Nasilje može biti verbalno, fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko. Verbalno nasilje u osnovi gotovo uvek ima ljutnju i agresivnost, i predstavlja destruktivni oblik komunikacije koji za cilj ima nanošenje štete slici koju druga osoba ima o sebi i izazvati kod nje negativne emocije. Kod fizičkog nasilja reč je o upotrebi sile prema ženama, najčešće se radi o udarcima, dok je seksualno nasilje, takođe, u velikoj meri rasprostranjeno. Ono podrazumeva svaki vid seksualnog čina koji se događa mimo volje druge osobe. Sa druge strane, psihičko nasilje nad ženama najčešće se ogleda u verbalnim napadima na osobe ženskog pola i psihičkom maltretiranju žrtve. Neretko je sastavni deo svih drugih oblika nasilja nad ženama. Takođe, i ekonomsko nasilje nad ženama neretko prati prethodno navedene oblike. Upravo usled ekonomske, odnosno materijalne zavisnosti od nasilnika, žene se ustručavaju da izađu iz toksične zajednice i prijave nasilje.

Ono što je jako bitno istaći jeste da se nasilje nad ženama često javlja u svim ovim oblicima, tačnije zajedno. Žene su najpre nipodaštavane, a uvrede, pretnje i psihičko zlostavljanje neretko vrlo brzo kulminiraju u fizičko nasilje.

Partnersko nasilje nad ženama je najčešći oblik nasilja. Počinje od pretnji, potom jačeg stiska, guranja, a potom se pretvara u udarce. Najčešće se ogleda u omalovažavanju i ponižavanju ženske osobe. Partnersko nasilje neretko počinje sa zabranama koje nasilnik izriče žrtvi.

Porodično nasilje, je takođe, jedno od veoma zastupljenih oblika nasilja u Srbiji. Specifično za ovaj oblik jeste da se najpre ispoljava nasilje nad ženama, a potom i nad drugim ukućanima, odnosno deci. Neretko su svi u kući zapravo žrtve nasilnika.

Porodično nasilje se često završava femicidom. Femicid je ubistvo žene, a određena istraživanja pokazala su da se ono neretko dešava upravo onda kada žena želi da prekine maltretiranje i izađe iz začaranog kruga nasilja.

Podaci o femicidu

Prema najnovijim podacima Autonomnog ženskog centra u prvoj polovini 2022. godine, zebeleženo je ukupno 17 ubistava žena (od čega je 12 slučajeva ubistava u porodično-partnerskom kontekstu i 5 slučajeva ubistava izvan porodično-partnerskog konteksta).

Prošlogodišnji izveštaj Autonomnog ženskog centra navodi da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, a na osnovu medijskog izveštavanja zabeležno ukupno 20 ubistva punoletnih žena u porodično-partnerskom kontekstu (od čega se u dva slučaja radi se o tzv. produženom femicidu, odnosno nasilnici su pored primarne žrtve ubili i druge njoj bliske osobe – tri osobe ženskog i jednu muškog pola).

Prema izveštaju za 2020. godinu, mediji su izvestili o smrti 44 punoletne žene, od toga 26 femicida u porodično-partnerskom kontekstu, a nasilnici su osim njih ubili još 4 osobe (za ubistva 5 žena postoji sumnja da se radi o femicidu, 10 slučajeva ne bi moglo biti kategorisano kao femicidi dok su 3 žene prema podacima dobijenim od policije umrle prirodnom smrću). U istom izveštajnom periodu zabeležno je i 13 napada na žene u porodično-partnerskom kontekstu (pokušaji ubistva, nanošenje teških telesnih povreda i slično) koji su takođe možda mogli imati smrtni ishod. Nažalost, ova godina čini se kao rekordna po broju ubistava, jer je pandemija primorala ljude da veliki deo vremena provode u kući, a samim tim i produžila vreme koje su žene provodile sa nasilnicima.

Stop nasilju nad ženama – Kako prijaviti nasilje?

Žene nasilje mogu da prijave na razne načine, ali i da potraže stručnu pomoć koja im je neophodna i koja će im pomoći da to učine.

Policija 0800/100-600

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i Sigurna kuća, 0800/011 011, 062/304 560, 011/2769 466

Autonomni ženski centar 011/266-2222

ASTRA (Akcija protiv trgovine ženama) 011/785-0000, 065/3347-817

Podsetimo, Grad Požarevac je više godina unazad sa najvećim brojem prijava za nasilje u porodici po glavi stanovnika u Srbiji.