Prečišćava se tek 16% otpadnih voda u Srbiji: Kakva je situacija u Požarevcu?

Prema podacima NALED-a, tek u 40-ak lokalnih samouprava postoje sistemi za prečišćavanje, ali polovina njih je zastarela, a samo osam srpskih gradova ima postrojenja po evropskim standardima piše Euronews Srbija.

Naime, Srbija prerađuje tek oko 16 odsto otpadnih voda jer samo Leskovac, Subotica, Šabac, Kruševac i Vrbas imaju savremene sisteme za tu namenu. Međutim, u skladu s evropskom regulativom, u naredne tri godine, ovaj problem moraće da reše i sve fabrike u Srbiji koje ispuštaju otpadne vode.

„Sedimo ovde, a 1,7 miliona ljudi izbacuje svoj izmet u Dunav. Nije dobar osećaj plivati u Beogradu“, odgovorio je profesor hemije na Univerzitetu u Furtvangenu koji je nedavno plivao Dunavom, od izvora do ušća na pitanje zašto nije plivao kroz glavni grad Srbije.

Beograd, koji u Dunav i Savu godišnje ispusti oko 190 miliona kubika otpadnih voda, nema ni jednu fabriku za njihovu preradu.

Problem u celoj Srbiji

Profesor Fat verovatno se ne bi usudio da pliva ni kroz većinu drugih mesta u Srbiji, jer i u najvećem gradu na jugu kompletna kanalizacija i industrijske otpadne vode završavaju u Nišavi.

U Nišavu se izlije oko 30 miliona kubika godišnje, koje dalje odlaze u druge tokove.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda decenijama se najavljuje kao prioritet. Novac je obezbeđen iz Evropskih fondova, a nadležni kažu da se tako ozbiljni projekti dugo rade jer, osim izgradnje postrojenja, zahtevaju i izgradnju kolektora, pumpnih stanica, rekonstrukciju kanalizacione mreže.

Sa druge strane, Leskovac je među retkim gradovima u Srbiji koji ima postrojenje po evropskim standardima. Iako je grad još 2005. podigao kredit za izgradnju ovog sistema, projekat je počeo da se realizuje tek pet godina kasnije, a i onda je bilo problema.

Kakva je situacija u Požarevcu?

„U Požarevcu je postojalo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda šesdesetih godina i nije više u funkciji, a danas se otpadne vode  izlivaju direktno u Veliku Moravu. Mi sa tom praksom u Braničevskom okrugu i na teritoriji cele Srbije moramo da prestanemo, moramo da očistimo naše reke, da omogućimo za našu decu čistu vodu u rekama i to je naša dužnost”, rekao je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović na potpisivanju ugovora za realizaciju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, vredan 18,2 miliona dinara.

Dodao je da očekuje da projekti budu završeni do kraja godine, da radovi započnu sledeće godine, a da celo postrojenje bude završeno 2025. godine. Naveo je da je do sada investirano u 34 jedinica lokalne samouprave za rešavanje problema otpadnih voda i vode za piće.

Jeremić: Radi se na 700 kilometara fekalne kanalizacione mreže

Dragan Jeremić, savetnik Ministra građevinstva rekao je za Euronews Srbija da se radi na stotinama kilometara kanalizacione mreže, na 16 lokacija.

Kako je rekao, država je svesna problema koji postoji i radi se na 211 postrojenja od 2017. godine, koji se finansiraju iz različitih fondova, evropskih, IPA, kineski.

„Od 2005. imamo IPA fondove koji su još u realizaciji. To znači nije problem samo do nas, već malo i kod Evrope, neprilagođavanje našim uslovima. Mi smo zakone prilagodili, samo je pitanje implementacije. Moramo da naučimo još dosta, ne možemo da napravimo stručnjake za godinu dana. Trenutno radimo na 700 kilometara fekalne kanalizacione mreže, 200 kilometara smo izgradili, a do sledećeg juna očekujemo svih 700 kilometara na 16 lokacija“, naveo je Jeremić.