Rat u Ukrajini i životinje: Šta će biti sa napuštenim kućnim ljubimcima, naročito lavovima

Kad se Gostomelj, ukrajinski grad nedaleko od Kijeva, 2. marta našao na meti ruskog napada teškom artiljerijom, Asja Serpinska je primetila da se ambar njenog komšije zapalio.

Serpinska je znala da komšija u kući drži životinje i videla je kako ga odvoze kolima hitne pomoći, tako da su ona i još jedna žena otrčale da ugase vatru.

„Uspele smo da otvorimo kaveze i pustimo neke ptice i male lisice“, kaže ona.

A znale su i da bi tu negde trebalo da je i lavica Rura.

• Kako izgleda život u gradu pod opsadom
• Crno sunce na uniformi – simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
• Kako prepoznati lažne vesti o ratu u Ukrajini

Nakon potrage za njom, pronašle su dve godine staru ženku u podrumu.

„Nije imao ko da je hrani i izgledala je prilično uzrujano, uznemireno, pa smo počele da joj dajemo hranu za pse i vodu“, kaže Serpinska (78), koja vodi jedan od najvećih azila za pse u Ukrajini.

„Čekale bismo da granatiranje prestane, a potom odlazile da je obiđemo, zato što je ostala sama.“

Teretni aerodrom u Gostomelju bio je jedan od prvih ciljeva koje su ruske snage zauzele 24. februara, ali se oblast u kojem je Asjin azil za pse našao u njihovim rukama tek 5. marta.

Narednih devet dana, nije se osećala dovoljno bezbedno da izađe iz kuće.

Međutim, u ponedeljak 14. marta ponovo je pošla da odnese hranu i vodu za lavicu Ruri, usput naišavši na ruske vojnike.

Oni su joj rekli da su dali vodu lavici dan ranije, ali da je oblast sada minirana i da čak ni oni ne mogu da dođu.

Aktivisti za zaštitu životinja kažu da Rura nije jedina životinja koja se našla u nevolji.

Kako procenjuju, u privatnim domaćinstvima u Ukrajini ima na hiljade zatočenih životinja, među kojima su lavovi, tigrovi, medvedi, vukovi, krokodili i pitoni.

U distriktu Saltivka u Harkovu, na severoistoku zemlje, aktivisti su želeli da spasu dva lava, jaguara i tigra iz privatne kuće, još pre ruske invazije.

„Nakon što je izbio rat, vlasnik je napustio životinje i otišao iz grada i ne zna se šta je bilo sa njima“, kaže Irina Karobko, aktivistkinja Ukrajinskog udruženja za zaštitu životinja.

Rusko bombardovanje te oblasti sada sprečava svakoga da ode i proveri šta je s njima.

„Veliko je pitanje šta će se desiti sa hiljadama divljih životinja u privatnom zatočeništvu tokom rata“, kaže Karobko.

Oni se često drže u jezivim uslovima, kaže predsednica Ukrajinskog udruženja zaštitnika životinja Marija Trunova.

„Konstantno smo imali problema da navedemo vlasti da urade nešto po tom pitanju.

„Sad kad je rat i granatiranje ne prestaje, životinje pate još više – od straha, gladi i hladnoće. A mogu i da uginu“, navodi Trunova.

Životinje kao što su lavovi i tigrovi u Ukrajini mogu da se kupe za oko 1.500 dolara, kažu aktivisti.

Nabavka ovakvih životinja je legalna dok god se razmnožavaju u zatočeništvu.

Nakon duge kampanje aktivista za prava životinja, ukrajinska vlada je prošle godine usvojila zakon kojim se zabranjuje upotreba zatočenih životinja u restoranima, gde su one zabavljale mušterije.

Takođe je zabranjena upotreba životinja za prošnju i fotografisanje, što je na ulicama Kijeva i drugih gradova nekada bila popularna opcija za turiste.

Iz Četiri šape, međunarodne organizacije za dobrobit životinja koja je iz Ukrajine spasla 25 medveda, oko 100 medveda i dalje živi u zatočeništvu u malim kavezima pored restorana i u privatnim zoološkim vrtovima.

Aktivisti za prava životinja kažu da su od početka invazije neke divlje životinje spasene i evakuisane u okolne zemlje.

Uglavnom su to životinje iz zooloških vrtova i azila, a ne iz privatnih domova.

Iz Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje flore i faune (Cites) navode da pokušavaju da pomognu grupama za zaštitu životinja da spasu životinje iz Ukrajine.

„Pod normalnim okolnostima, Cites reguliše međunarodnu trgovinu i transfer ovog tipa divljih životinja,“ kaže portparolka Sofija Flensberg.

„U ovim izuzetnim okolnostima, sekretarijat Citesa predlaže da se Citesova regulativa koja zahteva da Ukrajina priloži dokumentaciju, proglasi nevažećom zbog rata, kako bi se omogućilo da se životinje bezbedno prebace iz zemlje“, navode.

Asja Serpinska kaže da je vlasnica azila za divlje životinje Natalija Popova bila spremna da pokupi lavicu Ruru iz Gostomelja, ali da joj ruski vojnici nisu izdali dozvolu da se preveze preko linije fronta.

Ima i dobrih vesti, i to za 1.000 pasa i 200 mačaka o kojima se stara Serpinska.

Ponestajalo im je hrane za pse, baš kao i vode, nakon što je u granatiranju uništen agregat za pumpu koja crpi vodu iz bunara.

Serpinska kaže da je razmišljala da pusti pse „da ne bi uginuli na naše oči“.

Ali ruski vojnici su sada dozvolili isporuku pseće hrane, kao i pomoćne opreme za izvlačenje vode iz bunara.

Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]