FEDRAS: Vitalitet tradicije i kontinuirana afirmacija amaterizma

Pobedom predstave ''Smrtonosna motoristika'', po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Dejana Cicmilovića, Pozorišta Kulturnog centra „Radoje Domanović“ iz Rače, nedavno je u Malom Crniću završeno 51. izdanje Festivala dramskih amatera sela Srbije.

Ova dugovečna manifestacija još jednom je pokazala kako manja mesta i sela u Srbiji imaju načina, volje i talenta da se uhvate u koštac sa bitnim delima domaće i strane dramaturgije, i to na festivalima ovakvog tipa pokažu u najboljem svetlu.

Veliko je pitanje u kakvim se uslovima to radi, negde su seoski Domovi kulture obnovljeni, u mnogima i nisu, pa se ponegde radi i u teškim prilikama, bez adekvatne infrastrukture, tehničkih uslova, grejanja. Ipak, počesto smo svedoci da je ljubav prema sceni kod amatera neverovatna i nezaustavljiva, što ume da poruši sve barijere da bi se predstava postavila i da bi bila igrana.

Kako god, ako se dođe do iole pristojnog kvaliteta, kao neka vrsta finalnog predstavljanja i pravog mesta za prikazivanje umetničkih dometa, tu je FEDRAS, da se amateri okupe, druže, razmene iskustva, a neki prekaljeni pozorišni ljudi, koji su se afirmisali i u profesionalnom smislu, naći će pravu meru da se trud amatera sa sela i iz manjih sredina valorizuje na adekvatan način.

FEDRAS jako dobro kotira na kulturnoj mapi Srbije. Dolazili su kroz njegovu bogatu istoriju da ga posete ministri, ugledni dramski pisci, reditelji, popularni glumci. A ima i vernu, izgrađenu publiku. U poslednje dve godine, naročito oko i za vreme poluvekovnog jubileja, ovaj Festival je i marketinški učinio puno na svom unapređenju. Malim Crnićem kroče poznati ljudi sa filma, televizije, iz pozorišta. Dobar glas o festivalu širi se na zvučan ali dostojanstven i otmen način. O putevima kojima FEDRAS ide, te kako opstati u misiji njegovog očuvanja i poboljšanja, završne večeri 51. izdanja Festivala govorili su Nikola Tomić, direktor Centra za kulturu Opštine Malo Crniće, i Nebojša Bradić, pozorišni reditelj, član Stručnog žirija.

’’Velika je čast i zadovoljstvo biti na čelu ustanove koja je organizator najveće manifestacije na području naše Opštine, a sada možemo da kažemo i u širem okruženju… Na odgovornost obavezuje činjenica da je FEDRAS velika manifestacija koja ima tradiciju. Nekako se stiče utisak da manifestacija, kao i čovek, godinama sazreva, ali može se zaključiti da manifestaciju ne čine samo godine, baš kao i čoveka, već zapravo ono šta je. Čitajući i slušajući priče o FEDRAS-u možemo upoznati dugu, romantičnu i prelepu istoriju ove manifestacije, koju čini učešće nekoliko hiljada amatera, ali i stotine profesionalaca koji su kročili na daske ove scene. Moram da zaključim da smo svi mi, organizatori, glumci, reditelji i vi, poštovana publiko, učinili veliko delo: podržali smo pozorišni amaterizam koji zahvaljujući našoj podršci i opstaje. Amaterizam opstaje samo u ljubavi, a ta ljubav je nenaplativa i jedinstvena, jer su amateri upravo nosioci kulture i njenih delatnosti u velikom skupu svih umetnika naše zemlje. Ponosno možemo da kažemo da je FEDRAS temelj i stub amaterizma u pozorišnoj umetnosti. Kako je FEDRAS sazrevao, tako je postajao uzor, smer i izazov mnogim mladim ljudima koji su se ostvarili u ovoj umetnosti kao amateri ali i kao profesionalci. Izuzetno mi je drago što su naši marketinški poduhvati dali rezultata, a taj rezultat je mnogobrojna ali i zadovoljna publika tokom festivala. Veliko je zadovoljstvo organizovati festival koji proprati nekoliko hiljada zaljubljenika u pozorišnu umetnost, ali i onih koji baš i nisu bili zaljubljeni u pozorište, već ih je FEDRAS privukao da dođu u njegovu salu i upoznaju se sa njegovim moćima. Ta moć postoji odavno ali je bilo potrebno ukrotiti je i uramiti među pozorišne zavese a onda je prikazati onima koji su pogledali program festivala i rekli sebi ili svom društvu: Hej, mogli bi večeras na FEDRAS! To je ukratko prepričana misija i njen rezultat koji smo pred sebe stavili. A snagu da u tome uspemo i privučemo svaku pažnju na FEDRAS dala nam je privilegija jednog velikog jubileja koji je FEDRAS proslavio’’, rekao je, između ostalog, Nikola Tomić.

’’Ono prvo i najvažnije što treba reći je da nešto što traje pedeset godina ili pedeset jednu godinu može biti definisano rečju tradicija. Kada se kaže tradicija, ona obično podrazumeva nešto standardizovano, okoštalo, definisano, nekako konzervirano. Ona označava i kvalitet. Ali, ono što je bitno za FEDRAS u ovoj 51. ediciji jeste da tradicija nije nešto što je okoštalo. Repertoar i pozorišni život kojima smo imali prilike da festivalskih dana svedočimo u ovoj sali i na ovoj sceni, govore o tome da smo videli živo pozorište koje se dešavalo upravo u toj sinergiji između glumačko-rediteljsko-scenografskog naboja i publike. I publika je svake večeri, čini mi se, to zdušno prihvatala i podržavala. Od Nušića, kojeg su izveli domaćini, do predstave koju su izveli Ubljani, imali smo prilike da prođemo kroz jedan veliki i značajan repertoar srpskog teatra, kvalitetne tekstove, videli smo neke od najboljih glumaca koji deluju na scenama amatera Srbije i videli smo, naravno, neka od najboljih pozorišta’’, istakao je, između ostalog, Nebojša Bradić.