BBC News

Rusija i Ukrajina: Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu, Kijev predlaže mirovni samit

Cars burn on a street after a Russian military strike, amid Russia's attack of Ukraine, in Kherson, Ukraine (December 24, 2022)

Reuters
Fotografija iz Hersona posle ruskog napada 24. decembra

Rat u Ukrajini traje više od 10 meseci bez naznaka da bi neprijateljstva uskoro mogla da budu zaustevljena, a iz Kijeva je potekla inicijativa o mirovnom samitu, što je naišlo na podršku u Ujedinjenim nacijama.

Od početka rata, 24. februara, održano je tek nekoliko pregovora zaraćenih strana, a do sada je jedino postignut dogovor o izvozu žitarica iz Ukrajine koje su bile blokirane u crnomorskim lukama.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da njegova zemlja želi da učestvuje u samitu o završetku rata, koji bi se održao do kraja februara, ali da ne očekuje da će Rusija učestvovati na tom skupu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se zabranjuje snabdevanje naftom i naftnim derivatima zemalja koje su ograničile cenu ruske nafte.

Stotine civila odlaze iz Hersona, južnog ukrajinskog grada koji je mesecima bio pod kontrolom ruskih snaga koje su se iz njega povukle u novembru, zbog konstantnih napada ruske vojske.

Ukrajinske snage nastavljaju da granatiraju Donjeck, koji je pod kontrolom proruskih snaga, a najžešće borbe i dalje se vode za Bahmut u istočnom Donbasu koji Rusija želi da osvoji.

Nekolicina vojnih stručnjaka i analitičara za BBC je dalo prognoze kako bi rat u Ukrajini mogao da se razvije u 2023. godini.

Opširnije možete da pročitate ovde.


Dan 308.

  • Kijev predlaže mironi samit, ali ne veruje da će Moskva pristati
  • Civili napuštaju Herson zbog stalnoih napada ruske vojske
  • Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu
  • Pentagon želi da ukloni Putina, tvrdi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov
  • Devet miliona ljudi bez struje u Ukrajini
  • Ruski vojni obveznici dobiće pravo da besplatno zamrznu spermu pre slanja na front
  • Novi napad Ukrajinaca na vazdušnu bazu duboko u teritoriji Rusije u ponedeljak, 26. decembra
  • Zemlje EU prenele u Ukrajinu više od hiljadu generatora struje, kaže evropski komesar za upravljanje krizama
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Civili beže iz Hersona dok se ruski napadi pojačavaju

Jogita Limaj, BBC, Herson

Herson

Getty Images
Evakuacija civila iz Hersona

Trinaestogodišnja Nika Selivanova je rukama napravila oblik srca, u znak pozdrava najboljoj drugarici Ini čije je lice bilo pritisnuto na staklenu pregradu koja deli ulazni hol hersonske železničke stanice od čekaonice.

Nekoliko trenutaka ranije, zagrlili su se, a suze su im navrle na oči.

Ina je poljubila Aziju, preplanulog psa jazavčara umotanog u toplo ćebe, kojeg je Nika nosila u naručju.

Devojke ne znaju kada će se ponovo videti.

Nikina porodica odlazi iz Hersona, ne znajući gde će na kraju završiti.

Planiraju da najpre odu u zapadni grad Hmeljnicki, nadajući se da će tamo dobiti pomoć.

Proteklih nekoliko dana u Hersonu jednostavno je bilo previše za Nikinu majku Elenu.

„Ranije su nas [ruske snage] granatirale sedam do 10 puta dnevno, sada je to 70-80 puta, po ceo dan. Strašno je“, kažee Elena.

„Volim Ukrajinu i moj dragi grad, ali moramo da idemo“, dodaje.

Elena i njene tri ćerke su među više od 400 ljudi koji su napustili Herson od katoličkog Božića, posle pojačanih napada ruske vojske.

U utorak je pogođeno porodilište jedne bolnice.

Niko nije povređen, ali je dodatno eskalirao strah među ljudima.

Elena je otišla vozom, u evakuaciji koju je omogućila ukrajinska vlada.

Stotine ljudi odlaze sami, a na kontrolnom punktu koji vodi iz Hersona napravljena je kolona automobila, prepunih preplašenim civila.

Hespon

BBC
Kolona automobila napušta Herson

Irina Antonenko je bila u suzama kada smo prišli do njenog automobila da razgovaramo sa njom.

„Ne možemo više da izdržimo. Granatiranje je intenzivno. Ostali smo sve ovo vreme i mislili da će proći i da ćemo imati sreće. Ali jedan udar je pogodio kuću pored naše, a granatiran je i dom mog oca“, rekla je ona.

Planirala je da otputuje u Krivi Rih, grad u centralnoj Ukrajini gde ima porodicu.

Još prošlog meseca, u Hersonu su viđene scene radosti.

Ruske snage su zauzele Herson još u prvim danima invazije, da bi se iz njega povukle 11. novembra.

Kada je ukrajinska vojska ušla u Herson, mnogi su izašli na ulice i mahali zastavama.

Ali baš na mestu gde se najviše slavilo, u minobacačkom napadu prošlog vikenda bilo je 11 mrtvih i desetine ranjenih.

Tog dana, prema ukrajinskoj vladi, Herson je 41 put pogođen iz minobacača.

Rusi gađaju sa leve (istočne) obale Dnjepra, gde su se povukli; plovni put je postao de fakto linija fronta na jugu Ukrajine.

Herson je strateški važan region, koji se često naziva kapija Krima.

Mnogi analitičari kažu da je Rusija sada ovde prinuđena da zauzme odbrambeni položaj.

Teško je razumeti šta Rusija pokušava da postigne stalnim gađanjem Hersona.

Nije jasno ni da li ukrajinska vojska pokušava da povrati kontrolu nad oblastima na levoj obali reke.

U gradu jedva da postoji pauza od stalnog zvuka minobacačkih granata.

Rusija prekida izvoz nafte zemljama koje su ograničile cenu

Rusija će od 1. februara 2023. godine zabraniti prodaju sopstvene nafte stranim zemljama koje koriste ograničenje cena tog ruskog energenta.

Evropska unija, G7 i Australija su početkom decembra fiksirali cenu barela ruske nafte na 60 dolara.

„Zabranjena je isporuka ruske nafte i naftnih derivata stranim pravnim i fizičkim licima, pod uslovom da ugovori za te isporuke direktno ili indirektno predviđaju korišćenje mehanizma ograničenja cena.

„Utvrđena zabrana važi u svim fazama isporuka do krajnjeg kupca“, navodi se u uredbi koju je danas potpisao ruski predsednik Vladimir Putin.

Navodi se da dokument stupa na snagu 1. februara 2023. i važiće do 1. jula 2023.

Zabrana snabdevanja naftom utvrđena ovom uredbom primenjivaće se direktno od 1. februara, a zabrana isporuke ruskih naftnih derivata „od datuma koji odredi Vlada Ruske Federacije, ali ne ranije od dana kada uredba stupa na snagu“, navodi se u tekstu, prenosi agencija AFP.

Embargo na isporuku ruske nafte pomorskim putem u Evropsku uniju stupio je na snagu 5. decembra.

Zemlje EU su se takođe dogovorile o podesivom plafonu cene ruske nafte koja se isporučuje morem na 60 dolara po barelu.

Sličnu odluku donele su i zemlje G7 i Australija.

Zapadne zemlje zabranile su sopstvenim kompanijama da pružaju transportne, finansijske i osiguravajuće usluge tankerima koji prevoze naftu iz Rusije po ceni većoj od dogovorenog limita.

Ruski vojni obveznici dobiće pravo da besplatno zamrznu spermu pre slanja na front

Ruski vojni rezervisti poslati da učestvuju u borbama u Ukrajini dobiće pravo da besplatno zamrznu spermu u kriobankama, javila je ruska državna novinska agencija TASS u sredu.

„Ministarstvo zdravlja Ruske Federacije utvrdilo je mogućnost finansijske podrške iz saveznog budžeta za besplatnu konzervaciju i skladištenje spermatozoida građanima mobilisanim za učešće u specijalnoj vojnoj operacija za period 2022-2024″, navodi agencija.

Tokom delimične mobilizacije koju je Putin objavio krajem septembra, prema podacima ruskih vlasti, pozvano je oko 300.000 ljudi, iako mnogi stručnjaci smatraju da je stvarni broj bio mnogo veći.

Stotine hiljada ruskih muškaraca pobeglo je iz zemlje.

Iako su ruske vlasti krajem oktobra konstatovale da su svi planovi za mobilizaciju završeni i da nema potrebe za daljim regrutovanjem vojnog osoblja, ukaz o ukidanju mobilizacije još nije donet.

Većina posmatrača se slaže da drugi talas mobilizacije treba očekivati u narednim mesecima.


Moskva tvrdi: „Neko u Pentagonu ima ideju da ukloni Putina“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da američki vojni vrh „razvija planove“ za fizičko eliminisanje predsednika Rusije Vladimira Putina.

„Ako takve ideje neko zaista ima, taj neko treba dobro da razmisli o mogućim posledicama“, izjavio je Lavrov, prenosi ruska novinska agencija TASS.

On nije precizirao ko je izvor ove informacije, ali su detalji koje je naveo u skladu sa člankom objavljenim u Njuzviku 29. septembra, povodom kojeg je reagovala ruska ambasada u Sjedinjenim Državama.

Tekst je objavljen u vreme kada je se govorilo o pretnjama upotrebom nuklearnog oružja.

U članku se raspravljalo o tome kako bi Amerika postupila ako bi Rusija posegnula za ovim oružjem.

Sagovornici Njuzvika su naglasili da čak i da je tako, Amerika najverovatnije neće uzvratiti nuklearnim oružjem osim ako njena teritorija ne bude napadnuta i u tom kontekstu dozvoljavaju „nenuklearne alternative, kao i napad na ruskog predsednika“.

Iz administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena su više puta rekli da ne planiraju da svrgnu Putina i njegov režim, iako se „kategorički protive njegovim postupcima“.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend