Oljača: Pozorište predstavlja istinu koju prenosimo publici (VIDEO)

Valentino Oljača ljubav prema glumi gaji još od školskih dana.

„U osnovnoj i srednjoj školi već smo počeli nešto da radimo sa nastavnicima. U Gimnaziji je to bilo malo ozbiljnije, i tad sam ja zavoleo glumu i pozorište”, rekao je Oljača.

Za Boom 93 Oljača je govorio o svojim prvim ozbiljnim ulogama u dramskom studiju u Boževcu i Pozorištu „Milivoje Živanović”.

„Prva ozbiljnija uloga sa profesionalnim rediteljem bila je u Dramskom studiju „Branko Radičević” u Boževcu. Tada je Miodrag Maga Milanović radio „Đida” Janka Veselinovića, i to je bila prva ozbiljna amaterska pozorišna predstava u kojoj sam ja igrao. Nakon toga ja sam u Boževcu igrao nekoliko godina, par sezona, pa sam pravio neku pauzu. Onda sam u Požarevcu zaigrao 2016. ili 2017. godine. Tad smo radili „Maratonce”. Saša Latinović je radio, tako da je to još jedna ozbiljnija predstava”, navodi Oljača.

Jedna od nagrada koju je ovaj glumac osvojio od početka 2023. godine jeste nagrada za najboljeg glumca, koju je dobio za ulogu Nikole Vratila u predstavi „San letnje noći” na Festivalu amaterskih pozorišta „Kulisa” u Kragujevcu, a nizao je nagrade i na lokalnim pozorišnim festivalima.

„Bilo je nagrada i na festivalu u Kučevu i u Petrovcu i u Kostolcu. To je samo dokaz da smo napravili dobru predstavu – i u Požarevcu „San letnje noći“, koji je radio Dejan Cicmilović i u Crniću Nušićev „Dr“, koji je radila Nevena Rakočević, tako da se sve sklopilo – dobra ekipa, dobro je postavljena predstava. Publika to rado gleda i onda dođu i te nagrade”, kaže Oljača.

Govorio nam je o tome koliko nagrade za glumca predstavljaju podstrek da u daljem radu bude još bolji.

„Nagrada za amatera jeste značajna jer je to jedino što mi imamo kao amateri. To je neko priznanje da radite dobar posao, bez obzira na to što ste amateri. Često se kaže da je u nekim pozorištima ta granica između amaterizma i profesionalizma vrlo tanka, jer je produkcija u Požarevcu, recimo, ozbiljna produkcija, kao i uslovi za rad. Nema neke velike razlike od profesionalaca. Naravno da nam znače nagrade i za dalji rad, za podstrek da se trudimo i radimo još bolje”, navodi glumac.

Pitali smo ga koju bi nagradu izdvojio kao najdražu.

„Najviše volim kad gostujemo negde gde nismo igrali, gde nas ljudi prvi put gledaju i onda osvojimo nagradu. To je baš zanimljivo i za nas kad se prvi put pojavite negde. Možda je nagrada koju bih izdvojio „Milivojev štap i šešir“ na festivalu „Milivojev štap i šešir“ u Požarevcu, tako da mi je to značajna i veoma draga nagrada koju sam osvojio”, rekao je Oljača.

Amatersko Pozorište „Milivoje Živanović“ na scenu postavlja vrlo ozbiljne predstave poput „Zločina i kazne“, u kojoj je Oljača tumačio ulogu Raskoljnikova. Govorio je koliko mu je izazovno bilo da prikaže svu psihološku slojevitost ovog lika.

„Možda bih mogao reći da je Raskoljnikov najizazovniji lik koji sam do sada radio. Prethodno je to bio lik Johana Nojbera u Kostolcu. Radili smo Karolinu Nojber. Međutim, Raskoljnikov je bio možda jedan od najtežih likova za predstavljanje jer je jako teško prikazati publici sve te unutrašnje psihološke borbe koje se vode u Raskoljnikovu, a ne preterati u tome. Dakle, svedeno prikazati šta se dešava. To je proces koji je i za nas glumce težak jer se umorimo psihički kad igramo takve uloge”, objasnio je Oljača.

Oljača je poznat po svojim komičnim ulogama, pa smo ga pitali da li mu one više prijaju od uloga tragičnih likova.

„Tako se zadesilo da su predstave koje sam igrao mahom bile komične i može se reći da sam to naučio, tako da mi nije toliko teško. Izazov je igrati i tragičan lik, tako da mislim da može da se kaže da se bolje osećam u komičnim likovima, ali volim da igram i tragične”, rekao je glumac.

U nedelju, 30. aprila, premijerno je izvedena predstava za decu „Kako svetu ugoditi?”, koja je predstavlja spoj lutkarske predstave i glume ansambla Pozorišta „Milivoje Živanović”, a u priprema se još novih predstava u oba ansambla čiji je Oljača deo.

„Počeli smo na velikoj sceni da radimo tekst Vladimira Đorđevića iz Kragujevca. Zove se „Normalan a lud”. U Malom Crniću, u Pozorištu „Branislav Nušić”, radimo jednu Nušićevu dramu. To je i za nas bilo iznenađenje jer smo saznali da je Nušić zapravo napisao tu dramu, što niko od nas nije znao”, rekao je Oljača za Boom93.

Ono što je važno preneti na decu u radu sa njima pre svega su ljubav prema pozorištu i prema kulturi, smatra Oljača.

„To je ono što nedostaje današnjoj omladini, deci, čak i odraslima uopšte. To je ono što se mi trudimo da prenesemo – da zavole kulturu, da zavole knjige, da čitaju i da, samim tim, sebe učine boljim ljudima”, naveo je glumac.

Zanimalo nas je Oljačino mišljenje o tome koliko je u vremenima krize i ratova važna pozorišna umetnost.

„Pozorišna umetnost je uvek važna, čak i da je neko mirnodopsko vreme, i da je kriza. Pozorište uvek treba da postoji jer pozorište zapravo predstavlja istinu koju mi prenosimo publici. Publika je ta koja ili prećutno ili svesno prihvata tu istinu i onda izađe iz sale kroz neku katarzu i sebe ili oplemeni ili shvati kakvi su i šta su. U svakom slučaju, istinitost je ono što mi prenosimo publici”, zaključio je Oljača.