Tutavac: Tvorac Plazme, Bambija i Domaćice

Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas opština Slivno). Sa trinaest godina je završio pletarski zanat u Opuzenu i postao KV radnik pletar. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hleb.

Godine 1949. preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu koji je raspisala fabrika Kraš, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat. Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u Krašu.

„Kraš je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega“, rekao je tada Petar, koji je uz rad pohađao Višu Krašovu školu za inženjera konditora u proizvodnji.

Njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji bila je Domaćica. Keks je kasnije doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala ista kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu pedesetih godina prošlog veka.

„Šezdesetih godina prošlog veka krenuo sam u potragu za najboljim keksom u Evropi. Posle godinu dana obilaska svih fabrika, put me je doveo do Milana, gde sam na velikoj reklami video ‘plazmon’. Taj keks se topio u ustima. Presekao sam i odlučio da se bavim samo tim keksom“, govorio je Momčilo Filipović, jedan od osnivača kompanije „Bambi“.

Dok je tražio podršku za izgradnju keksare u Požarevcu, Filipović je istovremeno tragao i za stručnim kadrom. Obraća se Milošu Reljinu, koji na preporuku dovodi Petra Tutavca iz Hrvatske. Upravo njegovo ime vezuje se za početak proizvodnje „plazma“ keksa u Srbiji.

Radio je u maloj proizvodnji keksa, gde nije bio zadovoljan. On tada sa porodicom dolazi u Leskovac. Kada je došao, imao je diplomu majstora za proizvodnju keksa, koju je dobio na kursu u fabrici „Kraš“. U međuvremenu je napredovao i posle sistematizacije postao tehnički direktor.

Ubrzo je pokrenuta akcija za izbor imena fabrike u Požarevcu. Naziv „Bambi“ su dali roditelji i deca na tom konkursu. Nagrada je bilo porodično letovanje na moru. „Plazmi“ je Filipović dao ime.

Tutavac je stvorio brojne poslastice, prvi u Jugoslaviji napravio grisine i bio prvi stručni majstor keksar u bivšoj državi. Osim Domaćice i Plazme zaslužan je i za štrudlu od smokava, Belvit keks, Bakin kolač i mnoge druge recepte.

Tutavac nijedan svoj proizvod nije patentirao, jer je smatrao da pripadaju narodu.

„To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek“, rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.