Ekonomija

Blokirani katastar nepokretnosti plaši investitore

FOTO: M. Veljković/Boom93
Troškove zbog blokade katastra nepokretnosti je teško proceniti u ovom trenutku jer će ovaj događaj možda da obeshrabri neke investitore od ulaganja ili će se odlučiti na izgradnju manjeg obima. Veći problem je pravna nesigurnost i povećana sumnja u ispravno vođenje ove institucije, jer ovakve stvari ne bi trebalo da se događaju u sistemu, kao što je katastar nepokretnosti, koji je od tolike važnosti za državu, ocenjuje za Novu ekonomiju Svetozar Tanasković, docent na Ekonomskom fakultetu.

„Imajući u vidu da je blokada katastra trajala nedelju dana čini se da ne bi trebalo da imamo veće posledice po promet nekretnina na godišnjem nivou. Treba imati u vidu da se od početka godine već primećuje blagi trend slabljenja prometa u odnosu na prošlu godinu, barem kada su kreditni kupci u pitanju koji čine između 20 i 25 odsto prometa“, kaže Tanasković.

Za sada nema dovoljno podataka da bi se računica o troškovima izvela, ali treba biti i realan i reći da dobar deo investicija u ovoj oblasti se ne započinje sa verovanjem da institucije u Srbiji efikasno obavljaju svoj posao, već baš obrnuto, ukazuje on.

Podsećamo, Katastar nepokretnosti je prestao da radi zbog navodnog hakerskog napada.

Republički geodetski zavod, saopštio je da će Zavod od ponedeljka (20. juna) početi sa postepenim puštanjem u rad prioritetnih servisa neophodnih za funkcionisanje tržišta nepokretnosti. Kompletno puštanje svih servisa očekuje se do kraja sledeće nedelje, kako su preneli mediji, „ukoliko sistem ne bude ugrožen novim naprednim napadima“.

U Advokatskoj komori Srbije zabrinuti su zbog problema u radu Republičkog geodetskog zavoda i navode da su se sve njihove primedbe na rad RGZ-a, pokazale kao opravdane.

U saopštenju Advokatska komora Srbije podseća da je uvođenjem jedinstvene evidencije nepokretnosti, Republičkom geodetskom zavodu povereno i vođenje evidencije o pravima na nepokretnostima i da je Komora nezadovoljna radom RGZ-a, tražila određivanje nadzora nad radom ovog organa.

„Kao rezultat naših predloga, Vlada Republike Srbije formirala je radnu grupu za izradu nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, ali je rad ove radne grupe trenutno u zastoju. Načelo pouzdanja u tačnost podataka katastra je ponovo dovedeno u pitanje“, saopštila je Advokatska komora Srbije.

Upisi prava na nepokretnostima nisu puka tehnička stvar, a izuzimanje evidencije nepokretnosti iz sudske nadležnosti, pokazalo se kao pogrešna odluka, ocenjuje Komora.

„Digitalizacija, koja nije ispunila osnovne zahteve, ne sme da ugrozi pravo na imovinu građana koje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava i mora da bude sa najvišim sistemima zaštite od zloupotrebe podataka, i ne sme da isključuje pisanu formu komunikacije niti neposredan kontakt prilikom upisa promena u katastar nepokretnosti i vodova“, ocenjuje Advokatska komora Srbije.

Ko je odgovoran?

Jedan od predloga Advokatske komore Srbije je i da se u izmenama zakona, normira odgovornost katastra odnosno države za pogrešne ili netačne upise, kao i za greške prouzrokovane greškama u softveru, a predlog je da ta norma glasi:

„Država objektivno odgovara za štetu prouzrokovanu propustima u vođenju evidencije katastra nepokretnosti. Odgovornost države za štetu, isključena je kada je šteta prouzrokovana višom silom, ali postoji ako je šteta prouzrokovana nedostatkom računarskog programa ili kvarom računara“; saopštila je Advokatska komora Srbije.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend