Partizan i Njukasl: Prvi plasman srpskog kluba u Ligu šampiona, 20 godina kasnije

Zvižduke navijača Njukasla, u trenutku kada je fudbaler Partizana sa brojem dva leđima postavljao loptu na belu tačku, prvo je prekinulo jedno kratko „Ajmo, Milivoje“.

Milivoje Ćirković tog 27. avgusta 2003. godine golom iz penala učinio je Partizan prvim srpskim klubom u fudbalskoj Ligi šampiona od raspada Jugoslavije.

Dok se zaletao ka lopti sa televizora širom zemlje čulo se „ajmo Milivojeeeeeeee“, što navijači crno-belih i dalje mogu da prizovu u sećanje.

„Ne mogu da verujem da je prošlo baš 20 godina, čini mi se kao da je mnogo manje“, kaže za BBC na srpskom Predrag Strajnić, komentator RTS-a koji je prenosio taj meč.

• A od kuma – pobeda u derbiju: Kako je košarkaš Partizana Matijas Lesor kumovao navijačkom paru
• „Oprostite mi što sam zaćutao za trenutak“ – Partizanov bukvar
• Dragan Mance: Srpski Džejms Din koji je živeo za golove
• Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda

Te njegove reči, kako kaže, donele su mu „neku vrstu čudne popularnosti“ i „nije očekivao da zbog jedne rečenice toliko puta bude citiran“.

„Čak su i neki sportisti Partizana, poput (košarkaša Vlada) Divca, stavili da im telefon zvoni na taj način“, dodaje Strajnić uz osmeh.

Dvadeset godina kasnije, čuveni dvomeč između srpske i engleske crno-bele ekipe dobro pamte nekadašnji fudbaleri oba tima.

Prvi meč u Beogradu dobio je Njukasl 1:0, da bi Partizan istim rezultatom pobedio u Njukaslu, pa su se igrali produžeci i pucali penali.

„Dobro je igrao Partizan tada, zaslužio je da prođe u Ligu šampiona“, kaže za BBC na srpskom Nolberto Solano, strelac pobedonosnog gola Njukasla u Beogradu.

Olivije Bernar, nekadašnji levi bek „Svraka“, kako glasi nadimak engleskog tima, smatra da je Njukasl bio bolji u te dve utakmice, ali da je Partizan „pokazao otpornost i karakter“.

„Posle pobede od 0:1 u gostima mislili smo da ćemo u revanšu sve lako rešiti, to je bila greška… Potcenili smo ih previše“, kaže Bernar za BBC na srpskom.

Da to ne bude baš tako pobrinuo se Ivica Iliev golom u 50. minutu.

„Tog trenutka nismo svesni šta se desilo, iako smo znali da je nešto veliko u pitanju, ali danas, kada se osvrneš, shvatiš da je to istorija“, navodi Iliev za BBC na srpskom.

„Davno beše, dve decenije već“, dodaje kratko.

Partizan – Njukasl 0:1

Evropski put Partizana te 2003. počeo je protiv švedskog Đurgardena.

Malo je falilo da se tu i završi – u Beogradu je bilo 1:1, dok je Đurgarden u revanšu imao 1:0, ređao šanse, pogodio stativu.

Međutim, legendarni kapiten Partizana Saša Ilić poravnao je rezultat, crno-beli su potom i poveli sa bele tačke, a na kraju sa 2:2 – zbog više golova u gostima – prošli dalje.

Usledio je slavni Njukasl, predvođen sa klupe ser Bobijem Robsonom, jednim od najboljih engleskih trenera svih vremena, koji je imao veoma dobar tim.

„Svrake“ je predvodio Alan Širer, najbolji strelac u istoriji Premijer lige.

„Možda ovi mlađi ne znaju – taj Njukasl je zaista bio ozbiljan evropski tim“, kaže Strajnić i nabraja: „Alan Širer u napadu, Šaj Given na golu…“

Njukasl je prethodno već igrao dve Lige šampiona, a u oba navrata je na tom putu izbacivao klubove iz regiona – sarajevski Željezničar 2002. i zagrebački Dinamo 1997. godine.

Beogradske crno-bele sa klupe je predvodio Lotar Mateus, jedan od najboljih nemačkih fudbalera svih vremena, što Iliev vidi kao ključni trenutak.

„Ulivao nam je samopouzdanje i tu šampionsku crtu, govorio da su oni samo ljudi i da mi to možemo da uradimo“, seća se Iliev.

Pored Ilića, među najboljim igračima Partizana bili su Igor Duljaj i Ivica Kralj, aktuelni trener i funkcioner crno-belih, napadač Andrija Delibašić i Nigerijac Taribo Vest.

Stadion Partizana na početku meča bio je pun i potpuno u crno-belom.

„Pre Engleske sam igrao u Argentini za Boku Juniors, sećam se da je slična atmosfera bila protiv Partizana, bilo je neverovatno“, kaže Peruanac Solano.

„Veoma je bučno bilo, stalno su pevali, u Engleskoj su navijači mnogo tiši.“

Isto kaže i Francuz Bernar, opisujući atmosferu „intenzivnom“ i „bučnom“.

„Sećam se da sam dao pobednički gol, imali smo sreće da pobedimo“, kaže uz osmeh Solano, koji je u 30. minutu pogodio mrežu Ivice Kralja.

Imali su crno-beli nekoliko šansi do kraja utakmice, posebno napadač Milan Stojanoski, koji je sam sa pet metara uspeo da pogodi Givena.

„Bili smo bolji rival i realno nismo zaslužili da izgubimo“, kaže Iliev.

„Posle tog meča, svi su nas već otpisali, očekivali su lakih 3:0 za Njukasl u revanšu.“

Njukasl – Partizan 0:1

Igrao se 56. minut revanš meča kada je lopta stigla do Saše Ilića na desnoj strani protivničkog šesnaesterca.

Given je izleteo, dvojica defanzivaca Njukasla odmah su krenula na njemu.

Međutim, umesto da šutne, Ilić je proigrao usamljenog Ilieva, koji lagano ubacuje loptu u nebranjenu mrežu.

„On je sigurno igrač sa kojim sam se najbolje razumeo u čitavoj karijeri“, kaže Iliev, koji je kasnije igrao u Italiji, Grčkoj, Izraelu, Nemačkoj i Poljskoj.

„Ta akcija je potvrda naše hemije, cela je bila fantastična, moram reći i istorijska.“

Meč je tim rezultatom završen, usledili su produžeci, pa penali.

• Artmedija, Strazbur, Makabi: Da li bol ikada prestane (i kako se sportisti oporave)
• Povratak bontona u srpski fudbal: Trener učio Partizanove dečake da poštuju večitog rivala
• Kad tri poena vrede mnogo više: Legendarni koševi Partizana
• Kecmanova trojka u Zagrebu – 13 godina kasnije

Za loptu se prvi uhvatio slavni golgeter Alan Širer – i poslao je preko gola.

„To je bilo iznenađujuće, on nikada nije promašivao“, kaže Solano.

Međutim, promašio je i fudbaler Partizana Nikola Malbaša.

Kralj je sledeća dva penala Njukasla odbranio, na šta je Strajnić u prenosu rekao da „čak i okoreli antirojalisti sada viču ‘živeo Kralj’.“

Peti penal za crno-bele, iako su u tom meču imali bordo-plave dresove koji su najstarija tradicija ovog kluba, izvodio je Iliev.

Šutirao je za pobedu i Ligu šampiona, ali je prebacio gol.

„Danas sam baš to pogledao prvi put posle dugo vremena“, kaže Iliev.

„Moram priznati da mi simpatično izgleda nastup pun samopouzdanja tog klinca, dečaka“, navodi uz osmeh.

Posle gola u regularnom delu bio je, seća se, toliko pun samopouzdanja da je sam tražio da šutira peti, često odlučujući penal.

„Dao sam gol, biću i taj koji će zatvoriti utakmicu, to je bila ideja.

„Međutim, to mi je bila i životna lekcija i lekcija za dalji tok karijere – ta preterana samouverenost može da bude loša.“

Iliev tu dodaje da je i posle promašenog penala bio opušten, jer je „znao da će Partizan proći dalje“.

„Sreća prati hrabre i odvažne, a mi smo tada to bili“, navodi.

U sedmoj seriji, Hjuz je prebacio gol.

„Sada mora da se iskoristi šansa, po svim sportskim pravilima… Po pravdi sportskoj, da ne kažem božijoj“, uzbuđeno je govorio Strajnić u prenosu.

I Ćirković je pogodio.

„Sećam se da je posle meča bila totalna ludnica, svi smo bili van sebe“, priseća se Iliev.

„Kako godine prolaze, sve sam više svestan veličine tog uspeha.“

Na pitanje kako je su Bobi Robson i Širer reagovali posle poraza, Solano odgovara da su bili „veoma, veoma razočarani i tužni“.

„Svi smo bili, jer naporno smo radili cele godine da dođemo u priliku da igramo u Ligi šampiona, klub je tim porazom izgubio i dosta novca, a sve je bilo u našim rukama.“

On u revanšu nije igrao zbog povrede, ali takođe kao glavni problem ističe „previše samopouzdanja“ Njukasla posle pobede u Beogradu.

„Partizan je odradio veoma dobar posao, veoma dobar i jak tim su imali.“

Bernar dodaje da će se „uvek sećati te utakmice“.

„Bili smo bolji, Partizan se dobro branio i jednostavno nismo pronašli način da damo gol, šta da se radi, ne pobedi uvek bolji.“

„Primili smo taj glup gol, koji je možda bio i moja krivica.“

Liga šampiona

U Ligi šampiona, Partizan je dobio veoma tešku grupu.

Pre svega Real iz Madrida i njihovu generaciju „Galaktikosa“, kako su u to vreme nazivali ekipu Kraljevskog kluba punu svetskih zvezda.

To znači Ronaldo, Zidan, Bekam, Roberto Karlos i drugi.

U Madridu crno-beli su izgubili 1:0, ali su u Beogradu uspeli da izvuku meč bez golova.

Navijači danas, kao što pamte „ajmo, Milivoje“, pamte i šansu koje je Saša Ilić promašio sa samo nekoliko metara od gola Ikera Kasiljasa.

Mogao je te noći moćni Real da padne u Beogradu.

„Pored toga, imali smo Marsej sa Drogbom, koji je te godine igrao finale Kupa Uefa (danas Lige Evrope), kao i Porto sa Murinjom, te godine osvajača Lige šampiona“, kaže Iliev.

„To je druga dimenzija, cela ta godina je bila nestvarna.“

U Beogradu, protiv Marseja i Porta, crno-beli imali dva puta po 1:1.

„Ponovo moram da se vratim na Lotara, koji nam je i pored tih svetskih veličina usadio u glave da smo i mi na tom nivou“, navodi Iliev.

„Njegove zasluge su možda i najveće, jer je iz nas izvukao najbolje – sve je do glave, a mi smo nju tada imali.“

Crno-beli su kasnije još jednom uspeli da izbore Ligu šampiona – 2010. posle dvomeča sa belgijskim Anderlehtom, takođe na penale.

Strajnić je i tada bio na komentatorskoj poziciji.

„Mnogi su zbog toga mislili da sam ja neka talija Partizanu“, navodi on uz osmeh.

20 godina kasnije

Dve decenije kasnije, Solano živi u Švedskoj.

Radi tamo kao trener u drugoj ligi i kaže da je srećan.

Tome svedoči i njegova profilna fotografija sa suprugom i troje male dece na jednoj od aplikacija za komunikaciju.

Posle Njukasla igrao je za Aston Vilu i Vest Hem, jednu godinu je proveo u Grčkoj, kao i u rodnom Peruu, da bi se vratio u Englesku – Lester, Hal i Hartpul.

„Kada sam prestao da igram fudbal, počeo sam da se u Engleskoj bavim trenerskim poslom, a potom i dobio priliku da budem pomoćni trener u reprezentaciji Perua“, navodi.

„Kvalifikovali smo se na Svetsko prvenstvo 2018. godine, na putu za Katar smo izgubili od Australije.“

U Švedskoj je tek nekoliko meseci i cilj mu je da opstane u ligi.

Ne ide mu loše, kaže – posle šest mečeva ima tri pobede i dve nerešene utakmice.

I dalje je, dodaje, u kontaktu sa nekadašnjim saigračima iz Njukasla, čije boje je branio više 230 puta.

„Čujem se sa Širerom, Givenom, Ameobijem, Belamijem, Dajerom… Ne svakog dana, ali se čujemo, pa proveli smo dosta godina zajedno.“

Gari Spid, jedan od fudbalera Njukasla te generacije, izvršio je samoubistvo 2011. godine.

„Veoma tužno“, kaže Solano kratko.

Bernar je u međuvremenu otvorio pab, a ponekad radi i kao sportski komentator/stručnjak – pundit, kažu u Engleskoj.

„Da, trenutno sam baš u mom pabu“, kaže uz osmeh nekadašnji fudbaler Sautemptona i Rendžersa.

„Ova pab avantura je divna, dobiješ priliku da pričaš sa raznim ljudima, čuješ njihove životne priče, veoma je zabavno.“

Dve decenije kasnije, umesto u Lige šampiona, Partizan se bori da uđe u Ligu konferencija, treće evropsko takmičenje po snazi – i ne ide mu baš najbolje.

U prvom meču protiv danskog Nordsjelanda poražen je 5:0, što je takođe ispraćeno Strajnićevim glasom.

„Tu Ligu šampiona danas gledam sa određenom dozom nostalgije, ali i tuge što naš fudbal izgleda mnogo lošije nego što je izgledao tada“, navodi komentator.

Partizan već šest godina nije bio šampion Srbije, a finansijski problemi su tu već neko vreme.

Stadion je tokom leta čak ostajao i bez struje zbog neplaćenih računa.

„Ne bih sad o tome“, kaže kratko Iliev, koji je donedavno bio jedan od funkcionera kluba.

„Tema je previše lepa da bismo sada pričali o tim stvarima, ne ide to jedno sa drugim.“

Kada je čuo za Partizanove probleme, Solano se iznenadio.

„Auu, pa baš mi je žao“, rekao je uz uzdah.

„Veliki je to klub, duge istorije i dobrim igračima, tužno je čuti tako nešto.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]