Društvo

Za sigurnu budućnost snabdevanja ugljem: Ležište uglja „Kostolac Zapad“

FOTO: Energija Kostolac
Otvaranjem novog kopa obezbedilo bi se dvostruko i dugoročno snabdevanje termoenergetskih kapaciteta Kostolcu.

Zapadni deo kostolačkog ugljenog basena raspolaže respektabilnim eksploatacionim količinama lignita, pokazala su dosadašnja istraživanja. Pored uglja, u ležištu se nalaze i znatne količine kvalitetnog šljunka koji bi mogao da se eksploatiše i plasira na tržište. Otvaranje novog površinskog kopa bilo bi od velikog značaja ne samo za privredni razvoj ovog kraja već i ukupnu energetsku stabilnost Srbije.

„Blokovi B1 i B2 u TE „Kostolac B“ trenutno su u ekološkom smislu najsavremeniji termokapaciteti u okviru EPS-a. Naredne godine je planirano puštanje u rad bloka B3 i njegovo priključenje na mrežu. Površinski kop „Drmno“ jedini je snabdevač ugljem svih blokova instalisanih u Kostolcu i njegove rezerve u ovom trenutku iznose oko 200 miliona tona“ rekao je Ivan Đukić, pomoćnik direktora za investicije u Direkciji za proizvodnju uglja.

FOTO: Energija Kostolac

On je objasnio da je, prema postojećoj tehničkoj dokumentaciji, zaustavljanje blokova B1 i B2 predviđeno 2038. i 2039. godine, ali ti blokovi, tehnički posmatrano, mogu da se revitalizuju i da im se produži vek trajanja.

„Proteklih godina EPS i ogranak „TE-KO Kostolac“ uložili su znatna sredstva u istraživanje novog ležišta, koje se nalazi u okviru katastarskih opština Dubravica – Batovac – Brežane , a u dokumentaciji zvanično je imenovano kao „Kostolac Zapad“. U martu 2020. godine Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda završio je studiju izvodljivosti eksploatacije ležišta „Kostolac Zapad“. U ovom dokumentu definisana je nedostajuća oprema, dinamika otvaranja kopa, kao i preseljenje dela opreme s kopa „Drmno“ s ciljem uravnoteženja proizvodnje otkrivke i uglja na Površinskom kopu „Drmno“ i Površinskom kopu „Kostolac Zapad““ rekao je Đukić.

Kako se bude povećavala proizvodnja na PK „Kostolac Zapad“, smanjivaće se proizvodnja na PK „Drmno“. Studija je pokazala i da u ležištu „Kostolac Zapad“ ima oko 350 miliona tona uglja, a da se iznad ugljenog sloja nalaze velike količine šljunka. Eksploatacione rezerve šljunka iznose 14.350.000 kubnih metara koji se, nakon otkopavanja, može plasirati na tržište.

„Vrednost investicije otvaranja kopa, prema procenama iz studije, iznosi 400 miliona evra. Na ovaj način obezbedilo bi se dvostrano snabdevanje termoenergetskih kapaciteta u Kostolcu ugljem iz oba ležišta“ ocenio je  Đukić.

Rezultati studije izvodljivosti eksploatacije ležišta „Kostolac Zapad“ pokazuju opravdanost investicije. Na osnovu toga trebalo bi obezbediti sredstva za nastavak aktivnosti koje se odnose na izradu glavnog rudarskog projekta za „Kostolac Zapad“ ,kao i izradu prostornog plana posebne namene – rekao je Đukić.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

5 Komentara

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Sasvim logično. S tim što će morati što pre da se realizuje ova investicija, jer da je ovo polje otovoreno na vreme, sigirno ne bi bili u situaciji da uvozimo struju i ugalj.

  • Uništiće sve plodne oranice u okrugu zarad rada izraubovanih elektrana taj B1 i B2 blok u Drmnu puštene su davne 1987 i 1990 te godine, punu snagu skoro nikada nisu izbacili na sistem a sa ekološkim postrojenjima uzimaju ogromnu količinu struje iz mreže tako da se postavlja pitanje ekonomske isplativosti rada ta dva bloka, Kostolac je tek posebna priča. Kineski blok ionako kasni tako da videćemo kada krene u rad šta sa njime, samo da ne bude kao sa Kineskim blokovima u Južnoj Africi, ima na Google sve. E sad jedina opravdanost leži što u Epsu i ne moraš da dolaziš na posao i da ne radiš ništa pa otuda borba da partijska firma ostane u životu

  • Naravno da im se produzi vek trajanja samo dobri filteri otvaranje novog rudnika i obezbedjeni smo 50 godins a dotle ako se izmisli neka tehnologija da pada sa neba struja taj neka tako razmisljs i pod hitno fa se krene u izradu DJERDAPA 3 onda smo na konju ako mislite da se vozite na struju i da sve bude na dugme onda morate i da proizvodite velike kolicine struje a te prozorcice i vetruske to je za sitna domacinstva a za nuklearke zaboravite niti ce to srbi dozvoliti niti mi imamo strucan kadar i gde vise da se skladisti taj nuklearni otpad pa alijansa prosula iz celog natoa otpad na nas pa jos i mi da to radimo zaboravite

  • Upropastice plodne oranice i raseliti tri sela. Napravice nova vestacka brda jalovine i unistiti reku Moravu.
    Niko ni reci o prirodi i o stetnim posledicama.
    Kad vidim Kostolac, Drmno i ostala sela dodjem do zakljucka da je bolje graditi nuklearku.

%d bloggers like this:
Send this to a friend