Kakva je bezbednosna mapa Evrope i gde je na njoj Srbija?

Napad Rusije na Ukrajinu rezultirao je hitnim zahtevom Finske i Švedske da postanu članice NATO alijanse. Ulazak ove dve države u evroatlanski savez, pre početka rata, podržavalo manje od pedestet odsto stanovnika tih zemalja, da bi vrlo brzo po izbijanju sukoba ta podrška porasla na čitavih 80 posto. Finska je nedavno postala ravnopravna članica saveza, dok Švedska još čeka prijem.

„Još pre tridesetak godina Generalštab Finske uradio je analizu kojom su utvrdili da je neophodno da se pridruže NATO. Tada se ta odluka iz vojnog sektora prebacila na politički i pitanje je da li bi se odlučili na taj korak da nije bilo napada na Ukrajinu“, objašnjava Dragan Šutanovac.

On kaže da je još 2009. godine na samitu u Bukureštu pokrenuta inicijativa da se ove dve države priključe NATO, ali je tada Nemačka bila protiv toga, jer nije želela sukob sa Rusijom, koja je tvrdila da joj je obećano da se NATO neće širiti ka njenim granicama. I upravo je to, objašnjava Šutanovac, navodno jedan od argumenata Rusije zašto je napala jednu suverenu zemlju, da zaustavi širenje NATO.

„NATO je odavno na granicama Rusije i to duž 1.200 kilometara, i to je činjenica. Rusija se navodno poziva na obećanje koje zapravo ne postoji. A napadom na Ukrajinu uradila je upravo ono što navodno nije želela da se desi“, kaže Šutanovac.

On objašnjava da zapravo nikakvog formalnog obećanja nema, niti ga je ikada bilo.

„Moskva se poziva na obećanje, za koje se ne zna da li postoji ili je mit. I ako je dato, dato je u usmenoj formi, nikada u pismenoj. Za tako velike dogovore ne daje se reč, već se potpisuju ugovori. Sa druge strane, kada se Ukrajina odvajala od Sovjetskog Saveza potpisan je Ugovor u Budimpešti i tada su ta ista Rusija, Britanija i Amerika garantovale celovitost Ukrajini. I kao što vidimo Rusija ne poštuje“, naveo je Šutanovac.

Dragan Šormaz podseća i na to da se Ukrajina tada odrekla nuklearnog naoružanja, i da to tada nije uradila, danas bi bila treća svetska sila.

„Mi onda danas ne bismo imali ovu situaciju, da Ukrajina bude napadnuta. Rusija prekršila Ugovor koji je potpisala, a poziva se na neki usmeni dogovor. I deilo se sve suprotno. Napadnom Rusije na Ukrajinu Finska je postala članica NATO, Švedska čeka, a Ukrajina će to postati prvog dana po potpisivanju mira. Moldavija je takodje blizu tome, a i Gruzija ti isto želi“, kaže Šormaz.

Finska je decenijama održavla neutralan status, toliko da je i smišjen termin za to, finlandizacija, ali kada je Rusija izvršila invazija na Ukrajinu sve se promenilo.

„Postoje dva glavna motiva za ovu promenu. Prvi je to da se dramatično promenilo javno mnjenje, podrška NATO članstvu ke porasla. Drugi motiv je promena u proceni pretnje. Sa finske tačke gledišta ruske namere su izgledale više preteće, a finsko rešenje problema bezbednosti bilo je nedovoljno. Sada je članstvo Finske, a potom Švedske u NATO krucijalno. Sa tačke gledišta NATO, sever Evrope je sada jedna strateška celina, a Alijansa je sada dobro pozicionirana da se nosi sa pretnjama koje dolaze od Rusije. Članstvo u NATO ne samo da podiže regionalnu bezbednost već pojačava i finsku sposobnost odvraćanja Rusije“, objašnjava Mati Pesu, iz finskog Instituta za međunarodne odnose.

Pesu objašnjava da je Finska sada sposobna i da brani Baltičke zemlje od mogućih napada, posebno u Estoniji, koja je jako blizu Finske.

Srbija, ali i sve ostale države Evrope treba da slede primer Finske i nađu se u jedinstvenom vojnom savezu, smatra Dragan Šutanovac i dodaje da za pet i po godina, koliko je bio ministar odbrane, nikada nije postojao pritisak na Srbiju da uđe u NATO, ali da bi to svakako bila korisna stvar, jer sve zemlje koje su postale članice Alijanse više nisu vodile ratove, niti su se na njihovim teritorijama vodili ratovi.

„Zato se raspala i SFRJ, jer nije imala saveznike koji su to mogli da spreče. Naprotiv, saveznici za koje smo mislili da su nam saveznici učestvovali su u rasparčavanju Srbije, mislim na Rusiju pre svega koja je naoružavala Hrvate i koja je pre Amerike priznala hrvatsku nezavisnost. Ovo su stvari koje ne želimo da čujemo. Vrhunski patriotizam je da Srbija uđe u NATO, da obezbedi svoje granice na celom prostoru, postane saveznik najmocnijim vojnim i ekonomskim silama. Sve to doprinelo bi našem privrednom razvoju i stabilnosti. Svako ko govori suprotno govori to zbog podaničkog odnosa prema Moskvi i populizma“, zaključio je Šutanovac.

Mnogi smatraju da je napad Rusije na Ukrajinu gurnuo Evropu pravo u ruke Amerikanaca, ali to nije tačno, to je samo ruska propaganda i to su ruske laži na kojima počiva taj režim, ističe Šormaz.

„Nije problem u Americi. Sve je spinovanje iz Moskve. Razvili su najveći mehanizam za propagandu i podmetanje laži u celom svetu, a u Srbiji se vodi hibridni rat protiv Srbije i to od strane Moskve. Njima Srbija služi kao platforma sa koje se šire laži na balkanu i Evropi“, kaže Šormaz.

„Predsednici Amerike, svi su insistirali na samitima NATO da članice izdvajaj novac iz svojih budžeta i za sopstvenu odbranu. Veliki broj evoropskih lidera nije odvajao novac, pogotovo Nemačka koja se našla u čudu kada je sve počelo, kada je shvatila koliko su im oruzane snage u losem stanju. Tako da ta priča o tome ima kontra težu. Jedino amerika ima kapacitet da odgovori na ovo štio se dešava u Ukrajini. I odgovorila je. Ostali nisu bili spremni. Evropa se oslanja na Ameriku od drugog svets rata, transatlanske veze su jake, a evropljani moraju bolje da vode svoju bezbednost. Amerika nije tutor, naprotiv. Obezbedila je trajni mir zahvaljujući NATO i taj mir opstaje i dalje. Kada i mi budemo mozgom donosili odluke tada će biti prihvatljivo većini da uđemo u NATO“, zaključuje Šutanovac.