Izazovi pandemije: Nedostatak zdravstvenih radnika, posebno radiologa

Skoro dve godine pred zdravstveni sistem Srbije stavljeni su novi prioriteti,a to je borba sa pandemijom virusa Covid-19. Nedostatak medicinskog osoblja, manjak medicinske opreme u pojedinim medicinskim ustanovama u Srbiji, kao i loš krizni menadžment tokom pandmemije stavili su zdravstveni sistem na teška iskušenja.

Služba radiologije i ultrazvučne dijagnostike pri Domu zdravlja važna karika koja radi u sastavu svake kovid ambulante. Od momenta izbijanja pandemije Ministarstvo zdravlja propisalo je da je u okviru svake kovid ambulante potrebno da rade specijalisti ili lekari opšte prakse, da bude uključena laboratorija kao i Radiološka  ili Pneumotiološka  služba u zavisnosti  koju od tih službi  određeni Dom zdravlja ima.

Po rečima načelnice Službe radiologije i ultrazvučne dijagnotike, dr Slađane Banjac, specijaliste radiologije od momenta kada je uvedeno vanredno stanje od marta prošle godine do maja ova služba je isključivo radila u crvenoj zoni. Po nalogu Ministarstva zdravlja u tom periodu ova služba kao i mnoge druge su morale da otkažu  sve pacijente koji su bili zakazani za redovne  i preventivne preglede.

„Kada je ukinuto vanredno stanje krenuli smo odmah sa radom u zelenoj zoni. Tako da smo imali prekid samo nekih dva meseca koliko je trajalo vanredno stanje u radu sa redovno zakazanim pacijentima. Do dan danas radimo  i zelenu zonu  i kovid ambulantu. Jako je naporno raditi u ovim uslovima jer to već duži period traje. Moram da napomenem da su retki Domovi zdravlja u Srbiji koji imaju ovakvu dijagnostiku na jednom mestu. Naši pacijenti su zbrinuti, istog momenta kada dođu u kovid ambulantu ako lekar specijalista ili lekar opšte prakse proceni da je potrebno snimanje on dobije i laboratorijske analize i dobije opisan snimak pluća. Za mnoge druge gradove to je nedostupno jer nemaju pri svom Domu zdravlja Rentgen službu.“ – kaže dr Banjac.

Radiološku službu koči zakon, samo tri radiologa teritoriji grada Požarevca

Načelnica Službe radiologije i ultrazvučne dijagnotike navodi da postoje brojni izazovi sa kojima se zdravstvo suočova, a pored manjka medicinskih radnika problem je i starosna struktura u celom Domu zdravlja. Starosna struktura je takva da je prosek  starosti zaposlenih 55 godina što govori o uslovima u kojima medicinski radnici rade.

„Radiološku službu koči to što nas zakon sprečava da zaposlimo dodatni broj radiologa i radioloških tehničara jer se zakon nije promenio unazad četrdeset godina. Po tom zakonu  jedan radiolog ide  na 50.000 stanovnika. Tada se pre mnogo godina  radila samo klasična radilogija, nije bilo ultrazvuka, nije bilo mamografija, nije bilo drugih metoda. Zakon je ostao isti, povećan je broj pacijenata, povećan broj usluga koje zaista mislim da  ne mogu da pruže tri radiologa za ceo Braničevski okrug. Godinama unazad  na to sam upozoravala na raznim stručnim skupovima i gostovanjima u medijima.“ – naglašava Dr Banjac.

Po njenim rečima u Požarevcu Radiološka služba ne radi samo za pacijente grada Požarevca i Kostolca nego  za skoro ceo Braničevski okrug. Veliki broj opština u okrugu nemaju svoje radiologe ni  svu opremu, a i ne pružaju usluge  koje radi Dom zdravlja Požarevac, tako da se i pacijenti iz ovih opština slivaju u Požarevac na preglede i dijagnostiku.

„Zaista je mnogo za tri radiologa da prihvati toliki broj pacijenata, ali uspevamo nekako. Sada u ovom momentu je to izuzetno teško i naporno. Trenutno je kod nas  koleginica iz Velikog Gradišta koja je upućena na ispomoć.  Ona je u penziji, a  sa nama je bila i početkom pandemije, ali zbog obima posla povučena je iz penzije i sada je deo tima. Bolnica ili neki sekundarni nivo ne prima pacijente dok se  oni kompletno ne pregledaju u kovid ambulanti. Bez Radiološke službe je nemoguće doći do sekundarnog nivoa. Pored redovnih pacijenata koje mi radimo, plus crvenu zonu, radimo i skrining mamografiju koja se u našem Domu zdravlja radi od početka 2016. godine.“ – istakla je dr Banjac.

Dr Banjac navodi da je ova služba početkom pandemije dobila dva radiološka tehničara koji su primljeni u stalni radni odnos, ali postoji potreba za ovim kadrom, međutim njih nema, deficitarni su.

„Radiologa isto nema, pneumoftiziologa nema takođe, ta specijalizacija je ukinuta,  pa kada ovi radnici odu u penziju,mi nemamo novih kadrova, imaćemo samo pulmologe. To je sve deficitaran kadar. To je veliki problem u radiološkim službama, prvo zbog zakona koji nije menjan decenijama, a drugo što nas nema u dovoljnom broju.

Nedostatak radne snage i migracija  takođe čine zdravstvene sisteme  posebno osetljivim u uslovima pandemije. Značaj migracije zdravstvenih radnika postepeno raste već decenijama. Poslednjih godina primetan je veliki odliv medicinskih radnika u zemlje Evropsku unije, Nemačku, Austriju, Italiju, ali je primetan odliv zdravstvenih radnika i Ujedinjene Arapske emirate. Po istraživanjima, Lekarska komora Srbije u proseku godišnje izda preko 700 sertifikata dobre prakse koji omogućavaju doktorima iz Srbije da rade u inostranstvu.

Nažalost i mnogo bogatije zemlje muku muče s manjkom osoblja. Na zdravstvu se u mnogim evropskim zemljama već godinama štedelo, pogotovo na javnom zdravstvu koje sada, u doba pandemije, igra ključnu ulogu. Sve te nedostatke nažalost su životima platili ljudi koji su umrli od korone zato što su kapaciteti u bolnicama bili prepuni, ali i svi oni koji su umrli od drugih bolesti jer zbog prepunih bolnica nisu mogli da dobiju pravovremenu i adekvatnu lekarsku pomoć.