BBC News

Svemirska istraživanja: Može li čovek da napravi još jedan veliki korak u svemiru

rocket blasting off

Reuters
Raketa za Mesec NASA Svemirskog lansirnog sistema (SLS) poleće u misiju bez posade Artemis 1

U svemiru se uspostavlja novi poredak – a oko njega se utrkuju Amerika i Kina. Ali imajući u vidu zahteve svemirskih istraživanja, čak ni ove dve velike supersile neće to moći da postignu same.

Zacrtani su izuzetni tehnološki izazovi i skupoceni ciljevi, posebno onaj da ljudi žive i rade na drugim svetovima, možda već u roku od narednih deset godina – ali u podeljenom svetu u kom je međunarodna dobra volja retkost, da li su oni realni?

Nasin povratak na Mesec započeo je njenim programom Artemis.

Prva od tri misije bila je uspešno lansirana. Ovaj let bez posade testirao je rakete i tehnologiju.

Druga misija će odvesti ljude u svemir dalje nego što su ikada otišli, a treće lansiranje odvešće astronaute na nedelju dana na Mesec, gde će vršiti eksperimente.

Dugoročni cilj je da se Mesec iskoristi kao odskočna daska za let do Marsa.

Ali procenjuje se da će program koštati 93 milijarde dolara, što je visoka cena za američkog poreskog obveznika, koji već oseća velik ekonomski pritisak.

U izveštaju za Kongres iz prošle godine, kancelarija američkog državnog revizora upozorila je na „nerealni raspored razvoja“ i vrlo moguća premašivanja budžeta, dodavši da je NASA morala da uradi procene troškova koje su „pouzdanije i transparentne“.

A opet, iako će NASA dobiti manje ukupnih sredstava nego što je tražila za 2023, Kongres u ovom trenutku i dalje podržava njene poduhvate u svemirskom istraživanju.

Kina je uspela da postavi potpuno operativnu svemirsku stanicu Tiangong u orbitu u okviru zacrtanog roka.

Kineski svemirski program lansirao je sonde na Mesec i Mars.

Planira se i postavljanje istraživačke stanice bez posade na Mesec do 2025, a potom da spusti astronaute na njegovu površinu do 2030. godine.

Spuštanje astronauta na Mesec već je postignuto, ali sledeći korak, spuštanje na Mars, mnogo je teži zadatak.

Mars je 250 puta dalje od Meseca i trenutno ne postoji svemirska letilica koja možde da preveze ljude na crvenu planetu.

Čak i ako naučnici pronađu bezbedan način da lansiraju raketu punu goriva i spuste je na planetu sa tako retkom atmosferom, tu je dodatni izazov bezbednog vraćanja astronauta posle više meseci provedenih u svemiru.

Yuri Gagarin

SPL
Jurij Gagarin iz Sovjetskog Saveza bio je prvi čovek u svemiru

Istorijski gledano, supersile su se nadmetale za postizanje nadmoći iznad Zemlje.

Pedesetih i šezdesetih su se za dominaciju borile Amerika i Rusija.

Rusi su poslali prvog čoveka u svemir.

Amerikanci su spustili prvog čoveka na Mesec i podigli svoju zastavu nekoliko godina kasnije.

Sedamdesete su iznedrile zlatno doba saradnje koje je kulminiralo izgradnjom Međunarodne svemirske stanice (ISS), započetom 1998.

Zajedno sa 13 drugih partnerskih zemalja, dve supersile podigle su danas najveću građevinu u svemiru.

Nju ne poseduje ni jedna zemlja sama za sebe, a svaka zavisi od druge da bi stanica funkcionisala.

Handshake

AFP
Američki astronaut i sovjetski kosmonaut rukuju se u orbiti, utirući put zlatnom dobu saradnje u svemiru između dve supersile

Bio je to simbol onoga što čovečanstvo može da postigne ako zemlje ostave razlike po strani i sarađuju.

Ali realnost je bila donekle drugačija.

Najvažnije od svega, Amerika je sprečila Kinu da postane partner u ISS-u, pa su Kinezi otišli svojim putem.

Skorije, svega nekoliko nedelja posle invazije na Ukrajinu, zemlje su prestale da sarađuju sa Rusijom.

Sve zajedničke misije na Mesec između Evropske svemirske agencije (ESA) i Rusije su otkazane, baš kao i zajednički projekat Marsovog rovera za traženje znakova života na crvenoj planeti.

ISS

Getty Images
Međunarodna svemirska stanica je najveća građevina u svemiru, koju je izgradilo 15 zemalja radeći u partnerstvu

A opet, ako zagrebete malo po površini, videćete da se nastavlja saradnja na ISS-u, gde zapadne zemlje moraju da sarađuju sa Rusijom da bi je održali u orbiti.

Amerikanci i Evropljani čak nastavljaju obuku u centru Moskve u ruskom svemirskom štabu, Zvezdanom gradu.

Ali šta će se desiti kad ISS stigne do kraja životnog veka 2030. godine?

Džulijana Zus, analitičarka svemirske politike pri ekspertskoj grupi Kraljevski institut za ujedinjene službe u Londonu, kaže da Rusija ima mnogo manje toga da ponudi partnerskim zemljama nego nekada, zato što je njena tehnologija zastarela.

Ona ističe mogućnost da prva zemlja koja je kročila u svemir bude prva koja će istupiti iz njega.

„Ako Rusi ne budu smislili alternativu do trenutka kad ISS bude stavljala van funkcije ili ne postavi vlastitu svemirsku stanicu, što je imajući u vidu aktuelne okolnosti i sankcije malo verovatno, možda više neće imati svemirske letove sa ljudskom posadom“, kaže ona.

Ruske nedaće stižu u vreme kada kineski svemirski program ubrzano napreduje.

U poslednjih deset godina, Kina je lansirala više od 200 raketa, uprkos tome što u poređenju sa američkim trošenjem na svemir kineski budžet i dalje deluje skromno.

Kina je svesna da partnerstva nude tehničko znanje i novac.

Ona je pozvala druge zemlje kojima je zabranjen pristup ISS-u da joj se pridruže i otvorila konkurs za predloge za naučne eksperimente.

Future Publishing Kineska svemirska stanica u orbiti sada ima posadu i dostupna je svim zemljama za naučne eksperimente

Sedamdeset dve zemlje sada imaju vlastite svemirske programe zato što ne mogu da priušte da zaostanu u ovoj novoj svemirskoj trci.

China Space Station

Future Publishing
Kineska svemirska stanica u orbiti sada ima posadu i dostupna je svim zemljama za naučne eksperimente

Milijarderi – kosmički putnici

Svemir je ključan segment naših svakodnevnih života.

Zavisimo od satelita za vremenske prognoze i bankovne transakcije, da ne pominjemo korisne alatke za nadzor u nacionalnim državama.

A tamo gore počinje i da bude prometno.

Godine 2021. lansirano je oko 5.000 satelita.

Ako se vratimo 20 godina unazad, videćemo da je godišnje lansirano oko 800.

Svemir je skup i tehnički zahtevan posao. Nijedna zemlja ne može da ga obavlja sama.

Sklapaju se nova partnerstva, pogotovo sada kada su u igri novi drčni milijarderi.

Kompanija Ilona Maska, Spejs iks, već šalje putnike u orbitu.

Milijarder preduzetnik smanjio je troškove uz pomoć rakete koja može da se koristi više puta.

Ne dozvoljavajući da bude nadmašen, vlasnik Amazon Džef Bezos želi da izgradi komercijalnu orbitalnu stanicu, po imenu Orbital rif.

Helen Šarman, koja je bila prva britanska astronautkinja, u misiji do Sovjetske svemirske stanice Mir 1991. godine, smatra da aktuelni međunarodni rivaliteti mogu da budu skrajnuti čistim pragmatizmom privatnog sektora.

„Komercijalizacija će udružiti kompanije iz čitavog sveta“, rekla je ona za BBC.

„Ne zanima nas gde su registrovane, bitno je šta rade za dobrobit sveta.“

Saradnju motiviše mogućnost finansijske dobiti i naučnog otkrića.

Privatne kompanije mogle bi da pomognu ostvarivanje nove saradnje u svemiru, ali moraju da poštuju zakone matične zemlje.

Kad su zemlje uvele sankcije Rusiji 2022, firme su bile u obavezi da izađu iz ugovora sa Rusijom.

Doktor Jozef Ašbaher, šef Evropske svemirske agencije, odlučan je da održi Evropu u ovoj novoj svemirskoj trci.

On je nedavno dobio povećanje sredstava od 2,4 milijarde dolara, uprkos tome što vlade zemalja članica imaju finansijske poteškoće.

„Svemir je jedan od onih sektora koji se šire veoma brzo i mnogo brže danas nego u poslednjih nekoliko decenija. Ne smemo da budemo izostavljeni“, rekao je on za BBC.

„Moramo stvarno tesno da sarađujemo u ovom sektoru zato što želim da stvorim nove poslovne prilike za kompanije iz zemalja članica.“

Moonbase

ESA
Stanice na Mesecu u roku od jedne decenije su realna mogućnost

Zemlje će biti te koje će predvoditi svemirska istraživanja u budućnosti.

Ali izazovi će od njih zahtevati da se udruže u jednu grupu ili „blok“ zemalja kako bi delile informacije i takmičile se sa drugim blokovima.

Evropska svemirska agencija to radi uspešno već godinama.

Novi zakoni za svemir

Ali ono što će potencijalno zakočiti sledeći veliki skok do drugih svetova je grupa međunarodnih zakona kojim se reguliše svemir.

Predivno nazvani Sporazum o dubokom svemiru nije ažuriran otkad je potpisan 1967. godine, kad se 31 zemlja, među njima SAD i Sovjetski Savez, obavezala da neće slati nuklearno oružje u svemir.

Prema Džulijani Zus sa Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, on nije dorastao zadatku.

„Ne pominje kompanije; ne pominje milijardere“, kaže ona. „Svemir je potpuno drugačiji u odnosu na ono kakav je bio 1967. godine.“

Apollo 8

Getty Images
Ovo je prva slika Zemlje u boji koju su ljudi videli, poslata kući sa prve američke misije na Mesec sa posadom

Nova pravila za regulisanje komercijalne eksploatacije Meseca, Marsa i drugih planeta uvele su Ujedinjene nacije 1979. godine, ali su SAD, Kina i Rusija odbile da ih potpišu.

Jozef Ašbaher smatra da će nova svemirska trka biti otežana sve dok se ne sklopi novi sporazum o dubokom svemiru.

„U svemiru svi koristimo istu orbite za satelite, istu mesečevu površinu koriste i Kina, SAD i Evropa“, kaže on.

„Moramo da sarađujemo da bismo utvrdili pravila angažovanja i ustanovili pravila rada u svemiru.“


Pogledajte video

Šetnja sa astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend