Poljoprivrednicima u Srbiji iz IPARD programa isplaćeno blizu 25 miliona evra

“Na terenu imamo već vidljive rezultate – traktore, mehanizaciju, opremu, hladnjače, gazdinstva koja su svoju proizvodnju modernizovala zahvaljujući tim sredstvima”, kazala je Jasmina Miljković na današnjem panelu “Šta fondovi EU donose srpskoj poljoprivredi i da li su poljoprivrednici o tome obavešteni”, u organizaciji portala Agrosmart.

Dodala je da je IPARD program pre svega formalan, ne komplikovan, da zahteva poštovanje propisanih pravila i procedura, ali i da daje visoke povraćaje sredstava i predvidljivost i izvesnost planiranja investicije.

“Nema bojazni da neće biti dovoljno budžetskih izdvajanja za investicije u poljoprivredi”, kazala je Jasmina Miljković i dodala da se sada zatvara IPARD II programski period i otvara implementacija novog IPARD III programskog perioda, koji donosi i neke novine.

“Kroz IPARD III program uvodimo i nove sektore – sektor ribarstva i prerade ribe, pored već postojećih sektora ulaganja. Takodje, biće omogućena i prerada u sektoru žitarica i industrijskih useva”, precizirala je Jasmina Miljković i dodala da je projektovani budžet za IPARD III program, za period 2021-2027. godine 288 miliona evra.

Na panelu je rečeno da se na IPARD javne pozive javlja sve više poljoprivrednika, ali da bi u većoj meri koristili taj instrument pretpristupne pomoći Evropske unije, neophodno im je još više približiti koristi i mogućnosti koje taj fond pruža.

Stručnjakinja iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu Lidija Maurović Košćak kazala je da su poljoprivrednici u toj zemlji po ulasku u EU dobili mogućnost da koriste mnogo izdašnije, strukturne fondove EU.

Dodala je da se na primeru Hrvatske pokazalo da je IPARD veoma dobra škola za buduće, “mnogo izdašnije fondove”.

Ona je precizirala da je Hrvatska u periodu od 2006. do 2009. kroz program SAPARD, koji je bio preteča IPARD-a, iskoristila 48 odsto podrške vredne 16 miliona evra.

Prema njenim rečima, dugo je trajalo uspostavljenje sistema, akreditacija mera, priprema tehničkih tela, a u početku je, zbog mogućnosti da se predati zahtevi za podsticaje dopunjavaju, administrativna obrada bila jako spora pa je sve to uticalo na nedovoljno iskorišćenje fonda.

“Kasnije je, u programskom periodu 2007-2013. godine kroz IPARD iskorišćeno 148 miliona evra. Hrvatska sada iz EU fondova za poljoprivredu i rurani razvoj, u programskom periodu koji traje do 2021. godine, na raspolaganju ima 2,5 milijardi evra i bezmalo je sve ugovoreno i biće iskorišćeno”, navela je Lidija Maurović Košćak.

Današnji panel održan je u sklopu projekta “Izveštavanje o poljoprivredi i ruralnom razvoju” koji Agrosmart realizuje u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i uz podršku Delegacije EU u Srbiji.