Mladi folklorci: Da li ćemo globalizacijom izgubiti duh naše kulture?

Ksenija Damnjanović, koja ima 15 godina, živi u selu Drmno blizu Požarevca. Aktivno se bavi folklorom u Kulturno-umetničkom društvu „Božidar Dimitrijević – Kozica” već devet godina. Za nju folkor predstavlja ključno sredstvo očuvanja tradicije i kulture. Kroz igru i nošnju oživljavaju se stari običaji i način života našeg naroda. Ljubav i strast prema nasleđu koje neguju publika može videti gledajući ih  na sceni.

„Za mene folklor predstavlja očuvanje tradicije i kulture. Kroz igru i nošnju prisećamo se starih običaja i toga kako je naš narod živeo. Publici to predstavljamo na sceni i prikazujemo tu ljubav koju gajimo”, rekla je Damnjanović za Boom 93.

Pitali smo je kako se, kao mlada članica KUD-a, zainteresovala za srpsku kulturu i tradiciju.

„Kada sam još bila mala, stalno sam odlazila na koncerte i bilo mi je zanimljivo. Prvi put sam krenula da treniram sa 6 godina, kada su krenuli i ostali moji vršnjaci. Nije bio veliki problem da se uklopim jer sam imala društvo”, odgovorila je Damnjanović.

Kako kaže, u njenom selu deca se već od najranijeg uzrasta upisuju na folklor. U početku za decu to predstavlja izazov. Kako bi se prilagodili, posmatraju sa strane starije članove kako vešto igraju, pevaju i druže se. Vremenom se veze među članovima učvrste, a na nastupima širom zemlje i van nje primetila je da im publika pruža ogromnu podršku. Stariji pomažu mlađima tokom nastupa, a nastojanje da se uklope i doprinesu zajednici ne predstavljala im veliki problem.

Na pitanje kojim tradicionalnim igrama, pesmama i običajima se posebno raduje, odgovorila je kako najviše voli igre iz Binačke Morave.

„Igra počinje tako što uz pesmu par izlazi i venčava se. Igra simbolizuje svadbu i nošnja je bela. Koraci nisu teški, a koreografija je stvarno lepa i zanimljiva”, rekla je Damnjanović.

Damnjanović je istakla da sa najmlađom generacijom vežbaju korake, pomažu im da savladaju ključne elemente izvođenja na sceni i podstiču razvoj ljubavi prema folkloru.

„Sa najmlađom generacijom uvežbavamo korake, pomažemo im da nauče najbitnije stvari na sceni i razvijamo u njima ljubav prema folkloru”, navela je Damnjanović.

U današnjem digitalnom okruženju, internetu i obilju društvenih mreža, primećuje da je kod mnogih njenih vršnjaka smanjeno interesovanje za tradiciju, što nije bilo toliko izraženo ranije. Takođe, uočava se da se sve manji broj mladih angažuje u folkloru unutar njihovog ansambla. Međutim, Ksenija zadržava nadu da će se ova dinamika promeniti u budućnosti.

Jedan od načina na koji doprinose očuvanju i širenju vrednosti srpske kulture je putovanje na različite destinacije, uključujući Italiju, gde su imali priliku da se upoznaju s različitim kulturama. Ksenija i njene članovi KUD-a su se posebno povezali sa drugim ansamblima i kulturama, te su prošle godine organizovali susret i smotru u Bosni. Ova bliska saradnja doprinosi jačanju njihovih veza i razmeni vrednosti.

„Dosta putujemo, idemo po raznim zemljama, obišli smo i Italiju. Gde god odemo nađemo prijatelje, upoznajemo njihove kulture i gledamo kako igraju, te naučimo nešto novo. Stekla sam prijatelje. Sad smo imali smotru u Bosni, kasnije su došli kod nas. Ovo je već druga godina za redom i svi smo se dobro združili”, rekla je Damnjanović.

Ksenija nam je otkrila da joj usklađivanje svakodnevnih obaveza s folklorom ne predstavlja veliki problem.

„To i nije toliko zahtevno, jer većina proba folklora se dešava u večernjim satima. Na taj način imam dovoljno vremena da svoje druge obaveze završim tokom prepodneva. Kada su koncerti, planiranje je takođe olakšano, jer se pripreme često obave ranije. Na taj način imam dovoljno vremena da se posvetim svojim obavezama dan pre ili čak ujutru”, zaključila je Ksenija.

O tome koliko je važno da mladi budu uključeni u negovanje tradicije razgovarali smo sa iskusnim članom ovog KUD-a Vladimirom Stojadinovićem.

U okviru ovog Kulturno-umetničkog društva, Vladimir Stojadinović već trinaest godina aktivno igra folklor. Za njega kulturno nasleđe ima poseban značaj jer predstavlja temelj ⎯ identitet i istoriju jednog naroda. On ističe da uticaj globalizacije sve više oblikuje mlade ljude i izražava zabrinutost zbog mogućeg gubljenja individualnosti. Naglašava da je moguće da svi počnemo ličiti, te da se na kraju može izgubiti sposobnost prepoznavanja i razlikovanja porekla i korena.

„U tih trinaest godina, koliko već ja igram, baš dosta putujemo i po zemlji i inostranstvu i to je jedna od najvećih motiva da mladi ljudi dođu i vide malo sevata, a s obzirom da smo mala sredina, uglavnom se svi znamo i većina članova poznata svim mladima u selu i još jedna prilika da se druže i van ovog centra”, naveo je Stojadinović.

Vladimir Stojadinović dao je korisne sugestije lokalnoj samoupravi kako bi se unapredio položaj kulturno-umetničkih društava i podstaklo negovanje tradicije.

Prvo, ističe potrebu za unapređenjem infrastrukture, naglašavajući važnost ulaganja u održavanje i poboljšanje prostora poput domova i bina. Osim toga, naglašava da bi trebalo obezbediti novu opremu kako bi mladi imali adekvatne uslove za izvođenje i prezentaciju svoje kulturne baštine.

Druga preporuka uključuje ideju o nagradama kao podsticaju. Predlaže da se uvedu nagrade kao izleti za pobednike na takmičenju Saveza folklornih ansambala Srbije (SFAS) ili čak letovanja za najbolje igrače. Ovo bi moglo da bude motivišuće podsticajno za dalji razvoj folklornih aktivnosti.

Posebno je istakao ulogu medija, pre svega društvenih mreža, u promociji kulturnih događaja. Pored klasičnih medijskih sadržaja, predlaže uključivanje platformi kao što su Facebook i Instagram kako bi se šire informisalo o svim smotrama i koncertima koji se organizuju. Na taj način bi se omogućilo dostizanje većeg broja ljudi, posebno mladih, u svim ruralnim područjima.

„Mislim da kulturno-umetnička društva koja rade u kontinuitetu dobijaju dovoljno sredstva i dovoljni novac, ali mislim da nema dovoljno novca za infrastrukturu i da bi to trebalo da bude posebna stavka”, zaključio je Vladimir.

Razgovori sa Ksenijom Damjanović i Vladimirom Stojadinovićem pružaju uvid u značaj kulturnog nasleđa i tradicije u današnjem vremenu. Njihova strast i posvećenost folkloru jasno ukazuju na važnost očuvanja i prenošenja vrednosti iz prošlosti. Kroz njihove priče možemo prepoznati kako kulturno-umetnička društva postaju most između prošlih generacija i mladih ljudi, pružajući im priliku da se povežu sa svojim korenima i nauče o bogatoj kulturnoj baštini. Predlozi za podršku društvima, kao što su unapređenje infrastrukture, uvođenje nagrada i korišćenje društvenih medija, dodatno ističu važnost aktivnog delovanja u savremenom okruženju.

Projekat „Može i ovako – to sam ja” podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da promoviše mlade ljude, da osnaži njihov položaj i ukaže na važnost podrške mladim ljudima koji predstavljaju budućnost našeg društva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.