodeću japansku berzu kriptovaluta Likvid, a procene su da je ukradeno skoro 100 miliona dolara.

Prethodno je 600 miliona dolara ukradeno od platforme za digitalne tokene Poli netvork (Poly Network).

Par iz Njujorka uhapšen je u feburaru 2022. zbog sumnje da je oprao oko 4,5 milijardi dolara ukradenih u rudarenju kriptovaluta 2016. godine, preneli su američki mediji.

Pranje novca je proces u kojem se nelegalno stečeni prihodi transformišu u naizgled legitiman novac ili drugu imovinu.

Ilja Lihtenštajn (34) i njegova supruga Heder Rajanon Morgan (31) optuženi su da su pomogli da se „opere“ 119.754 ukradenih bitkoina.

Takođe, FBI je u aprilu 2022. saopštio da je hakerska grupa povezana sa Severnom Korejom odgovorna za krađu 620 miliona dolara u kriptovaluti.

Policija u Estoniji uhapsila je u novembru dvojicu muškaraca osumnjičenih da su prevarili stotine hiljade ljudi za oko 575 miliona dolara.

Takođe su ih navodili da investiraju u lažnu kriptovalutu.


Kako je lažni turistički agent uzeo ljudima stotine hiljade dolara za putovanja iz snova

Kako je lažni turistički agent uzeo ljudima stotine hiljade dolara za putovanja iz snova
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend