Klimatske promene i bogati: Bil Gejts uložio u australijski startap za smanjenje emisija metana od podrigivanja goveda

Milijarder Bil Gejts uložio je u australijsku startap kompaniju, koja posluje u oblasti klimatskih promena i namerava da smanji emisije metana koji nastaje kravljim podrigivanjem.

Osnivač Majkrosofta govorio je o proizvodnji mesa i njegovom uticaju na životnu sredinu.

Posle ugljen-dioksida (SO2), metan je najzastupljeniji gas sa efektom staklene bašte.

Grla stoke poput krava, koza i jelena emituju metan kada njihov stomak vari teška vlakna, poput trave.

U tom procesu fermentacije nastaje metan, a najveću količinu tog gasa izbacuju podrigivanjem.

• Bil Gejts za BBC: „Teorije zavere o meni su sulude“
• Želi da vrati dug društvu: Bil Gejts obećao da će pokloniti sopstveno bogatstvo
• Novi Zeland uvodi porez na podrigivanje krava i ovaca
• Ima li veze metan sa životom na Marsu

Univerzitetska istraživanja su pokazala da bi moglo da dođe do značajnog smanjenja emisija metana ukoliko se krave hrane morskim travama.

Startap Rumin8 iz Perta radi na pravljenju dodatka ishrani, sintetičkom proizvodu od crvenih algi, koji sprečava stvaranje metana.

Sakupili su 12 miliona dolara u akciji prikupljanja novca uz pomoć firme Brejktru Enerdži Venturs (Breakthrough Energy Ventures), koju je Gejts kupio 2015. godine, objavili su iz ove australijske kompanije.

Izvršni direktor Amazona Džef Bezon i Džek Ma, kineski biznismen i osnivač firme Alibaba, takođe su uložili novac u ovaj startap.

„Jako smo zadovoljni podrškom fondova za klimatke promene širom sveta“, rekao je Dejvid Mesina, direktor firme Rumin8.

„Postoji istinska želja da se finansiraju rešenja za smanjenje emisija metana iz govedatstva i, na sreću po Rumin8, investitori vide korist u našoj tehnologiji“, dodao je.

Novi Zeland je u oktobru prošle godine predložio uvođenje oporezivanja poljoprivrednika zbog emisija gasova zelene bašte, koji nastaju usled uriniranja i podrigivanja njihove stoke, a cilj je da se pozitivno utiče na klimatke promene.

Ovo će biti prva država u kojoj je poljoprivrednici plaćati za emisije u nekom obliku počevši najkasnije 2025.

Gotovo polovina emisija gasova staklene bašte u toj zemlji dolazi iz poljoprivrede, a među njima su i emisije metana.

Tokom 2019. godine koncentracija metana u atmosferi dostigla je istorijski rekord i bila je dva i po puta veća nego u predindustrijskoj eri.

Naučnici su zabrinuti zato što metan ima veliki uticaj na globalno zagrevanje.

Pojedinačni molekuli metana imaju veći efekat zagrevanja od molekula ugljen-dioksida.

U stogodišnjem periodu, metan 28 do 34 puta više zagreva planetu od ugljen-dioksida.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk