BBC News
Kina i politika: Si Đinping – od prinudnog rada do trećeg predsedničkog mandata
BBCSi Đinping (69) bi trebalo da treći put bude izabran za kineskog vođu Kina je pred velikom odlukom – Si Đinping, koji ima 69 godina, trebalo bi da na 20. kongresu Komunističke partije dobije treći predsednički mandat, što bi bilo prvi put u istoriji ove zemlje. To će mu praktično omogućiti da ostane na vlasti […]
Kina je pred velikom odlukom – Si Đinping, koji ima 69 godina, trebalo bi da na 20. kongresu Komunističke partije dobije treći predsednički mandat, što bi bilo prvi put u istoriji ove zemlje.
To će mu praktično omogućiti da ostane na vlasti do kraja života, budući da su kineski lideri 2018. izglasali ukidanje ograničenja na dva mandata koje je važilo od devedesetih.
Pod vlašću Sija Đinpinga od 2012. godine, Kina je postala autoritarnija zemlja, gušeći svaku pobunu, kritičare, pa čak i uticajne milijardere i kompanije.
Neki su ga opisali kao „najautoritarnijeg vođu od predsednika Mao Cedunga“.
Pod njegovom vladavinom, Kina je otvorila kampove za reedukaciju u Sinđijangu, u kojima se, tvrdi se, krše ljudska prava Ujgura i drugih manjinskih etničkih grupa.
Pojačala je i kontrolu nad Hongkongom i zarekla se da će se „ponovo ujediniti“ sa Tajvanom – i silom ako treba.
Kao jasan znak njegovog uticaja, Komunistička partija je 2017. godine izglasala uvođenje njegove filozofije – zvane „Si Đinpingove misli o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba“ – u ustav.
Samo su osnivač partije Mao Cedung i Deng Sjaoping, lider koji je uveo privredne reforme osamdesetih, završili u najvažnijem fundamentalnom zakonu zemlje.
- Čistka u Kini pred Kongres Komunističke partije: Nekoliko državnih službenika osuđeno na smrt
- Sam protiv kineskog predsednika Sija: Misteriozni demonstrant u Pekingu
- Skupo plaćena greška – Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
- Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
Si Đinping, koji ima 69 godina, trenutno je na tri najvažnije pozicije u zemlji – kao generalni sekretar, on je šef Komunističke partije Kine; kao predsednik, on je šef kineske države, a kao predsedavajući kineske Centralne vojne komisije on komanduje oružanim snagama zemlje.
Šta je sve rekao Si na početku Kongresa KP?
Branio je kontroverznu strategiju nulte kovida, poručio da će Tajvan biti ujedinjen sa Kinom i da je situacija u Hongkongu stabilna.
Strategija nulte kovida je bila „opštenarodni rat za zaustavljanje širenja virusa“, rekao je kineski predsednik.
Ova politika je spasila živote, ali i nanela udarce kineskom narodu i privredi.
Sve je veći zamor javnosti zbog karantina i ograničenja putovanja.
Uoči Kongresa Komunističke partije, u Pekingu su uvedene stroge bezbednosne mera, što je izazvalo dodatnu frustraciju stanovnika.
Milioni ljudi u raznim delovima Kine bili su primoravani na strogu izolaciju kada bi se pojavili novi slučajevi.
Najupečatljiviji primer bio je finansijski centar Šangaj gde su stanovnici nedeljama morali da ostanu u domovima ili su bili silom odvođeni u karantin.
- Milioni ljudi širom Kine u kovid karantinu, ponestaje im hrane, vode i namirnica
- Kineske vlasti zaključale grad od 20 miliona stanovnika zbog širenja kovida
Kineski predsednik je govorio i o Tajvanu, za koji Kina tvrdi da je deo svoje teritorije.
Vlada Tajvana odbacuje kineski suverenitet i tvrdi da samo narod na tom ostrvu ima pravo da odlučuje o sopstvenoj sudbini.
Govoreći polako i promišljeno, on je rekao da Peking „nikada neće obećati da će se odreći upotrebe sile“ i da „potpuno ponovno ujedinjenje naše zemlje mora i da će biti realizovano“, što je izazvao neprekidan aplauz delegata.
Si Đinping je rekao i da su vlasti pretvorile situaciju u Honkongu iz „haosa u demokratsku vladavinu“.
Peking je nametnuo sveobuhvatan zakon o nacionalnoj bezbednosti u Honkongu posle demonstracija 2019. godine.
Pomenuo je i podele unutar kineskog političkog establišmenta, rekavši da je njegova vladavina „otklonila ozbiljne skrivene opasnosti u stranci“.
Otkako je došao na najvišu funkciju, naredio je opsežnu borbu protiv korupcije koja je obuhvatila i najviše predstavnike stranke.
Ali kritičari su to ocenili kao političku čistku.
Rekao je i da će Kina ubrzati razvoj vojske, izgovorivši reč „bezbednost“ oko 70 puta.
Govor, koji je trajao manje od dva sata, bio je znatno kraći od onog koji je održao na prošlom kongresu 2017. godine.
Kongres KPK se održava jednom u pet godina, trajaće do 22. oktobra i očekuje se da će Si treći put dobiti petogodišnji mandat.
Na ceremoniji zatvaranja, oko 2.300 delegata će glasati za usvajanje izveštaja kongresa i amandmana na osnivački dokument partije.
Biće izabran novi Centralni komitet koji ima oko 200 članova sa pravom glasa i oko 170 njihovih zamenika.
Privilegovan, paor, predsednik
Rođen u Pekingu 1953. godine, Si Đinping je sin revolucionarnog veterana Si Čongsuna, jednog od osnivača Komunističke partije i bivšeg potpredsednika vlade.
Zbog čuvenih korena, Si se smatrao „kraljevićem“ – privilegovanim detetom elitnog višeg zvaničnika koji je napredovao u hijerarhiji.
Ali status njegove porodice doživeo je dramatičnu promenu kad je njegov otac završio u zatvoru 1962. godine.
Duboko sumnjičavi Mao, plašeći se pobune u redovima partije, naložio je čistku potencijalnih rivala.
Potom je 1966. godine došla takozvana Kulturna revolucija, kada su milioni obeleženi kao neprijatelji kineske kulture, što je dovelo do nasilnih napada širom zemlje.
Sijeva porodica se takođe našla na udaru.
Njegova polusestra – prva ćerka njegovog oca iz ranijeg braka – bila je proganjana do smrti, prema zvaničnim zapisima, mada je istoričar koji poznaje partijsku elitu rekao da je verovatno sama sebi oduzela život pod pritiskom, prema izveštaju Njujork tajmsa.
Mladi Si povučen je iz škole koju su pohađala deca političke elite.
Na kraju je, sa 15 godina, napustio Peking i poslat na sedam godina u unutrašnjost na „reedukaciju“ i prinudni rad u zabitom i siromašnom severoistočnom selu Liangđahe.
Ali Si ne da se nije okrenuo protiv Komunističke partije, već ju je i prigrlio.
Pokušao je da se učlani više puta, ali je bio odbijen zbog statusa njegovog oca.
Konačno je prihvaćen 1974. godine, kad je započeo karijeru u provinciji Hebei, a potom zauzimao sve više položaje dok se polako peo ka vrhu.
U 35. godini, bio je partijski šef u gradu Ningdeu u južnoj pokrajini Fuđen, kad su na trgu Tjenanmen 1989. godine izbili protesti na kojima su se tražile veće političke slobode.
Pokrajina je bila daleko od prestonice, ali je Si, zajedno sa drugim partijskim rukovodiocima, navodno uložio veliki napor da zauzda lokalne ogranke masovnih demonstracija koje su bile u toku u Pekingu.
Pogledajte video o Komunističkoj partiji Kine:
Protesti – odjek razdora u redovima Komunističke partije – i njihovo krvavo gušenje sada su efikasno izbrisani iz svih istorijskih udžbenika zemlje i javnih spisa.
Kina je čak izgubila kandidaturu za domaćina Olimpijskih igara 2000. godine zbog kršenja ljudskih prava na Tjenanmenu.
Procene broja nastradalih variraju od više stotina do više hiljada.
Skoro dve decenije kasnije, međutim, Si je dobio zaduženje da organizuje letnje Olimpijske igre 2008. godine u Pekingu.
Kina je bila željna da pokaže da je napredovala i da je dostojan domaćin – i činilo se da je uspela u tome, sa Olimpijskim igrama kao simbolom napredovanja Kine kao sile u razvoju.
Što se tiče samog Sija, njegova sve jača reputacija u partiji dovela ga je do njenog najvišeg tela za donošenje odluka, Politbiroa Stalnog Centralnog komiteta, i 2012. godine on je izabran za predsednika Kine.
Si i njegova supruga, Peng Ljuan, slavna pevačica, često se pojavljuju u medijima kao kineski Prvi par.
To je veliki kontrast u odnosu na prethodne predsedničke parove, gde se prva dama tradicionalna klonila očiju javnosti.
Njih dvoje imaju ćerku, Si Mingze, ali o njoj se ne zna mnogo više od činjenice da je studirala na Harvardu.
Drugi članovi porodice i njihova poslovanja u inostranstvu često su predmet detaljnih napisa u međunarodnoj štampi.
- Kako mreža lažnih naloga širi kinesku propagandu
- Kineska vojska – sila svetske klase
- Zašto izgleda kao da se Kina vraća socijalizmu
Kineski san
Si je energično sledio ono što on zove „velikim podmlađivanjem kineske nacije“ u viziji koja se naziva Kineskim snom.
Pod njim je druga najveća ekonomska sila na svetu sprovela reformu u borbi protiv sporog privrednog rasta, kao što je gašenje predimenzioniranih državnih industrija i smanjenje zagađenja, kao i infrastrukturni projekat Jedan pojas, jedan put vredan više milijardi dolara sa ciljem proširenja kineskih globalnih trgovačkih veza.
Zemlja je preuzela veću inicijativu na globalnoj sceni, od njenog sve agresivnijeg prisustva u Južnom kineskom moru, do iskazivanja meke moći usmeravanjem milijardi dolara u azijske i afričke investicije.
Nešto od tog privrednog rasta, međutim, koji je proteklih decenija bio meteorski – sada se značajno usporilo, pogoršano beskompromisnom strategijom „nulte tolerancije“ na kovid samog kineskog lidera koja je isključila ostatak sveta od izbijanja pandemije.
Nekada cvetajuće tržište nekretnina u zemlji trenutno je u velikom padu, kako su se izgledi globalne ekonomije naglo pogoršali poslednjih meseci.
Ogorčeni i štetni trgovinski rat sa SAD ne pokazuje znakove popuštanja.
- Pet razloga zašto je kineska privreda u nevolji
- Skupo plaćena greška – Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
„Najautoritarniji lider od Maoa“
Otkako je stigao na najviši položaj u zemlji, Si je pokrenuo široko rasprostranjeno gušenje korupcije koje je doprelo do najviših redova partije.
Kritičari su to predstavili kao političku čistku.
Pod njegovom vladavinom, Kina je doživela i sve veće gušenje sloboda.
U pokrajini Sinđijang, grupe za zaštitu ljudskih prava veruju da vlada u poslednjih nekoliko godina drži zarobljeno više od milion muslimanskih Ujgura u „kampovima za reedukaciju“, kako ih naziva vlada.
Kina negira optužbe SAD i drugih da tamo sprovodi genocid.
- Kina je možda počinila zločine protiv čovečnosti u provinciji Sinđijang – izveštaj UN
- Lica patnje i bola: Procurele fotografije iz kineskih logora za Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
- Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini
Pekinška kontrola Hongkonga takođe se pojačala pod Sijem.
Si je okončao prodemokratske proteste 2020. godine potpisavši Nacionalni zakon o bezbednosti, edikt širokih ovlašćenja koji Pekingu omogućuje da preoblikuje život u bivšoj britanskoj koloniji, kriminalizujući ono što naziva secesijom, subverzijom i dosluhom sa stranim silama, sa maksimalnom zaprećenom kaznom doživotnog zatvora.
Ovaj zakon je doveo do masovnih hapšenja istaknutih demokratskih aktivista i političara, kao i zatvaranja istaknutih medija, među kojima Epl dejli i Stend njuz.
Pod vođstvom Sija, Kina je takođe usmerila veliku pažnju na ostrvo Tajvan, koje ima svoju samoupravu, zarekavši se da će doći do „ponovnog ujedinjenja“ i preteći da će upotrebiti vojnu silu da spreči svaki potencijalni korak ka izglasavanju formalne nezavisnosti.
Imajući u vidu moć i uticaj Kine, svet će pažljivo pratiti Si Đinpinga dok bude započinjao treći predsednički mandat.
Bez ikakvog protivkandidata na vidiku, ovaj šezdesetdevotogodišnjak je verovatno najmoćniji lider kog je Kina imala od smrti Mao Cedunga sedamdesetih.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]