Kako je skrojen budžet za 2022? Vlast kaže – para ima, svi će osetiti rast

Bolji životni standard građana – to je jedan od glavnih ciljeva budžeta za 2022. godinu, prema rečima Siniše Malog, koji optimistički poručuje: svi će osetiti ogroman rast. Za najvažniji finansijski zakon u godini kaže da je razvojni, a kroz prizmu brojki državna kasa izgleda ovako:

Budžet za 2022. godinu veći je na strani prihoda, a malo manji na strani rashoda u odnosu na rebalans budžeta za 2021. Vlada planira prihode u državnoj kasi u visini od 1.561,8 milijardi dinara. Planirani troškovi za sledeću godinu – prema Vladinoj računici biće 1.717 milijardi dinara. To znači da je očekivani deficit za narednu godinu tri odsto. Ceo budžet je „skrojen“ na projektovanom privrednom rastu od 4,5 odsto.

Sledi povećanje plata u javnom sektoru za sedam, odnosno zaposlenima u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama za osam odsto. Vlada ohrabruje i penzionere, pa kaže da počinje usklađivanje penzija prema švajcarskoj formuli.

„Kada kažem podizanje životnog standarda građana Srbije – u budžetu za 2022. godinu od 1.1.2022. predviđa se povećanje penzija od 5,5 odsto shodno takozvanoj švajcarskoj formuli, takođe u budžetu imate i 20.000 dinara koje ćemo svim našim najstarijim građanima isplatiti u februaru mesecu naredne godine. Ukoliko uzmete jedno povećanje od 5,5 odsto i 20.000 dinara, to je povećanje penzija od 11,2 odsto u 2022“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Iz Fiskalnog saveta ocena da je budžet dobro isplaniran i da povećanje plata i penzija neće narušiti fiskalnu ravnotežu. Ali, ponovo podsećanje da platni razredi za javni sektor i dalje stoje kao neispunjeno obećanje.

„Imajući u vidu sve neizvesnosti koje nas očekuju na zdravstvenom planu i na ekonomskoj situaciji u svetu, budžet je oprezno planiran, to znači da su prihodi konzervativno planirani, da vidimo i rezerve na strani rashoda, naročito na strani rashoda za zdravstvo. Tako da mislimo da je deficit od 3 odsto objektivno planiran, čak mislimo i da ukoliko se negativni rizici ne ostvare – veoma je moguće da će deficit biti i manji, oko dva odsto BDP-a“, navodi član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Najviše novca biće potrošeno na kapitalne investicije – 486 milijardi dinara. I to je iznad nivoa investicija prethodnih godina. Najviše ide za infrastrukturne projekte u oblasti saobraćaja – puteve, železnice, ali i projekte kao što su metro i Nacionalni stadion. Iz Fiskalnog saveta, zato, oštra kritika da Vlada nije dala analizu opravdanosti projekata na koje ide novac građana Srbije.

„Te analize ne postoje, čak i ako postoje one nisu javno dostupne, tako da mi ne znamo – kada kažem mi, mislim javnost Srbije, pa i poslanici – na osnovu čega je ispalo bolje dati 250 miliona za Nacionalni stadion i još nekih 80-90 miliona za lokalne stadione, a ne povećati ulaganja u komunalnu infrastrukturu, a ona su i dalje jako mala“, smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Na listi „dobrih vesti“ predstavnika vlasti je i najava da će minimalac biti veći – 35.012 dinara, a obećavaju da će dobrom ekonomskom politikom javni dug pasti na 55,5 odsto. Spisak lepih ekonomskih želja potrajaće do proleća, jer ekonomisti kažu – nakon svakih izbora zasigurno sledi i rebalans.