BBC News

Srbija i Nova godina: Zašto su petarde opasne za decu i životinje i kolike su kazne

Dva dečaka pale petarde

Adam Jacobson / Getty Images
Povrede nastale usled korišćenja pirotehnike češće su tokom zimskih praznika, a 40 odsto povređenih su deca do 14 godina

Bliži se ponoć u novogodišnjoj noći i mnogi su spremili arsenal za komšijsko nadmetanje u bacanju petardi i ispaljivanju vatrometa – tradicionalnom bučnom običaju, koji je zakonski u sivoj zoni.

Zbog praska koji mnoge veseli, porodica Biljane Nešić iz Beograda prolazi kroz agoniju – njen 13-godišnji sin ima autizam, eksplozija pirotehničkih sredstava ga plaši i teško ga je umiriti čak i kada pucanje utihne.

„On tada stavi ruke na uši, govori `nećeš petarde, nećeš petarde` i gleda da se skloni u prostoriju u kojoj se najmanje čuje”, prepričava Biljana za BBC na srpskom.

Prijavljivanje ljudi koji bacaju petarde policiji „nema svrhe”, smatra ona, i zato je je pokrenula akciju „Stop petardama” kako bi uticala, pre svega, na njen komšiluk da se uzdrži od upotrebe pirotehnike.

„Vrlo je teško stati tome na kraj, osim da se ljudi osveste ili da se zakonom zabrani kupovina i korišćenje petardi, što mislim da je jedino i najbolje rešenje”, dodaje Nešić.

Korišćenje pirotehnike u Srbiji regulisano je Zakonom o javnom redu i miru, a građani mogu prijaviti one koji bacaju petarde ili druge naprave komunalnoj policiji, inspekcijskim ili drugim organima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Za narušavanje javnog reda i mira i ugrožavanje sigurnosti građana paljenjem pirotehničkih sredstava propisana je kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ukoliko je tri ili više ljudi učestvovalo u tome, preti im i kazna zatvora od 30 do 60 dana, navodi se u tekstu zakona.

Tokom proslave Nove godine u Beogradu 31. decembra, grad je organizovao ispaljivanje vatrometa na više lokacija, a „sigurnost je bila na najvišem nivou do sada”, kaže Darko Glavaš, sekretar beogradskog Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima.

„Na javnim događajima su kontrolisana lica koja su prisustvovala – sva pirotehnika im je oduzimana i nije bilo situacija da neko baca petarde u masu”, dodaje on u izjavi za BBC na srpskom.

Za doček Nove godine po julijanskom kalendaru iz grada planiraju puštanje vatrometa sa Kule Beograd i kod Hrama Svetog Save na Vračaru, preneo je list Politika.

BBC novinari pokušali su da saznaju da li su građani tokom praznika podnosili prijave po tom osnovu i u kojoj meri, ali iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na pisani upit do objavljivanja teksta.

Iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za BBC su saopštili da kod njih „nisu podnošene krivične prijave zbog korišćenja pirotehničkih sredstava”.

Da i životinje mogu biti ugrožene tokom praznične pucnjave odavno je spoznala Marija Jovanović iz Pančeva, koja živi sa dva psa i dve mačke.

Kada čuje prasak petarde, njena keruša Lili „otrči u kupatilo, sakrije se ispod lavaboa i trese se do četiri sata ujutru”, kaže ona za BBC na srpskom.

Psi i mačke često stradaju od srčanih udara zbog straha od praska, dok vatromet škodi pticama i slepim miševima, kažu iz udruženja građana Animal Rescue Srbija (ARS) za BBC na srpskom.

Godišnje 5.000 domaćih i divljih životinja ugine zbog zdravstvenih problema uzrokovanim pirotehnikom, naveli su iz te organizacije ranije za televiziju N1.

Kako petarde mogu naškoditi ljudima?

Povrede nastale usled korišćenja pirotehnike češće su tokom zimskih praznika, a 40 odsto povređenih su deca do 14 godina, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

U najvećem broju slučajeva stradaju šaka i prsti šake (36 odsto), a neretko dolazi i do povreda očiju (19 odsto) i lica i ušiju (19 odsto), dodaje se.

U decembru je 14-godišnja devojčica iz sela Mačevac kod Svilajnca zadobila teške telesne povrede šake i oka pošto joj je petarda eksplodirala u ruci, potvrdila je doktorka Marija Lukač iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj za list Blic.

Pored neposrednih telesnih povreda, pirotehnička sredstva mogu imati negativan efekat na ljude, pre svega decu, sa smetnjama u razvoju.

„Dolazi do izazivanja raznoraznih stanja kao što je preterana nervoza, uznemirenost, strah, a takođe čak te senzorne informacije mogu da se dožive i bolno, ukoliko je u pitanju preosetljivost.

„Ono što je još jedan od negativnih efekata je da to sve utiče i na njihovo ponašanje”, objasnila je za Radio-televiziju Vojvodine (RTV) Daniela Tamaš sa novosadskog Medicinskog fakulteta.

Kroz to prolazi i 13-godišnji sin Biljane Nešić, koji se bori sa autizmom.

„Veoma je teško objasniti deci sa autizmom da ne treba da se plaše, jer su hipersenzitivna na zvuk, pa se od polovine decembra do polovine januara stalno suočavamo sa rizikom da se uznemiri”, kaže ona.

Potrebno mu je dosta vremena da se smiri i da zaspi posle „kanonade” u novogodišnjoj noći, dodaje.

„Moj sin nema drastičnu reakciju, ali mnoga deca sa autizmom reaguju izraženije – povređuju sebe ili one koji pokušavaju da ih smire, moraju da im daju lekove za smirenje da bi zaspali.”

Iako kaže da ove godine „nije bilo strašno” i situacija je povoljnija nego tokom praznika prethodnih godina, priseća se situacije u kojoj se našla uoči Nove godine.

„Krenuli smo kod logopeda i neko je bacio petardu kod naše zgrade, on je bio na samom izlazu iz zgrade i uplašio se.

„Počeo je da cvili i nije hteo ni da izađe iz zgrade, a ni da se vrati u stan – potpuno se ukočio”, ispričala je Nešić.

Biljana Nešić sa sinom

Biljana Nesic
Biljana Nešić pokrenula je kampanju Stop petardama kako bi pomogla sinu koji ima autizam i drugoj deci sa smetnjama u razvoju

Pokrenula je kampanju za uzdržavanje od korišćenja pirotehnike, a odziv ljudi u njenom kraju i van njega nadmašio je njena očekivanja.

„Očekivala sam da se uključe uglavnom oni koji imaju decu sa smetnjama u razvoju, a učestvovali su mnogi iz čiste želje da pomognu”, dodaje ona.

Njen angažman su podržali mnogi korisnici društvenih mreža.

Gde se kupuje pirotehnika i ko sme da je prodaje?

Nabavka i prodaja pirotehnike regulisana je Zakonom o prometu eksplozivnih materija.

Firme koje se bave ovom delatnošću prethodno moraju da dobiju odobrenje od organa Ministarstva unutrašnjih poslova, navodi se u zakonu.

Jedna od takvih kompanija je Meteor Jorge grupa, koja u više gradova Srbije prodaje pirotehničke proizvode.

Potražnja je tokom ovogodišnjih praznika bila kao i prethodnih godina, a „sve se uglavnom svodi na poslednja dva dana pred Novu godinu”, kažu iz ovog preduzeća u pisanoj poruci za BBC na srpskom.

Kutija petardi se može nabaviti za 100 do 800 dinara, dok vatromet košta od 750 do 24.000, dodaju.

Maloletnim licima nije dozvoljena kupovina pirotehnike, propisano je zakonom.

U ovoj kompaniji kažu da to mogu učiniti u njihovim radnjama „samo uz pratnju roditelja ili nekog starijeg”.

„Ukoliko prodavac posumnja da lice nije punoletno, iako se tako predstavlja, mora da da lični dokument na uvid,” tvrde oni.

Pored ovlašćenih prodavaca pirotehničkih proizvoda, neretko se uoči i tokom praznika mogu videti i oni koji to rade mimo propisa – najčešće na pijacama i ulicama.

U Kruševcu je policija krajem decembra zaplenila 4.135 petardi i 233 vatrometa, navodi se na sajtu MUP-a.


Pogledajte video: Kako da psima olakšate pucnjavu

Kako da psima olkašate novogodišnju pucnjavu
The British Broadcasting Corporation

Kako pirotehnika škodi životinjama?

Svake godine, Marija iz Pančeva i njeni cimeri – dva psa i dve mačke – prolaze kroz isto tokom novogodišnjih praznika.

„U periodu kada se bacaju petarde Lili ne mogu ni da šetam, preplaši se kada čuje petarde i beži glavom bez obzira”, kaže ona.

Novogodišnja noć je poseban problem za kerušu Lili.

„Doček je najveća trauma za pse poput nje, posle toga nedelju dana neće da izađe iz kupatila”, objašnjava Marija.

Zbog izraženijeg čula sluha od ljudi, životinje prasak petardi i vatrometa doživljavaju mnogo intenzivnije, navode iz udruženja građana Animal Rescue Srbija (ARS) za BBC na srpskom.

Ovo neprofitno udruženje za spašavanje ugroženih životinja već tri godine vodi kampanju „Tvoja petarda. Moj život” kako bi se sprečilo stradanje životinja zbog pirotehnike.

„Ljudi znaju šta se događa kada čuju prasak od petardi, dok životinje ne znaju – njih to konstantno plaši i zbog toga beže, upadaju u šahtove, bunare, neće da izađu danima iz skrovitih mesta…

„Neke životinje i umru pošto srce ne može da izdrži taj nivo uzbuđenja, a druge dožive traume koje dugo ne prolaze, nastaju psihički problemi i te životinje se posle trzaju na svaki šum”, objašnjava Aleksandar Gavrić, aktivista ARS.

Ipak, ne stradaju samo psi i mačke – Gavrić upozorava da su slepi miševi i ptice ugroženi prilikom ispaljivanja vatrometa, posebno u letnjim mesecima.

I Gavrić smatra da prijava policiji u ovim situacijama retko urodi plodom, jer „ljudi bacaju petarde sa prozora ili terase i kada eksplodira, vi ne možete znati ko ju je bacio, pa nemate ni dokaze da nekoga prijavite”.

„Pre smo za šargarepu, nego za štap – zbog toga je važno da tokom cele godine pričamo o tome, ne samo tokom praznika,” dodaje on.

„Planiramo da predložimo gradu da se koriste manje bučni vatrometi koji imaju isti svetlosni efekat, ali i da se tokom praznika on ispaljuje samo na jednom mestu.

„Nadamo se da će to biti usvojeno do narednih praznika”, kaže ovaj aktivista.


Pogledajte i ovaj video: Buka i zdravlje – kako da se zaštitimo

Buka i zdravlje: Kako da se zaštitimo od buke u Beogradu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend