Šta mladi misle o Evropskoj uniji?

Kad je reč o interesovanjima mladih, tu svakako spadaju putovanja, upoznavanje novih kultura i drugih država – sticanje novih iskustava i upoznavanje i samih sebe kroz različite situacije van poznatog okruženja. Mogućnosti za mobilnost mladih u našoj zemlji su znatno poboljšane kroz EU programe za mlade kao i Erazmus+ programe. Članstvom Srbije u EU bi dodatno povećale mogućnosti mladih za obrazovanje i mobilnost, a rezultati istraživanja ukazuju upravo da mladi prepoznaju tu činjenicu.

U isto vreme, rezultati pokazuju da  polovina mladih želi da se iseli iz Srbije. Kao najvažnije razloge za odlazak iz zemlje navode viši standard života i dostojanstveniji život. Najveći broj mladih koji žele da napuste državu ističu da bi se najradije preselili upravo u države Zapadne Evrope.

„Brojne su pogodnosti koje bi mladi mogli imati kroz članstvo Srbije u Evropskoj uniji kao što je olakšana i unapređena mobilnost mladih ili podsticanje uključivanja mladih u procese donošenja odluka korišćenjem mehanizama koji funkcionišu u državama članicama Evropske unije. Neke od prednosti su očigledne i lako uočljive na prvi pogled, dok je za mnoge od njih potrebno određeno vreme za sprovođenje i uočavanje efekata. Iz ovog razloga, neophodno je i u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji raditi na implementaciji mehanizama koji unapređuju položaj mladih“, zaključuju iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Mladi kao aktivni građani nesumnjivo predstavljaju prednost svakog društva. Primetno je da su mladi sve više zainteresovani da se uključuju u svoje zajednice i da žele da učestvuju u procesima donošenja odluka. Način na koji se može uticati na ovo jeste uspostavljanje institucionalnog mehanizma koji postoji u okviru država članica EU, kakvi su EU dijalozi sa mladima. Ovako uspostavljene radne grupe na nacionalnom nivou svake od država članica EU rade na usklađivanju omladinske politike u EU.

Polovina građana Srbije je za ulazak u Evropsku uniju, pokazalo je nedavno istraživanje beogradskog Instituta za evropske poslove. Najpozitivniji stav o EU, imaju mladi od 15 do 24 godine, posebno studenti. Ipak, mišljenja mladih kako srednjoškolaca tako i studenata su podeljena i većina njih smatra da mediji i politika dosta utiču na to da mladi imaju pogrešnu sliku o evrointegracijama i ulasku u EU.

Većina mladih u Srbiji nije sigurna koliki je značaj ulaska Srbije u EU, ni da li je to dobro za njih i šta bi time dobili.

Kao glavni izvor informacija o EU mladi koriste medije  –  i to televiziju, internet novine i internet portale.

Svega 7,8 odsto mladih je dobro informisano o EU, delimično 42,5, a 21,5 ima veoma malo informacija, do 3,9 odsto mladih kaže da nema nikakve informacije o tome.

Istraživanje je pokazalo i da su za Srbiju u EU oni mladi koji su više putovali van granica Srbije i koji imaju prijatelje u EU.

Oko 24 odsto mladih izjasnilo se da bi ulazak Srbije u EU za njih bio negativan utisak, 47 odsto smatra da bi time Srbija izgubila Kosovo, 32 odsto da bi izgubila suverenitet u odlučivanju, a 14 odsto da bi se pogoršala situacija u Srbiji.

S druge strane, smatraju da bi ulaskom u EU najviše bi profitirali mladi i politička elita

Osnovci posetili Litvaniju, a u pripremi i posete drugim evropskim zemljama

Zahvaljajući Erasmus programu u koji je uključena Osnovna škola „Sveti Sava“, učenici su u prethodnom periodu obišli Litvaniju i Španiju, a prema rečima koordinatora ovog projekta nastavnika Petra Pantića, tokom naredne godine, imaće prilike da posete više od 10 zemalja u Evropi.

Tokom prethodnog perioda učenici škole su sa nastavnicama obišli Litvaniju, gde su imali prilike da se upoznaju sa kulturom i istorijom ove zemlje, ali i da steknu nove drugare.

Prema rečima Jelke Vučinić, nastavnice engleskog jezika, projekat „Naše različitosti su naše bogatstvo“ obuhvata četiri države, a omogućio je deci da budu među jedinima iz naše države koja su u ovom trenutku dobila mogućnost da putuju.

„Projekat je veoma značajan zato što su deca iz naše škole u ovom periodu epidemije među prvima koji su uspeli da odu u inostranstvo i upoznaju se sa drugom decom, odnosno da predstave svoju školu u najboljem svetlu i da prenesu delić naše kulture Litvancima, Severnoj Makedoniji, Turskoj i Rumuniji“, navodi nastavnica.

Deca su tokom sedam dana boravka uspeli sebe da predstave, ali i da prikupe informacije o drugoj deci i njihovim kulturama.

Prema njenim rečima, veliki je uspeh dobiti ovakav projekat, a za sve njih ovo je bila prilika da se upoznaju razne mogućnosti kako učenja tako i promocija same škole.

Uspeli su da vide mesta koja kao turisti ne bi imali mogućnost da vide.

Najjače utiske sa putovanja poneli su učenici, koji su upoznali druge kulture, sličnosti i razlike, a kako kažu ostali su i u kontaktu sa svojim novim drugovima.

Prema rečima Petra Pantića, nastavnika istorije i koordinatora projekta, gosti koji su tokom jučerašnjeg dana stigli, biće ovde pet dana, tokom kojih će biti organizovan niz radionica, ali i izleta kako bi se upoznali kako sa nastavom u školi tako i sa samim gradom. Ovo je prva poseta koja se realizuje i ona predstavlja pripremu za sve projekte koje će škola realizovati naredne godine, kada očekuju delegacije iz 16 zemalja Evrope.

“U postupku smo dobijanja akreditacije za Erasmus projekte, što znači da će ukoliko dobijemo akreditaciju u narednih 7 godina, svake godine određeni broj nastavnika i učitelja sigurno ići što na stručno usavršavanje, što na obilazak zemalja Evrope, tako da dajemo školi jednu evropsku dimenziju”, navodi Pantić.

U okviru projekta Erasmus učenici ove škole naredne godine, ukoliko epidemiološki uslovi to dozvole obići će više od 10 zemalja u Evropi.

Studenti sticali znanja u Rumuniji

U školama i na fakultetima nema dovoljno informacija o studentskim  programima ili projektima. Mediji tu mogu da igraju dobru ulogu da ih upoznaju sa mogućnostima koje se nude preko EU. Većina njih smatra da mediji ne plasiraju dovoljno informacija o mladima i mogućnostima koje nudi Evropska Unija.

Studenti Akademije tehničkih strukovnih studija iz Požarevca su u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije bili u Temišvaru 2018. godine u poseti svojim kolegama radi razmene iskustava vezanih za  projekat  na kome su radili,  a u okviru letnje škole za studente. Projekat je finansiran od strane Evropske unije i ima za cilj  očuvanje autohtonih sorti voća i vinove loze.

Bojan Jović je student master studija na Akademiji tehničkih strukovnih studija u Požarevcu, a kako navodi putem ovog međunarodnog projekta  kroz stručne radionice razmenio je znanja sa svojim kolegama iz Rumunije.

“Naučili smo neke nove stvari, neke sorte voća nisam ni video do tada. Upoznali smo mnogo ljudi tamo sa kojima smo se družili tokom ta tri dana boravka u njihovom Kampu. Smatram da su jako bitna studentska putovanja i obilazak drugih fakulteta i škola i kod nas i u regionu zbog razmene iskustava i znanja.  U odnosu na njih ne zaostajemo u znanju. Naši profesori koji su sa nama išli na to putovanje preneli su nam potrebno znanje koje smo tamo samo potvrdili sa njihovim profesorima“, navodi Jović.

On navodi da postoje određene razlike u procesu školovanja u Srbiji i Rumuniji, a prva je da u školi koju on pohađa uglavnom se profesori baziraju na teoriji, dok je u Rumuniji to drugačije, profesori svoja predavanja baziraju na prezentacijama i ogledima.

Bojan za razliku od mnogih vršnjaka i mladih u Srbiji trenutno sa ove pozicije sebe ne vidi u Evropi, odnosno kada završi master studije planira da ostane u svojoj zemlji i pokrene svoj biznis.

“Nije mi prioritet odlazak u inostranstvo mislim da može i ovde da se zaradi, možda ne tom brzinom kao tamo, ali može. Za sada sam za ostanak ovde. Od nas osamnaest koliko nas ima na master studijama, još uvek nisam čuo da neko ima ambicije da ode preko, uglavnom svi hoće ovde da pokušaju da pokrenu neku svoju proizvodnju”, kaže Jović.

Nikola Lupšić iz Melnice kod Petrovca na Mlavi smatra da studenti i tamo i ovde stiču visok nivo znanja, ali  ključna razlika je što naša država ne ulaže dovoljno u naše obrazovanje i školovanje i studentske programe, a tamo je to ipak drugačije regulisano. On naglašava da država prepoznaje talente i zadržava ih u zemlji.

“Što se tiče posla nakon studija, kod njih je to bolje sprovedeno, jer odmah još u toku školovanja znaš šta ćeš raditi u budućnosti, dok kod nas zavisi od situacije u kojoj se nađeš kada završiš studije” naveo je Nikola.

On dodaje da profesori koji njima predaju imaju isto znanje kao i profesori u Rumuniji, ali da je kod njih to drugačije propraćeno, studenti imaju mnogo više prakse.

“Kod njih je to drugačije uređeno, više se radi na toj praksi nego kod nas. Da se to popravi da škola napravi dogovor sa gazdinstvima ili sa nekim ljudima koji se bave voćarskom proizvodnjom i koji imaju voćnjake, da studenti na njihovom gazdinstvu steknu određena znanja iz prakse sigurno bi bila bolja priča”, zaključuje on.

I Bojan i Nikola kažu da nije bilo prilika ni ponuda da odu još negde u inostranstvo da uče neki strani jezik, da rade i volontiraju. Ističu da im je ovo dragoceno iskustvo, ali je neophodno da takve mogućnosti studentima budu više dostupne i da se više o tome priča u medijima i na fakutetima i školama jer mnogi ne znaju koje sve mogućnosti su im dostupne za odlazak u inostranstvo ako ih neko od profesora ne angažuje za neki međunarodni projekat, a to je veoma retko.

Anja Petković, studentkinja iz Požarevca, putovala je ovog leta u mesto Ericeira u Portugal, preko Sportskog saveza Srbije, a pod pokroviteljstvom Erasmus+ programa.

“Grad u kome smo boravili je poznat po surfovanju i imaju najbolje talase u Evropi, a prvenstveno smo otišli tamo da bismo savladali osnove surfovanja i upoznali tinejdžere iz cele Evrope. Imali smo i časove biologije o okeanskom svetu koji se nalazi u tom gradu kao i časove umetnosti na kojima smo koristili materijale koje su našli ljudi na plažama. Te skulpture koje smo pravili od tih materijala služe da bi podstakle ljude da više razmišljaju o tome šta se sve nalazi na plažama i u okeanu što zapravo čovek stvori i donese”, navodi Anja.

Ona navodi da sa putovanja nosi predivno iskustvo, vežbala je svoj engleski jezik, a naučila je i mnogo stvari o ekologiji.

Njena drugarica, Teodora Dmitrović, koja je putovala sa njom kaže da je iz Portugala ponela lepo iskustvo, jer su ljudi potpuno drugačiji, a svest o očuvanju životne sredine je na veoma visokom nivou.

“Mentalitet ljudi je potpuno drugačiji od našeg. Imaju svest o očuvanju životne sredine. Ovaj kamp u kome smo bile je zamišljen kao niz radionica sportskog i edukativnog karaktera. Međutim, pored toga naučili smo veoma bitne stvari vezane za ekologiju i očuvanje životne sredine. Ljudi su tamo shvatili da žive od okeana i da ne mogu više da ga zagađuju. Ima mnogo automobia na električno punjenje, na svakom mestu postoje kante za reciklažu i ljudi zaista vode računa o tome, nije površno kao kod nas. To se strogo poštuje”, navodi Dmitrović.

Sagovornici smatraju da su ovakvi programi putovanja dragoceni kako za studente tako i za učenike, jer pored svega što nauče, sa njih ponesu i veliko iskustvo koje stiču tokom predavanja. Svi se slažu da tokom prethodne dve godine od kada se svet suočava sa koronavirusom ima daleko manje prilika da se putuje, ali da mladi ljudi treba da teže putovanjima i sticanju novih iskustava.