Suša u Evropi najgora u poslednjih 500 godina, kažu naučnici

Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj u kojem naučnici upozoravaju: dve trećine evropskog kontinenta suočilo se sa najvećom sušom u proteklih pet vekova, a stvari bi mogle da postanu još gore.

Situacija je posebno teška u zemljama kao što su Italija, Španija, Portugal, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Rumunija, Mađarska, Srbija, Ukrajina, Moldavija, Irska i Velika Britanija.

Ovo je ukupno 47 odsto kontinenta, a zemljište se ovog leta potpuno osušilo, pišu autori izveštaja.

Još 17 odsto kontinenta je na ivici potpunog isušivanja, a šanse da se tamo sačuva bilo kakva vegetacija su male.

• „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
• Nemački ratni brodovi i nove plaže „nikli“ na Dunavu zbog niskog nivoa vode
• Zašto je Dunav nikad plići
• Suša na Rajni: „Ostalo je samo 30 centimetara reke“

U Velikoj Britaniji, gde je suša zvanično proglašena u nekoliko regiona, lišće na drveću je već u avgustu dobilo nijansu kestena.

Naučnici objašnjavaju da katastrofalni nedostatak vlažnosti i padavina, drveće „shvata“ kao rani dolazak jeseni.

U izveštaju se upozorava da će suša imati veliki uticaj na useve, da će povećati rizik od šumskih požara, i da bi velike vrućine mogle da potraju još nekoliko meseci u nekim od južnih regiona Evrope.

U odnosu na proseke za prethodnih pet godina, prognoze EU za ovogodišnju žetvu zrna kukuruza biće niže za 16 odsto, soje 15 odsto, suncokreta 12 odsto.

„Čini se da je trenutna suša najgora u poslednjih 500 godina“, navodi se u izveštaju.

Prema rečima evropske komesarke za nauku Marije Gabrijel, toplotni talas koji je zahvatio kontinent stvorio je neviđeno opterećenje za snabdevanje vodom širom Evropske unije.

„Vidimo da je broj šumskih požara mnogo veći od proseka i da ima ozbiljan uticaj na useve.

„Nesumnjivo je da su globalne klimatske promene svake godine sve uočljivije“, rekla je ona.

U izveštaju se upozorava da su skoro sve evropske reke u određenoj meri presušile.

Osim očiglednog uticaja na plovnost, suša pogađa i energetski sektor koji je već u krizi.

Prema izveštaju, evropska hidroenergetska proizvodnja pala je za 20 odsto.

Velika suša je prisutna na mnogim mestima cele godine, ali se „od početka avgusta dalje širi i pogoršava“, navodi se.

Ovakvi uslovi će verovatno trajati najmanje do novembra ove godine duž evropskog Mediterana.

Reke su postale toliko plitke da se na površini pojavilo takozvano „gladno kamenje“ – stene sa natpisima koji se pojavljuju iznad vode tokom najtežih suša.

Takvo kamenje je nekoliko vekova služilo kao neka vrsta znaka ekstremnog pada nivoa vode u rekama.

Suša je izazvala veliku nestašicu hrane i glad.

Pogledajte video: „Suša je budućnost Evrope“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]