Intervju: Nenad J. Popović, glumac

Boom 93: Vi ste jako uspešan mlad glumac, koga sada može da vidi i publika na Viminacijum Festu. Zaslužena šira popularnost je stigla zahvaljujući seriji Klan, gde igrate zapaženu ulogu.

Nenad J. Popović: Pre svega veliko poštovanje za ceo Požarevac. Veliki sam ljubitelj vašeg grada zato što je iz tog grada i moj fakultetski klasić, moj veliki prijatelj i kum, Vladislav Velkovski. Moram da kažem da u svom gradu imate jednog mladog i perspektivnog i u budućnosti velikog pozorišnog i filmskog reditelja. Volim da dođem u vaš grad i obožavam Požarevac. Što se tiče predstave Tri musketara, ona je jedna jako zanimljiva predstava, u kojoj igramo i pevamo i ona je praktično za sve uzraste jer ima i veliku priču, poentu da je najbitnije drugarstvo. Kada se borimo za pravdu, onda ćemo na kraju i pobediti.

Boom 93: To su zaista neke večne teme i nije čudno da su prisutne u delima klasika poput Aleksandra Dime, kojim je i nadahnuta ova predstava.

Nenad J. Popović: Tako je. Apsolutno.

Boom 93: Nenade, ima li posla? Lepo je uopšte čuti da mlad glumac kod nas ima šanse. Naravno, to je povezano i s darovitošću. Takođe i sa zanatom koji si uspeo da ovih nekoliko godina stekneš što na studijama, što u praksi.

Nenad J. Popović: Mogu vam reći da je u početku bilo teško, jer kada smo na Akademiji, nekako smo ušuškani. Ja sam završio kod profesora Nikite Milivojevića, a to je miks klasa glume i režije. Kada sam završio Akademiju, nekako sam ostao sam. Međutim, trenutno mogu zahvaliti ovoj hiperprodukciji kod nas, gde se snima puno serija, i mogu reći da ima posla. Ali, nekako, moja ljubav se desila u pozorištu i to je moje mesto.  Prilikom dolaska upravnika Mihajla Nestorovića u Pozorište mladih, meni se ukazala prilika. To je, inače, prvi čovek koji me je pozvao na audiciju. Došao sam tamo na audiciju za predstavu Deca paklene pomorandže, koju je režirao Kokan Mladenović. Tu sam dobio ulogu i imao sam tu privilegiju da radim sa još desetoro mladih ljudi. To je jedna jako dobra predstava i nadam se, ako bog da, da ćemo sledeće godine gostovati kod vas. Što se snimanja tiče, snimili smo drugu sezonu serije Klan. Emitovaće se od 2. jula na Superstar televiziji, pa koristim priliku da vas sve pozovem da pogledate nastavak.

Boom 93: Da li je Vaš lik dobio malo više prostora u drugoj sezoni serije Klan?

Nenad J. Popović: Jeste. Mogu se pohvaliti da sam dobio više prostora. Pozivam još jednom sve da vide šta će se desiti. Sama poenta cele te serije jeste da ko god uđe u kriminal, iz njega ne može izaći i to ne završava dobro.

Boom 93: To je nešto drugačiji lik, jer Vi svojim stavom, humorom i duhovitošću unosite jednu malo drugačiju dimenziju u taj milje podzemlja, u svet tih mladih ljudi koji su na pogrešnom putu.

Nenad J. Popović: Trudio sam se nekako da i on bude čovek. Jer lik koga igram je praktično spletom okolnosti ušao u to, zarad novca i da bi imao od čega da prehrani svoju porodicu. On se snalazi, ali istovremeno je ušao i odatle mu nema izlaska. Odnosno, izlazak se skupo plaća.

Boom 93: Osim serija, da li se nešto možda nagoveštava ili se čak radilo što se tiče kinematografije, filma?

Nenad J. Popović: Snimio sam jedan film pre tri meseca, u režiji Ivice Vidanovića. Film se zove Džem od kavijara. To je jedna jako simpatična komedija u kombinaciji sa trilerom. Ne znam još tačan termin izlaska, da li će to biti na jesen ili već kada. Bilo je jako inspirativno da radim sa Igorom Đorđevićem, jednim od naših najboljih glumaca. Film je zanimljiv zato što podseća na 70-godine i 80-godine, na Ljubavni život Budimira Trajkovića, kao i na neke filmove sa velikim Batom Živojinovićem.

Boom 93: Da se osvrnemo i na te godine Vaših studija. Puno se radilo, ali i tada ste bili u prilici da posetite neke festivale, igrali ste i u nekim studentskim filmovima koji su tamo prikazivani. Mislimo na Sombor, Niš… Da li Vam  je to pomoglo da  ostvarite neke kontakte, upoznate neke bitne ljude koji bi bili od koristi tokom starta karijere?

Nenad J. Popović: Tako je. Ja sam sa svojim kumom Vladislavom Velkovskim išao ne festivale, pošto sam kod njega i igrao u filmovima. Tamo sam upoznao i Mihajla Nestorovića i još neke dragocene ljude. To je jedno veliko iskustvo kad vas neko kao mladog čoveka prihvati, da hoće da podeli svoje vreme sa vama. Nikada neću zaboraviti kada sam imao premijeru svog prvog filma na festivalu u Somboru, kako su to srdačno prihvatili, čestitali mi i poželeli buduću karijeru ljudi kao što su Mihajlo Nestorović, Dejan Dabić iz Niša, neki ljudi iz sveta filma iz Požarevca… Učim iz toga, pa se i ja kao mlad trudim da generacije koje dolaze poštujem, da im pomognem, i da nekako idemo zajedno dalje jer je umetnost, bar ova kojom se mi bavimo, kolektivan čin. Mi treba da imamo poštovanje prema starijima, a stariji treba da imaju strpljenja za nas.