Politika, ekonomija i diplomatija: Šta je BRIKS i zašto 40 zemalja želi da mu se pridruži

Lideri grupe zemalja BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – sastaju se 22. avgusta u Johanesburgu, a ključno pitanje sastanka biće da li da primaju nove članice.

Domaćin samita Južna Afrika saopštila je da grupi sada želi da se pridruži 40 ili više zemalja.

• Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
• Putin zadao veliku diplomatsku glavobolju Južnoj Africi
• Najniža vrednost rublje u poslednjih 16 meseci, ali u Rusiji nema panike

Kako je nastao BRIKS?

Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik“ za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu.

One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta.

On je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine.

Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK.

Južna Afrika im se pridružila 2010. godine i tako je nastao BRIKS.

Koliko je važan BRIKS?

Zajednički, zemlje BRIKS-a imaju 3,24 milijarde stanovnika, a njihov zbirni nacionalni dohodak iznosi 26 biliona dolara.

To je 26 odsto svetske ekonomije.

Međutim, prema Atlantskom savezu, američkoj ekspertskoj grupi, zemlje BRIKS-a imaju svega 15 odsto glasačkog prava u glavnoj finansijskoj instituciji UN-a Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

BRIKS je nastao da bi se pronašli načini za reformu međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka, da bi se stvorio „jači glas i bolje zastupanje“ ekonomija u razvoju.

Zemlje BRIKS-a su 2014. godine osnovale Novu razvojnu banku (NBD), sa sredstvima od 250 milijardi dolara, da bi zemljama u razvoju pozajmljivali novac za napredak.

NBD-u su se pridružile ne-BRIKS zemlje kao što su Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Da li će zemlje BRIKS-a stvoriti zajedničku valutu?

Vodeći političari u Brazilu i Rusiji nedavno su predložili da se stvori valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavio dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.

Međutim, južnoafrički ambasador u BRIKS-u i Aziji Anil Soklal rekao je da to nije na dnevnom redu samita u Johanesburgu.

Džim O’Nil iz Goldman Saksa, koji je prvi imao ideju o zemljama „Brika“, rekao je britanskom listu Fajnenšel tajms da je ideja o zajedničkoj valuti „smešna“.

Šta je zajedničko zemljama BRIKS-a a šta ih razdvaja?

Svaka zemlja BRIKS-a je velika zemlja u vlastitom regionu, kaže profesor Pedrejg Karmodi, razvojni geograf sa koledža Triniti u Dablinu.

„Međutim, Kina je postala veliki igrač“, kaže on.

„Preko BRIKS-a, ona postaje upadljiva kao vodeći glas Globalnog juga, pozivajući na reformu ili rušenje postojećeg međunarodnog poretka.“

Međutim, Indija je Kinin rival u Azijsko-pacifičkom regionu.

Ona ima dugogodišnji granični spor sa Kinom, a sarađivala je sa SAD i drugima na zaustavljanju njenog uticaja u regionu.

Zemlje BRIKS-a su podeljene i oko odnosa prema zapadnim zemljama.

„Rusija doživljava BRIKS kao deo vlastite borbe protiv Zapada, kao pomoć u zaobilaženju sankcija koje su joj uvedene zbog invazije na Ukrajinu“, kaže Kreon Batler, direktor Globalnog programa za ekonomiju i finansije u londonskoj stručnoj grupi Četam haus.

Posle sankcija zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte, Indija i Kina postale su njeni najveći potrošači.

Rusija je takođe u februaru 2023. godine održala zajedničke pomorske vežbe sa Kinom i Južnom Afrikom.

Međutim, druge zemlje BRIKS-s ne žele da on postane izričito antizapadnjački pakt.

„Južna Afrika, Brazil i Indija ne žele podeljeni svet“, kaže Batler.

„Suprotstavljanje Zapadu bilo bi loše po njihovu bezbednost i napredak.“

• Prijateljstvo poznaje granice: Kako su rusko-kineski odnosi zahladneli tokom rata u Ukrajini
• „Drago mi je da vas vidim, gospodine predsedniče“ – šta su jedan drugom rekli Đinping i Bajden
• Poseta nemačkog kancelara Kini izazvala podozrenje u Evropi

Koje zemlje žele da se pridruže BRIKS-u?

Ambasador Južne Afrike u BRIKS-u i Aziji Anil Soklal nedavno je izjavio da su 22 zemlje formalno zatražile da se pridruže grupi, a da je isti broj izrazio interesovanje za pridruživanje.

U njih spadaju Iran, Argentina, Kuba, Kazahstan, Etiopija, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

„Vlada percepcija da se ravnoteža moći udaljava od Zapada i sve više zemalja u razvoju ugleda se na sile u usponu kao što su zemlje BRIKS-a“, kaže profesor Karmodi.

„Ali BRIKS je veoma ekskluzivna grupa“, kaže on.

„Da li bi primanje novih članica umanjilo njen uticaj?“

„Moja pretpostavka je da će vrlo malom broju zemalja biti dopušteno da se pridruži“, kaže Batler.

„Ali biće to zemlje kao što je Argentina, a ne komplikovane zemlje kao što je Iran.“

O čemu će se govoriti na samitu BRIKS-a?

Samit lidera BRIKS-a 2023. godine održava se u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta.

Verovatno glavna tema rasprave biće odlučivanje o pravilima ko može da se pridruži grupi.

Druge tačke dnevnog reda su: borba protiv klimatskih promena; širenje trgovine, prilika za investicije i inovaciju u zemljama u razvoju i reforma sistema upravljanja svetom kako bi zemlje u razvoju mogle više da odlučuju.

Južna Afrika je pozvala na samit lidere iz više od 60 zemalja iz čitave Afrike, Latinske Amerike, Azije i sa Kariba.

Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati.

Međunarodni krivični sud izdao je nalog za njegovo hapšenje zbog ratnih zločina, koje on negira.

Južna Afrika, kao potpisnica suda, bila bi u formalnoj obavezi da postupi po nalogu ako Putin kroči na njenu teritoriju.

Putin je rekao da će prisustvovati samitu virtuelno, dok će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov biti prisutan uživo.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]