Spasić  Đurić o arheološkom projektu: Otkriven objekat iz 12. veka (FOTO)

Ostalo je još nekoliko dana do završetka realizacije ovogodišnje arheološke kampanje.

Rukovodilac projekta, Dragana Spasić  Đurić rekla je da je narodni muzej na ovom lokalitetu, Mali grad – Todića crkva bio prisutan od kraja juna i da je nažalost sve vreme je bilo jako teško kopati, jer u arheologiji je vlaga i kiša jako bitna stvar zbog čitanje slojeva.

Međutim, kaže da je kampanja uspešno privedena kraju, te da su on ai njeni saradnici zadovoljni rezultatima.

„Pre svega, otkrili smo jedan objekat iz 12. veka koji je takođe spaljen kao i svi dosadašnji što nam daje jedan značajni istorijski podatak da je Braničevo u određenom momentu, verovatno u drugoj polovini 12. veka gorelo, a da se obnova dešava negde krajem tog veka i u prvim decenijama 13.veka.“, kaže Spasić  Đurić.

Kaže da je iz tog perioda otkriven veliki broj peći i ognjišta, a ono što je značajno je to da je na jednom od ognjišta otkrivena gvozdena motika, a to daje podatak o kovačko-zanatskoj delatnosti koji se već dugo pratimo na Braničevu i zbog čega su rađene metalurške analize u Boru.

„Analize su pokazale da je ovde bila vrlo razvijena primarna metalurgija gvožđa, a ono što se trenutno radi  su trenutne analize stakla koje radimo sa Institutom „Vinča“ i Institutom „Jozef Štefan“ iz Slovenije, tako da će krajni rezultati tih analiza pokazati da li je bila i zanatska produkcija stakla na Braničevu.“

Ono što se trenutno može videti u sadašnjem iskopu je pre svega taj,kako kaže Spasić Đurić, vrlo snažan horizont 12. veka sa nekoliko objekata koji su se međusobno presekli, ali posebno bitan podatak za drevno Braničevo je da su tu ostaci jednog objekta iz praistorije, prema našim procenama iz 800. do 1000. godine pre naše ere. Radi se o ostacima podnice i keramičkim posudama koje su još uvek in situ.

Nakon arheološke kampanje sledi sumiranje rezultata, kaže rukovodilac projekta. Obrada arheološkog materijala je vrlo obiman, ovde se nalazi samo deo, drugi deo je već u muzeju u Požarevcu. Nakon toga, sledi konkurisanje za sledeću arheološku kampanju i  renoviranje Todića vile koju je Grad započeo.

Mislim da se trenutno radi na revalorizaciji projekta koji je 2007. primarno urađen i to bio za početak jedan najznačajniji deo, da ovo postane arheološki park. Nama je ovo 15. kampanja do sada.

Projekat finansira Grad Požarevac i to je prvi samostalni projekat grada, jer sve do sada što je bilo finansirano, to su projekti arheološkog instituta, kaže Spasić Đurić i dodaje da je ovo je samostalni projekat Grada Požarevca, a nosilac je Narodni muzej. U projektu učestvuje dosta saradnika, kvalitetnih ljudi i doktora nauka koji još uvek nisu zaposleni. Velika saradnja i sa Vinčom, sa Slovenijom, saradnja sa kolegama iz Mađarske, koji vrlo često dolaze na lokalitet.  Mađari su ovde bili pristuni u 12. i 13.veku.

„Lokacija nakon istraživanja se zatrpava ali naš cilj je da nekoliko objekata koji su do sada istraženi možda primarno podignemo i rekonstruišemo. To bi bio tip vizantijskih kuća, u kojima bi bio smešten originalni inventar, a Todića vila bi bila na neki način objekati muzej koji objedinjuje sakralni i istorijski značaj, jer svima nam je poznato da se radi o zadužbini kapetana Todića, da se radi o prvoj episkopiji, tako da bi taj sadržaj na neki način bio kompleksniji, ne bi uključio samo Braničevo, Braničevo bi bio samo jedan segment u toj priči“, naglašava Spasić Đurić.

Cilj projekta je da se podigne i rekonstruiše kuća „Četiri“, koja je svetski raritet, sa inventarom, šlemovima, za koju je pretpostavljeno da je u njoj boravio car Komnin, tako da je ideja da se armiranim staklom prekrije objekat i da posetioci mogu da odozgo gledaju inventar kuće koja je izgorela u jakom požaru, a posle se pokazalo da je to u stvari slučaj sa svim objektima u Braničevu. Projekat je nacionalnog karaktera.

„Interesovanja kolega iz inostranstva, posebno nakon otkrića šlemova i tih luksuznih posuda je izuzetna, jer sve što se publikuje iz Braničeva ima jako veliku preglednost. To je jedan od naučnih pokazatelja kakavje značaj lokaliteta. Govorim o njegovom naučnom karakteru, a turističko-prezentacioni na neki način je u harmoniji sa ovim lokalitetom koji ima druge sadržaje, pre svega zadužbinu kapetana Todića, zatim ostatke rudarske prve delatnosti, koja se vezuje za Đorđa Vajferta, jer ovde je nekako sve počelo, a praistorijski objekti koje trenutno istražujemo govore da je upravo na ovom prostoru kulturno-istorijska vertikala Kostolca i šire oblasti, navela je Spasić Đurić.