Kako različite generacije koriste društvene mreže?

Prema istraživanju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža”, skoro 3/5 ispitanika, tačnije 59.4% njih redovno proverava neku od svojih društvenih mreža pre nego što započne dan, odnosno ustane iz kreveta, a još 32.7% mladih to čini ponekad. Samo 7.9% odgovorilo je da to nikada ne praktikuje.

Koje društvene mreže se najčešće koriste?

Istraživanje pokazuje da mladi najviše koriste Instagram (preko 80% anketiranih) društvenu mrežu za komunikaciju WhatsApp (66.1%), Youtube (62.4%) i na kraju Facebook, koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik.

Istraživanje CeSID u okviru programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), o čemu je pisao N1, pokazuje da je u poslednjih par godina sve popularnija društvena mreža za upotrebu TikTok, posebno među najmlađima, odnosno među generacijom Z.

Sa učenicima Medicinske škole, Teom Ivanović (I godina), Anom Radojković (I godina), Nikolinom Stevanetić (II godina), Đorđem Petrovićem (IV godina) i Miljanom Nastasijević (III godina), razgovarali smo o njihovim navikama korišćenja društvenih mreža. Oni pripadaju generaciji Z. U pitanju je generacija koja je od rođenja  okružena mobilnim telefonima i koja je odrasla u svetu interneta.

Od društvenih mreža ovi učenici najčešće koriste TikTok i Instagram. Nikolina Stevanetić navela je da koristi WhatsApp kao sredstvo komunikacije, a Đorđe Petrović da radi praćenja društvenih aktuelnosti koristi Facebook i Twitter.

Učenici navode kako društvene mreže najviše koriste da bi komunicirali sa prijateljima, da bi pratili trendove, da bi se zabavili, a važne su im i zbog toga što mogu dobiti veliki broj informacija za kratko vreme.

„Najčešće koristim Instagram i TikTok, ali povremeno koristim Twiter i Facebook. Instagram i Tiktok koristim radi praćenja trendova. Instagram koristim za komunikaciju sa svojim bližnjima i prijateljima, dok su Facebook i Twiter nekako rezervisani za praćenje društvenih aktuelnosti, s obzirom na to da se tu vesti pojavljuju ažurnije nego na ostalim društvenim mrežama. Facebook i Twiter su više za izvor nekih informacija”, rekao je Đorđe.

Miljana Nastasijević najčešće korsiti Instagram zato što je tu, kako kaže u kontaktu sa prijateljima i zato što prati dešavanja. Smatra da na Instagramu može naći mnogo toga zanimljivog.

„Ja najčešće koristim instagram i TikTok. TikTok koristim zato što mi ubija dosadu i mogu da pratim stvari koje su u trendu, a Instagram da budem u kontaktu sa društvom”, kaže Ana Radojković.

Razgovarali smo i sa Jelenom Miladinović, studentkinjom psihologije i medicinskom sestrom u Opštoj bolnici Požarevac. Rođena 1998. godine, može se reći da pripada generaciji koja se popularno naziva „zilenijalci”. U pitanju su osobe rođene između 1990. i 2000. godine. Nalaze se na prelazu između milenijalaca i zumera – odrasli su na filmovima sa VHS kaseta i DVD-jeva, nisu im strane analogne tehnologije, ali su i vrlo prisutni na društvenim mrežama i intuitivno sebe ubrajaju u mlađe generacije.

Od društvenih mreža Jelena Miladinović najviše koristi Instagram.

„Koristim trenutno Facebook i Instagram. Instagram koristim zato što smatram da povezuje ljude i kada želim da stupim u interakciju sa drugim ljudima. Smatram da je jako bitan. Značajan je za povezivanje zato što možeš da podeliš delove svog života sa drugim ljudima, tako da možda olakšava neko upoznavanje i određivanje toga sa kime bi stupio u neki dublji kontakt”, navodi ona.

Ipak, smatra da je preveliki fokus na deljenju detalja iz privatnog života doprineo tome da se izgubila čar upoznavanja ljudi uživo.

„Facebook manje koristim trenutno, možda u poslednjih 5 godina ili više, upravo zato što ga je Instagram zamenio i nekako mi pruža više mogućnosti. Platforma je na početku bila namenjena samo za slike, a sad i kroz te slike možeš da komuniciraš, tako da Facebook smatram suvišnim”, kaže Jelena.

Naš sagovornik bio je i dr Ljubomir Jacić, naučni radnik i profesor u penziji. Rođen 1955. godine, pripada generaciji bumera. Pripadnici ove generacije su najveći konzumenti tradicionalnih medij poput radija, televizije, magazine. Ipak, ova generacija je počela da usvaja više tehnologije kako bi ostala u kontaktu sa članovima porodice i ponovo se povezala sa starim prijateljima. Zanimalo nas je kako pripadnik ove generacije koristi društvene mreže.

„Najčešće koristim dve akademske mreže. Broj jedan je ResearchGate, druga je Akademija, i to koristim oko petnaestak godina. Odnose se na istraživanje, istraživački rad i visoko obrazovanje. Pored te dve mreže koristio sam Facebook nekoliko godina. Davno sam otvorio nalog. Sada ga retko koristim, samo zbog rođendana i da pročitam neku vest koja se tiče neke požarevačke grupe itd. Zatim, koristim Twitter i koristim Instagram. Nekako mi je Instagram, pored ResearchGate-a, najomiljenija mreža”, kaže Jacić.

Rezultati istraživanja CKPS pokazuju da skoro polovina ispitanika provodi na drušvenim mrežama između 1 i 3 sata dnevno. Kako se navodi, zanimljivo je što znatan procenat mladih, preko 40% njih, provodi preko tri sata ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama. Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena – 9.8% i do pola sata – 3.1%.

O tome na koji način društvene mreže uspevaju toliko da okupiraju čovekovu pažnju govorio nam je Marko Tadić, stručnjak za digitalne medije i društvene mreže. O tome možete pročitati na LINKU.

Koliko vremena provodimo na društvenim mrežama?

Skoro svi učenici sa kojima smo razgovarali svesni su da provode mnogo vremena na društvenim mrežama, a neki od njih trude se da to vreme smanje. U većini odgovora spominje se vreme od 2 do 4 sata provedenih na društvenim mrežama.

„Pre sam provodila dosta vremena na društvenim mrežama. Međutim, kad sam videla koliko to ide u neki nivo nenormalnosti, potrudila sam se da smanjim to vreme, tako da dnevno provedem negde 3 do 4 sata, dok je pre bilo 8 sati dnevno, što uopšte nije zdravo”, rekla je Nikolina Stevanetić.

Tea Ivanović kaže da to koliko će vremena provesti na društvenim mrežama zavisi od toga koliko obaveza ima u toku dana. Ukoliko ima puno školskih obaveza, na njima će provesti 3 do 4 sata dnevno, a ukoliko ih ima, do 2 sata.

„Jako mnogo vremena provodim na društvenim mrežama. Baš me ometa, ali nekako ne pridajem značaju tome. Iako znam da me ometa, samo nastavim, i to mi je najveći problem oko društvenih mreža”, kaže Miljana.

Jelena Miladinović kaže da ne bi mogla da izdvoji tačno vreme koje provodi na društvenim mrežama zato što smatra da su nam se društvene mreže toliko postale sastavni deo života da su tu u svakom trenutku.

„Primećujem, dok sam na poslu npr., da čak otvaram društvene mreže čisto da bih nekom na brzinu odgovorila ili da u hodu ubijem vreme, pogledam nešto”, navodi Miladinović.

Ljubomir Jacić kaže da njemu kao penzioneru društvene mreže mogu samo da obogate dan.

„Mene kao penzionera u redovnim aktivnostima to ne može da ometa, već da mi obogati dan, jer ja koristim sve u svrhu nauke i mahom koristim te istraživačke mreže. Ali isto tako, na primer, Instagram, pa čak i Facebook mi pomognu u hobiju, jer se bavim uzgojem ljutih papričica koje gajim, a sve te informacije nalazim na Instagramu i na Facebook, tako da mi nikako ne oduzima vreme. Mislim da sam, jedno dva-tri sata dnevno sigurno na mreži”, rekao je Jacić.

Kako se korišćenje društvenih mreža razlikuje od generacije do generacije?

Pitali smo učenike kako društvene mreže koriste njihovi roditelji, a kako bake i deke, i kako se to razlikuje od načina na koji ih oni koriste. Kada su u pitanju roditelji, glavna razlika je u vremenu provedenom na društvenim mrežama i u samim platformama koje koriste. Za razliku od učenika, njihovi roditelji uglavnom koriste Facebook i na društvenim mrežama provode manje vremena. Sličnost je u tome što i njihovi roditelji društvene mreže koriste radi komunikacije sa prijateljima i kolegama. Bake i deke uglavnom ne koriste društvene mreže, a, ako koriste, i to je radi komunikacije.

Ipak, Đorđe Petrović navodi da je kod njega situacija drugačija.

„Društvene mreže su postale i mojim roditeljima svakodnevni deo rutine. Mogu da zaključim da provode više vremena na društvenim mrežama nego ja. Baka i deka konkretno ne koriste društvene mreže, već elektronske medije za neku vrstu obaveštavanja i praćenja aktuelnosti. Moji roditelji koriste Facebook i Instagram”, rekao je Đorđe.

Nikolina Stevanetić navodi da njeni baka i deka koriste društvene mreže kao sredstvo komunikacije, te da je često zovu na video poziv. Njeni roditelji koriste Facebook i Instagram kao vid kontakta sa svojim kolegama i prijateljima.

Iz ugla dvadesetpetogodišnjakinje, Jelena Miladinović smatra da njen šest godina mlađi brat koristi iste društvene mreže kao ona, i to sa istim ciljem, ali da on na društvenim mrežama provodi više vremena.

„On koristi iste društvene mreže kao ja, s tim što bih za njega dodala TikTok i Snapchat. Iako je Snapchat nešto što je krenulo s našom generacijom smatram da je kod njih uzelo maha i da oni aktivnije koriste šerovanje slika”, navela je Jelena.

Osvrnuvši se na svoje roditelje, kaže da su na početku, dok je bila u tinejdžerskim godinama, bili protiv upotrebe društvenih mreža jer dosta vremena provodi pokraj telefona, ali se u poslednjh pet godina to promenilo, tako da su i oni sada sve više na svojim telefonima, možda i malo više od svoje dece. Ipak, postoji razlika u načinu korišćenja društvenih mreža.

„Vidim da u svoje slobodno vreme, ne bih mogla da kažem društvenih mreža, ali što se platforma tiče, otac provodi vreme tako što čita vesti, i to mu okupira veći deo vremena, a od društvenih mreža koristi samo Facebook i rekla bih da nije aktivan kao mi što se tiče objavljivanja slika i ekstremno je protiv toga da objavljujemo svaki detalj iz svog života – gde smo, šta smo, da li pijemo kafu ili jedemo. On ih koristi za kontakt s ljudima jako retko, pretežno ih koristi zbog nekih informacija. Kod majke je opet centar na komunikaciji, interakciji s ljudima. Mi više plasiramo svoj intimni život i više se povezujemo preko toga, dok, čini mi se, oni više radi komunikacije sa ljudima koje već znaju”, smatra Miladinović.

Koje sadržaje na društvenim mrežama traže različite generacije?

Kada je u pitanju ono što prate na društvenim mrežama, uglavnom nisu mogli da konkretizuju koji su to tačno sadržaji koje vole da pogledaju i poslušaju. To su video, ali i drugi sadržaji koji su im preporučeni na osnovu algoritma, zatim informacije o zemlji i svetu, influenseri.

Ponekad im sadržaj koji prate na društvenim mrežama pomaže da prebrode teške periode u životu.

„Najviše volim da čitam citate zato što me oni nekako ohrabruju u svemu onome u čemu se ja trenutno nalazim. Društvene mreže mi pomažu kroz citate da pomognem sebi u svom raspoloženju i psihičkom stanju”, navela je Miljana Nastasijević.

Tea Ivanović objašnjava da, s obzirom na to da najviše koristi TikTok i Instagram, i da na TikToku postoji poseban algoritam koji samostalno izbacuje videe različitog tipa, pratim najrazličitiji sadržaj – od raznih događaja do influensera. Na Instagramu prati šta objavljuju njeni prijatelji i porodica, a voli da prati i objave u vezi sa književnošću.

„Ja ne znam šta konkretno gledam na društvenim mrežama, ali uglavnom su to sadržaji koji su namenjeni opštoj zabavi. Ne pratim influensere. Moje korišćenje društvenih mreža u 90% slučajeva svodi se na neko informisanje ili stvari koje se dešavaju u svetu”, kaže Đorđe Petrović.

Jelena Miladinović na društvenim mrežama prati stranice koje objavljuju teme koje nju interesuju, a to su poezija i teme iz psihologije.

„Sve više je stranica gde možeš usko da pregledaš, vidiš da li ti se dopadaju teme, zapratiš i svakodnevno se apdejtuješ o tim temama. Na taj način volim preko Instagrama da vidim dobre tekstove vezane za naučne teme koje me interesuju. Primećujem da su mnogi ljudi iz te brašne podigli to na viši nivo i da su oni odlučili da dopru do mladih”, navodi Miladinović.

Ona kaže da slabo koristi Facebook, ali primećuje da se tu pojavljuju informativne teme koje objavljuju portali, te da takav sadržaj na Facebook prate njeni roditelji i pripadnici starije generacije.

Pozitivne i negativne strane društvenih mreža

Učenici su u razgovoru naveli da, prema njihovom mišljenju, društvene mreže imaju više negativnih nego pozitivnih strana. Kao ključnu pozitivnu stranu izdvajaju dostupnost velikog broja informacija za kratko vreme.

„Postoje pozitivne strane, iako ih ima manje nego negativnih. Neke pozitivne stvari su saveti ljudi koji su imali slična iskustva kao mi, koji prolaze kroz stvari kao mi. Ima dosta profila i ljudi koji objašnjavaju školske zadatke i lekcije”, kaže Ana Radojković.

Nikolina Stevanetić kao pozitivnu stranu navodi mogućnost pronalaska informacija koje su veoma lako i brzo dostupne. Međutim, kako ističe, to je mač sa dve oštrice,  jer se na internetu jako često mogu naći i pogrešne informacija, te treba biti jako pažljiv.

Ljubomir Jacić kao pozitivnu stranu društvenih mreža izdvaja deljenje informacija, mišljenja, materijala itd.

„Pozitivna strana, kod mene kao naučnog radnika i penzionisanog profesora, jeste šering. Dostupnost materijala, radova, knjiga i svega ostalog što mi između sebe delimo, davanje mišljenja o određenim stvarima, pojavama, delima itd. Zatim, mislim da je šerovanje pozitivno i kod ovih opštih mreža, nenaučnih. Čovek čuje za dobru informaciju, da će biti promocija filma, ili pročita vest o novoj TV seriji, ili nekom treba leka, a ti imaš, pa izađeš sa poklonom itd.”, navodi Jacić.

Kao negativne strane društvenih mreža učenici izdvajaju to što ne znaju uvek ko stoji iza određenih profila, neproverene informacije i zavisnost koju mogu da izazovu.

„Kao lošu stranu, iako je u isto vreme i dobra, loša strana društvenih mreža je diapazon informacija koji je dostupan. Vrlo često smo se uverili u praktične primere, doživeli da su te informacije u milion različitih slučajeva bile zloupotrebljivane. Nisu bile iskorišćene na adekvatan način. Sve te loše strane zapravo proističu iz neadekvatnog ponašanja pojedinaca. Smatram da bi društvene mreže zaista u globalu bile jako dobro sredstvo komunikacije kada bismo svi znali na adekvatan način da se ponašamo i kako da ih upotrebljavamo”, ističe Đorđe Petrović.

Ana Radojković kaže da se ljudi sve više oslanjaju na društvene mreže i da zaboravljaju da informacije mogu pronaći u knjigama i bibliotekama. Takođe, smatra da je loše što ljudi sve više sebe porede sa ljudima na društvenim mrežama, stvaraju neku sliku i misle da je ono što vide na društvenim mrežama realno i nisu zadovoljni svojim načinom života. Kao negativnu stranu izdvaja i konstantno korišćenje društvenih mreže i zavisnost, koja može dovesti do ozbiljnijih mentalnih problema, kao što su depresija i anksioznost.

Jelena Miladinović kao lošu stranu društvenih mreža izdvaja to što postoji privid lakšeg uspostavljanja komunikacije i odnosa sa drugim ljudima, što je zapravo otežavajuća okolnost.

„Smatram da su društvene mreže dosta loše uticale na psihički život ljudi i upravo na tu sposobnost komunikacije u realnom svetu. Ljudi postaju sve otuđeniji, uplašeniji kada treba da dođe do neke interakcije. Mislim da zaboravljamo da je to osnov našeg života i osnov bilo kakvog odnosa koji je ljudima osnovna potreba. Gubimo mogućnost da podelimo svoja osećanja sa drugima i gubimo način na koji sebe možemo da predstavimo drugima”, objašnjava Jelena.

Ljubomir Jacić smatra da su negativna strana društvenih mreža lažne vesti. Naglašava i problem u vezi sa zaštitom ličnih podataka. Smatra da bi vlasnici društvenih mreža morali da razviju neka pravila ponašanja i da isključe sa mreža sve one koji ugrožavaju bilo čiju privatnost na bilo koji način.

Kako društvene mreže utiču na međuljudske odnose?

Paradoks društvenih mreža je što mogu povezati veliki broj ljudi i što omogućavaju brzu komunikaciju u bilo koje doba dana, a ipak često vidimo sliku otuđenih ljudi, koji sede u kafićima i ne komuniciraju, već gledaju u svoje ekrane. Pitali smo pripadnike različitih generacija kako društvene mreže utiču na njihovu komunikaciju i odnose sa drugim ljudima.

„Smatram da predug period korišćenja društvenih mreža može da utiče na čoveka da se odvoji od društvene zajednice, što se meni dogodilo. Pre nekoliko godina ja sam stvarno bila zavisna od društvenih mreža, ali sada sam to prebrodila i nemam problem sa komunikacijom. Sve zavisi od toga koliko često koristimo društvene mreže”, rekla je Tea Ivanović.

Miljana Nastasijević smatra da su se ljudi zbog društvenih mreža dosta udaljili. Navodi da kada sednu u kafi da popričaju, 90% njih uzme telefon i provodi vreme na društvenim mrežama umesto da provodi vreme pričajući sa drugarima ljudima oko sebe.

„Ja lično nemam problem sa komunikacijom i međuljudskim odnosima, ali definitivno primetim, kada gledam neki sadržaj duže, da počinjem da primenjujem njihove izraze, njihov način pričanja, ali ne dozvoljavam sebi da to toliko utiče na mene”, navodi Ana Ivanović.

Ljubomir Jacić smatra da, iako ima izuzetaka, društvene mreže ljude čine bližim.

„Na ResearchGate-u, naučnoistraživačkoj mreži, sem čisto naučnih diskusija i šerovanja radova, nije bilo mogućnosti da prozboriš bilo koju reč uzgred van koloseka nauke, malo o životu itd, pa je nas desetak, za šta sam ja sam bio inicijator, napravilo svojevremeno našu ResearchGate Facebook grupu, gde smo te stvari menjali. Ljudi su sa svih kontinenata, i svi smo dobri prijatelji među sobom. Nikada se nismo fizički videli, a znamo se 15 godina”, kaže Jacić.

Društvene mreže postale su neizostavan deo dana ne samo mlađih već i starijih generacija. Na osnovu razgovora sa našim sagovornicima možemo zaključiti da su razlozi za korišćenje društvenih mreža među različitim generacijama slični – koriste ih za traženje sadržaja koji ih interesuju, komunikaciju sa drugima i pronalaženje različitih informacija. Starije generacije više od mlađih koriste društvene mreže radi informisanja o događajima o zemlji i svetu. Jedna od ključnih razlika jesu platforme koje koriste. Facebook više nije platforma mlađih generacija, dok je starijima stran TikTok. Ono što je pokazatelj napretka medijske pismenosti jeste što i mlađe i starije generacije uviđaju negativne strane društvenih mreža. Spoznajom negativnih strana od njih će se lakše i zaštiti.

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Kako različite generacije koriste društvene mreže?

Autori: Jelena Milenković i Anđela Stepanović