Stručnjaci: Plan eksploatacije zlata zahvata 39% teritorije opštine Žagubica

Ona je istakla da ovakvi projekti moraju biti ekonomski, ekološki i socijalni stabilni, te smatra da bi trebalo da se uradi studija opravdanosti.

Po njenim rečima, ekološka stabilnost je rizična, jer se ovaj kraj i njegova prirodna dobra praktično tretiraju kao roba iz koje za što kraće vreme treba izvući što veću korist.

„Ukoliko budete imali rudnik sedam i po godina, i to sa ovakim načinom dobijanja zlata, to će za vaš kraj predstavljati ekološku katastrofu”, rekla je Pavlovićeva.

„Kompanije ovde dolaze da bi ostvarile veliki profit, jer u ovoj zemlji nisu obavezni da brinu o našoj životnoj sredini, našem zdravlju“, izjavila je na protestnoj tribini u Laznici dr Dragana Đorđević, naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

„Imam informaciju da je u Boru 25 odsto stanovnika bolesno od neke vrste kancera. Imam informaciju kakav je kvalitet vazduha u Boru. Svaki stanovnik Bora je pod enormnim rizikom od kancera. Vi ste ti koji možete da kažete NE, nećemo rudnik. Možete geolozima da zabranite da buše na vašem imanju. Nemojte zemlju prodavati rudničkim kompanijama“, rekla je Đorđevićeva.

Branko Mitov, borac za očuvanje prirode, rekao je da najveći problem u borbi za zdraviju životnu sredinu predstavljaju institucije i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koje, kako kaže, ne izvršava svoje obaveze, već prebacuje svoju odgovornost na Ministarstvo poljoprivrede.

Kako kaže, Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jedan od bitnih problema je što će rudarenje ugroziti rečne tokove, kao i da profit ne može da se ostvari ukoliko se ekološki rudari.

„Pitao sam kolege da li može do zlata da se dođe drugom metodom, a ne cijanizacijom, a odgovor je bio da onda rudarenje ne bi bilo isplativo. Ipak, bez rudarenja ne bismo mogli u nekim oblastima, jer 70 odsto struje dobijamo iz uglja, ali ovo komercijalno jeste problematično zbog uticaja koje bi ostavilo na životnu sredinu“, rekao je Stevanović.

Protestni ekološki skup i tribina pod nazivom „Rudnik ili život“ održan je u homoljskom selu Laznica kod Žagubice, jer su meštani protiv otvaranja rudnika zlata „Potaj čuka Tisnica“ u kome bi se zlato iz rude izdvajalo pomoću cijanida.

Lazničani su od stručnjaka iz Beograda saznali da bi rudarenjem narednih sedam godina bio ugrožen gornji sliv reke Pek, ali i reke Mlave, piše N1.

Skup su organizovali „Mlavska vojska“ iz Petrovca na Mlavi i „Sačuvajmo Homolje“, a Homoljcima je rečeno da ako bi kanadska firma došla da traži zlato – prošli bi kao grad Bor.