Šta je novo u Novoj 2022 – cene, porezi, novi sojevi i pomoć

Cene u Srbiji su porasle za 7,5 odsto, kazuju zvanični podaci iz novembra 2021 – a u celoj godini za 7,8 odsto, kazuju zvanične procene. Fiskalni savet ocenjuje da siromašna domaćinstva u Srbiji već sada trpe inflaciju od 10 do 15 odsto. Siromašniji više novca koji zarade izdvajaju za kupovinu hrane u odnosu na bogata domaćinstva i zato je udar na njihov džep – veći.

Ekonomisti ukazuju da će nas inflacija sigurno pratiti i u ovoj godini i da su, uz nju važna pitanja na koja ćemo i u 2022. tražiti odgovore – energetska i zdravstvena kriza.

I dok se privreda priprema na e-fiskalizaciju za koju će morati da bude spremna najkasnije do kraja aprila – sa novim softverima i uređajima – što važi i za većinu paušalaca koji do sada nisu morali da imaju fiskalne kase, građani prebiraju po novčanicima i računaju kako je to inflacija samo 7,5 odsto, a litar ulja umesto oko 120 dinara koliko je koštao uoči pandemije, sada plaćaju i 80 odsto više.

Poskupljenje hrane

U novembru 2021. u odnosu na novembar 2020 opšti rast cena iznosio je 7,5 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cena hrane za godinu dana uvećala se za 12,2 odsto. Najviše su poskupela ulja i masti, za 22 odsto, povrće za 20 odsto, voće za gotovo 17 odsto, meso za 14 odsto…

Cene osnovnih namirnica – ulja, brašna, šećera, dugotrajnog mleka i svinjskog mesa trenutno su – zamrznute. Ova mera oročena na 60 dana trebalo bi da istekne prvih dana februara.

Privrednici već upozoravaju da će poskupljenje struje – iako je rast cena električne energije ograničen ipak je, kažu, rast – uticati na dalji rast svih proizvoda.

“Cena od 75 evra po megavatčasu u proseku znači 50 odsto višu cenu za privredu, konkreno 56,25 odsto kad je reč o recimo, mojoj kompaniji. To poskupljenje za EPS znači najmanje milijardu evra prihoda koji će poslužiti da se pokriju gubici usled nedavnih havarija kada je po visokoj ceni morala da bude uvezena struja. Bruka je uopšte to što su privrednici bukvano poslednjih dana decembra dobili definisanu cenu struje za 2022. godinu jer tu cenu struje morate da ukalkulišete u svoj proizvod, a kako da planirate kad do poslednjeg trenutka ne znate cenu“, upozorio je Zoran Drakulić.

Državna pomoć

Sto evra za mlade – od 16 do nenavršenih 30 godina, 300.000 dinara za prvorođeno dete, po 100.000 dinara za drugorođeno i trećerođeno dete, kao i subvencija od 10 do 50 odsto vrednosti za kupovinu prve nekretnine za majke koje od ove godine rode dete (uz mogućnost subvencionisanja do detetovog prvog rođendana), nove su mere pomoći koje je država najavila pred kraj prošle godine.

Penzionerima, ranije je najavljeno, sleduje po 20.000 dinara u februaru.

Zdravstvenim radnicima, u januaru, takođe jednokratno, biće uplaćeno po 10.000 dinara.

Poskupljenje kredita

Kamatne stope na rekordno su niskom nivou. U Srbiji je referentna kamatna stopa na “pandemijskom” nivou od jedan odsto, a to je stopa po kojoj se “ravnaju” sve druge kamate na dinare u našoj zemlji.

Ali, i to bi moglo da se promeni tokom ove godine.

Sredinom decembra, uvećavši svoju kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25 odsto, Banka Engleske postala je prva velika svetska centralna banka koja je podigla troškove zaduživanja od početka pandemije koronavirusa. Isto su najavile i američke Federalne rezerve, ali za proleće ove godine. Evropska centralna banka – za kretanja na našem tržištu najvažnija svetska centralna banka, za sada drži nivo kamatne stope u postojećim okvirima.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 su u decembru 2021. naveli da još ne treba očekivati zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u smislu povećanja kamatnih stopa.

“NBS ne očekuje ni veće negativne efekte donetih odluka Evropske centralne banke na domaću privredu u 2022, niti na nivo industrijske proizvodnje i izvoz, a ni na na cenu zaduživanja privrede i građana”, istakli su u centralnoj banci.

Nenad Gujaničić, berzanski analitičar i glavni broker društva “Momentum sekjuritis” za portal N1 ističe da će eventualni rast kamatnih stopa u evrozoni svakako uticati na Srbiju, ali da će ovo podizanje kamata biti – postepeno.

Promena kamata u evrozoni će, ističe svakako imati uticaja i na nas, a najpre će ga osetiti dužnici s obzirom da su svi značajniji krediti vezani za kretanje Euribora.

Više informacija možete pročitati OVDE.