BBC News

Rusija i Ukrajina: „Tenkovi, tenkovi, dajte nam tenkove“ – poručuje Zelenski, Nemačka pod pritiskom

tenkovi

OLEG PETRASYUK/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Dok ruske snage prodiru ka Bahmutu u Donbasu, jednoj od strateških tačaka u tom delu fronta, Ukrajina traži od zapadnih saveznika da joj isporuči borbene tenkove kako bi odolela ruskoj ofanzivi.

Pod najvećim pritiskom je Nemačka koja se lomi da li da Kijevu pošalje tenkove Leopard.

„Ako imate Leopard [tenkove], onda nam ih dajte. Tenkovi neće ući u Rusiju, mi se branimo“, rekao je Zelenski za nemačke medije uoči sastanka desetine zapadnih zemalja u vazdušnoj bazi Ramštajn na jugu Nemačke.

Do sada su Amerika i mnoge evropske zemlje, poput Velike Britanije, Poljske, Letonije, Litvanije, Danske, Češke, Estonije, Holandije i Slovačke, obećale dodatnu vojnu pomoć Ukrajini

Skoro 11 meseci nakon što je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine, vojni zvaničnici NATO-a veruju da Moskva planira obnovljenu prolećnu ofanzivu sa delimičnom mobilizacijom od kraja septembra.

Velika Britanija je nedavno ponudila 14 borbenih tenkova Čelendžer, ali Kijev želi još.

Kao zemlja proizvođač, Nemačka mora da da dozvolu pre nego što se zemlje poput Poljske ili Finske obavežu da će poslati tenkove Leopard.

Međutim, zamenik poljskog ministra inostranih poslova Pavel Jablonski nagovestio je u petak da bi Varšava to ipak mogla učiniti.

„Tenkovi za Ukrajinu su tenkovi za slobodu“, rekao je Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministra odbrane, za BBC.

Posle krvavih borbi i tvrdnji da bitka za rudarski grad Soledar u Donmbasu, u okolini Bahmuta, i dalje traje, Ukrajinci su priznali da su se povukli.

Međutim, ukrajinski vojnici su rekli za BBC da su se povukli kontrolisanim i taktičkim potezom pre planiranog kontranapada.

Više o tome pročitajte u posebnoj priči.


Pogledajte video o borbama za Bahmut:

Rusija i Ukrajina: Bitka za Bahmut
The British Broadcasting Corporation

Dan 331.

  • Ukrajina potvrdila da su ruske snage zauzele rudarski grad Soledar
  • Devet evropskih zemalja obećalo vojnu pomoć Ukrajini, Pentagon poručuje da će pritisnuti Nemce da pošalju tenkove Leopard,
  • Nemačka: Šaljemo tenkove ukoliko Amerika pošalje njihov Ambras
  • Stoltenberg: „Ako želimo mir sutra, treba Ukrajini da obezbedimo oružje danas“
  • Izrael optužio ruskog šefa diplomatije za antisemitizam
  • U padu helikoptera u predgrađu glavnog grada Kijeva, poginulo je 14 ljudi, među kojima ministar unutrašnjih poslova Ukrajine i četvoro dece
  • Bilans poginulih u udaru rakete u gradu Dnjepru na istoku Ukrajine je 45, kažu zvaničnici
  • Ukrajina je „de fakto članica NATO-a“ rekao je ukrajinski ministar odbrane u intervjuu za BBC
  • Naneto je 46 milijardi štete životnoj sredini u Ukrajini, kažu iz Kijeva
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Nemačka: Šaljemo tenkove ukoliko Amerika pošalje njihov Ambras

Dok iz Pentagona kažu da će pritisnuti Nemačku da pošalje tenkove Leopard, Berlin poručuje da će ih poslati samo ako Amerika učini isto, navodi se u mnogobrojnim izveštajima.

Nemački kancelar Olaf Šolc je pod sve većim međunarodnim i domaćim pritiskom da isporuči tenkove Leopard 2 ili da barem odobri trećim zemljama da ih dopreme Ukrajini.

Poljska i Finska su obećale da će poslati sopstvene Leoparde, ali im je za to potrebna dozvola Nemačke.

Berlin bi konačan stav mogao da saopšti u petak, posle sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u američkoj bazi Ramštajn, na jugozapadu Nemačke.

A German Leopard tank during exercises

Getty Images
Nemački Leopard tokom vežbi

Kolin Kal, najviši savetnik Pentagona za bezbednost, izjavio je da SAD nisu spremne da ispune ukrajinske zahteve za tenkove.

„Abramsov tenk je veoma komplikovana oprema. Skup je. Teško je trenirati na njemu. Ima mlazni motor“, rekao je Kal.

Trenutno neslaganje i zastoj u komunikaciji između Berlina i Vašingtona je precenjen, rekao je viši zvaničnik nemačke vlade za BBC.

I dodao da izaziva zabrinutost među zapadnim saveznicima Ukrajine.

Da bi Ukrajina pobedila Rusiju ili bar mogla da se odbrani, od očekivane prolećne ofanzive Vladimira Putina, potrebni su joj zapadni borbeni tenkovi u dovoljnom broju.

Velika Britanija je jedina država koja je obećala da ih snabdevati borbenim tenkovima Čelendžer, druge države poput Nemačke, Francuske i Amerike poslale su ili su se obavezale da će poslati oklopna vozila, sisteme protivvazdušne odbrane kao i drugu tešku opremu.

Zahtevi Kijeva za tenkovima postaju sve hitniji.

Robert Habek, nemački vicekancelar, prošle nedelje je izjavio da sve ukazuje da će država dopustiti trećim državama da Kijevu isporuče nemačke Leoparde koje poseduju.

Šolc je oprezan, a jedan od potencijalnih razloga jeste bojazan od Putinove reakcije povodom snabdevanja ofanzivnim oružjem, što mnogi stručnjaci smatraju neopravdanim.

Čak i ako kancelar da zeleno svetlo za slanje tenkova Leopard, proizvođač oružja Rajnmetal je upozorio da bi zahtevi za renoviranje i pripremu odložili njihovu isporuku mesecima.

Šolc ne želi da rizikuje i deluje sam, otuda njegova želja da se dogovori sa saveznicima, posebno sa Amerikom.

Njegov stav osuđuju u međunarodnim političkim i bezbednosnim krugovima.

Lavrov ponovo naljutio Izrael uporedivši rusku izolaciju sa holokaustom

Sergej Lavrov

Reuters

Sergej Lavrov je uporedio američku vojnu pomoć Ukrajini sa pohodima Hitlera i Napoleona tokom godišnje konferencije za novinare u sredu.

„Kao što je Hitler želeo da konačno reši ‘jevrejsko pitanje’, sada, ako poštujete zapadne političare, oni nedvosmisleno kažu da Rusija treba da pretrpi strateški poraz“, rekao je Lavrov, a prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

Izrael je optužio Lavrova da skrnavi sećanje na Holokaust.

„Svako poređenje ili stavljanje u kontekst aktuelnih događaja sa Hitlerovim planom za konačnu odluku o istrebljenju jevrejskog naroda iskrivljuje istorijsku istinu, skrnavi sećanje na mrtve i preživele i mora biti osuđeno“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova države.

Evropski jevrejski kongres (EJC) takođe je osudio izjavu Lavrova i pozvao ga da se izvini.

„Šokirani smo sramnim poređenjem koje je ministar Lavrov napravio između akcija koalicije demokratskih zemalja i progona i ubistva šest miliona Jevreja od strane Hitlera“, naveo je predsednik Evropskog jevrejskog kongresa Ariel Musikant u saopštenju.

Ovo nije prvi put da je ruski šef diplomatije optužen za antisemitizam.

U maju 2022. vodeći izraelski mediji i zvaničnici kritikovali su Lavrova nakon njegove nepromišljene izjave o Jevrejima i Hitleru u intervjuu italijanskoj televizijskoj kući.

Na pitanje kako optužiti Ukrajinu za nacizam ako je njen predsednik Volodimir Zelenski Jevrejin, ruski ministar je rekao da je i Adolf Hitler imao jevrejsko poreklo i da su „najvatreniji antisemiti“ – Jevreji.

„Možda grešim, ali Adolf Hitler je imao i jevrejsku krv. To apsolutno ništa ne znači. Najmudriji Jevreji kažu da su najvatreniji antisemiti obično Jevreji. Porodica nije bez nakaza“, rekao je.

Tadašnji šef izraelske vlade Naftali Benet je u odgovoru optužio Lavrova za laž, čija je svrha „da optuži same Jevreje za najstrašnije zločine u istoriji koji su počinjeni nad njima, i time oslobodi od odgovornosti neprijatelje Izraela“.

Manje od nedelju dana kasnije, iz kabineta premijera Izraela je saopšteno da se Vladimir Putin izvinio zbog Lavrovljevih reči.

Međutim, Kremlj to nikada nije zvanično potvrdio.

Putin je zapretio kaznom za one koji „ugnjetavaju Rusku pravoslavnu crkvu“ u Ukrajini

„Svi koji tlače Rusku Pravoslavnu Crkvu u Ukrajini odgovaraće“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u obraćanju na komemoraciji Lenjingradske bitke.

Putin je ponovo istakao da se ponavlja istorija iz Drugog svetskog rata kada je RPC bila proterivana iz Ukrajine, prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

Međutim, Putinova izjava je u suprotnosti sa kursom Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) zauzetim od početka ruske invazije koja se još više udaljila od Moskve.

Pre potpunog ruskog napada na Ukrajinu, UPC je formalno ostala samoupravni deo Moskovske patrijaršije.

Zaključak Sinoda UPC, koji je održan krajem maja, jeste da je crkva od sada „potpuno nezavisna od Moskve“.

Međutim, javnosti nisu dostavljeni zvanični dokumenti koji potvrđuju promenu njenog statusa, zbog čega su mnogi u Ukrajini nepoverljivi prema stavu arhijereja UPC, doživljavajući njihove izjave o odvajanju od RPC kao neku vrstu trika.

Osim toga, UPC je Rusku pravoslavnu crkvu nazvala „strukturom koja nema nikakve veze sa njom“, a takođe je pozvala Rusiju da ne govori u njeno ime na međunarodnim crkvenim sastancima.

Moskovska patrijaršija je, reagujući na ovo, saopštila da je apel Ukrajinske pravoslavne crkve Rusiji sa zahtevom da ne deluje u njeno ime upućen pod pritiskom ukrajinskih političkih snaga, u kojima je crkva talac „sa pištoljem uperenim u glavu“.

„Našao sam samo mrtve“ – svedočenja iz Dnjepra

The yellow kitchen seen with its wall blown off

REUTERS/Yan Dobronosov
Fotografija stana zgrade u Dnjepru čiji je spoljni zid srušen
dnjepar

Reuters/CLODAGH KILCOYNE

Eva i 21-godišnji Anton verili su se za Novu godinu.

Dogovorili su se da će se venčati na proleće.

Anton se dovezao do Evine kuće i bio je na 300 metara od ulaza kada je raketa pogodila devetospratnicu.

Nervozno je pojurio u zgradu.

„Kada sam stigao, video sam samo ruševine. Sve se srušilo, i osmi sprat, na kome ona živi. Popeo sam se tamo ne čekajući spasioce“, rekao je on za ukrajinski portal 056.ua.

„Sve je bilo u plamenu, osećao se gas. Spasioci su vikali da siđemo, a ja sam stajao, golim rukama pomerao betonske ploče i tražio je. Onda su me vojnici odveli odatle, rekavši da bi gas mogao da eksplodira“, rekao je Anton.

dnjepar

Reuters/CLODAGH KILCOYNE
Ovako je izgledao stambeni blok u Dnjepru u nedelju, 15. januara

Učestvovao je u potrazi pet sati.

Za to vreme pomagao je spasiocima da pronađu druge žrtve.

„Našli smo jednog ranjenog kod auta ispod betonske ploče. Nešto bliže ulazu iskopali smo jednu baku. Onda smo nalazili samo mrtva tela i njihove posmrtne ostatke“, rekao je Anton.

Do mraka je izgubio snagu.

Izašao je iz ruševina, a sat kasnije su ga pozvali i rekli da je Eva pronađena.

„Bila je ispod ruševina sa strane puta, isprva, tamo nisu smeli da priđu“, objasnio je Anton.

Devojka je odvezena u urgentni centar, a Anton veruje da je ostala živa zbog činjenice da je od udarnog talasa pala sa osmog sprata, zajedno sa krhotinama koje su je zaštitile.

„Sada je na intenzivnoj nezi, stanje joj je stabilno. Pri svesti je, ali niko ne sme da je vidi. Pustili su me na dva minuta“, rekao je Anton.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend