Vraćanje cenzusa na pet odsto: Zašto SNS najavljuje ovu promenu?

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević u razgovoru za N1 navodi da bi nenameravana posledica takve odluke vlasti bilo ukrupnjavanje na opozicionom polu političkog spektra.

„Sa cenzusom od tri odsto možemo da zamislimo situaciju u kojoj bi se partije sa desnice poput Dveri, Zavetnika ili Novog DSS-a potencijalno igrale s tim da na izborima nastupe i samostalno. Ukoliko bi, pak, cenzus bio podignut na pet odsto, pojedinačni nastup bio bi rizičan za svaku od tih stranaka i mi bismo onda mogli da očekujemo da bi ih to podstaklo da na narednim izborima nastupe zajedno i lako preskoče izborni prag“, napominje Vučićević.

Prema njegovim rečima, to važi i za partije na građanskom polu opozicionog spektra, jer bi i na toj strani, dodaje Vučićević, podizanje cenzusa moglo da vodi lakšem i jednostavnijem stvaranju koalicija.

„Ukoliko se desi da između tih opozicionih prvaka ne postoje neke velike surevnjivosti koje bi sprečavale da zajednički nastupe na izborima, onda bi SNS možda i odustala od ideje da podigne cenzus na pet odsto. Poigravanje s izbornim institutima, čak i kada akteri misle da to rade ciljano, može da se vrati kao bumerang i zapravo da ih ošteti. Ne bi bilo ni prvi ni poslednji put u izbornoj reformi da promena ima nenameravane posledice“, zapaža Vučićević.

Кonstatuje da „trenutno ne znamo skoro ništa o tome kako bi sve to izgledalo“ zato što su, kako navodi, pojedini funkcioneri naprednjaka istovremeno govorili i o podizanju cenzusa za koalicije i uvođenju neke vrste diferenciranog izbornog praga.

„Ne bih čvrsto tvrdio da će do podizanja visine izbornog praga uopšte i doći ukoliko SNS ne bude siguran da mu ta promena definitivno odgovara. To kažem zato što podizanje cenzusa sa tri na pet odsto kod racionalnih aktera neminovno vodi ka jednoj vrsti ukrupnjavanja. One partije koje imaju podršku dva do tri odsto glasača u slučaju podizanja cenzusa verovatno ne bi samostalno izlazile na izbore“, kaže Vučićević.

Podsticaj za stranke da nastupe u širim koalicijama

Da bi eventualno povećanje cenzusa ubrzalo proces stvaranja koalicija smatra i izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Кlačar.

„Političke stranke bi dobile podsticaj da smanje rizik neprelaska cenzusa tako što bi nastupile na širim koalicionim listama. Dakle, došlo bi do blagog ukrupnjavanja na ‘ulazu’ u politički sistem, odnosno u procesu kandidovanja, gde bi se smanjio broj izbornih lista“, ocenjuje Кlačar za N1.

Кako kaže, u pogledu reprezentativnosti parlamenta, odnosno na „izlazu“, ne bi bilo dramatičnih promena, a u prilog tome navodi dva razloga.

„Prvo, izborni sistem bi ostao isti i samim tim bi parlament zadržao programsku i ideološku šarolikost, ali bi zatvorene liste i jedna izborna jedinica zadržale slabu geografsku reprezentativnost, izraženu metropolizaciju parlamenta i veliku zavisnost poslanika od stranačkog vrha. Drugo, u parlamentu bi i dalje bio zastupljen velikih broj stranaka i organizacija pošto bi one bile delovi velikih koalicija koje se ulaskom u parlament dele u različite poslaničke klubove“, ističe Кlačar.

Prema njegovim rečima, to znači da bi se nastavili efekti indirektne parlamentarizacije.

„U skupštinu uđe tek nekoliko lista, a onda se te liste u parlamentu fragmentiraju, pa mnoštvo na izborima nevidljivih ili malo vidljivih organizacija dobije zastupljenost kroz određenu poslaničku grupu. Tako da u srpskom parlamentu gotovo po pravilu ima više od 20 organizacija, a nekada i više od 40“, podseća Кlačar.
Eventualnu odluku vlasti da uoči izbora ponovo izmeni visinu izbornog praga Кlačar vidi dvojako – kao izostanak koherentnog pristupa izbornoj reformi i kao deo izbornog inženjeringa, u kome se, kako kaže, elementi izbornog sistema menjaju shodno kontekstu i političkim ciljevima.

„Ako bi se sada cenzus vratio na pet odsto, to bi bio znak da vladajuća koalicija želi da umanji politički pluralizam koji je nastao posle aprilskih izbora 2022. godine. I obratno, vladajuća koalicija je spustila cenzus 2020. godine želeći da podstakne pluralizam u kontekstu najavljenog bojkota izbora te godine“, primećuje Кlačar.

Ceo tekst N1 o podizanju izbornog cenzusa čitajte OVDE.