Rusija i Ukrajina: Apel Ukrajincima da štede struju, šta znači Putinov ukaz o ratnom stanju

Blizu osam meseci od početka invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da uvede ratno stanje u četiri okupirana ukrajinska regiona koje je prethodno nezakonito anektirao, a vlasti u Kijevu apeluju na Ukrajince da štede struju posle masivnih napada ruske vojske na energetska postrojenja.

Prethodnih dana, ruske snage su bespilotnim letelicama i raketama gađale energetska postrojenja u Ukrajini, opstavivši, kako tvrde u Kijevu, više od 30 odsto stanovnika bez struje, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen te napade naziva „ratnim zločinima i čistim terorizmom“.

U najnovijim napadima, pogođena je i velika termoelektrana u Ivano-Frankovskoj oblasti na zapadu Ukrajine, a vlasti su pozvale građane da svedu na minimum potrošnju struje, kao i da očekuju privremene nestanke zbog poremećaja u snabdevanju i proizvodnji.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu

U sredu, 19. oktobra počela je evakuacija stanovnika iz Hersonske oblasti, jedne od četiri koje je početkom oktobra Rusija nezakonito anektirala.

Odluka o evakuaciji doneta je, kako kažu ruske i proruske vlasti u regionu, zbog očekivanog napada ukrajinske vojske koja je nedenjama u kontraofanzivi i povratila je neka mesta i sela na istoku zemlje.

Vladimir Saldo, proruski regionalni zvaničnik južnih ukrajinskih oblasti, izjavio je da će između pedeset i šezdeset hiljada civila napustiti četiri grada na zapadnoj obali reke Dnjepar u „organizovanoj, postepenoj evakuaciji“.

Iz Kijeva odgovaraju da ruske okupacione vlasti pokušavaju da zastraše stanovnike Hersona „lažnim porukama o granatiranju grada“, a za organizovanje evakuacije kažu da je to „ruski propagandni šou“ sa evakuacijom“.

Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, kaže da se Rusi služe „primitivnom taktikom“ i dodao da Oružane snage Ukrajine ne granatiraju ukrajinske gradove.

Pogledajte video: „Ovo nije naš rat“ – muke ruskog mladića da pobegne od regrutacije

Dan 240.

• Putin doneo ukaz o uvođenju ratnog stanja u četiri okupirana ukrajinska regiona, kao i u nekim ruskim oblastima na granici sa Ukrajinom – više o tome pročitajte ovde
• Komandant ruskih snaga u Ukrajini, general Sergej Surovikin priznaje da je situacija u Hersonu teška – više pročitajte ovde
• Ruska televizija prikazala je snimke ljudi koji se okupljaju u blizini reke Dnjepar i izgledaju kao da se pripremaju da budu evakuisani
• Između pedeset i šezdeset hiljada civila napustiće četiri grada na zapadnoj obali reke Dnjepar u „organizovanoj, postepenoj evakuaciji“, kažu proruski zvaničnici iz Hersonske oblasti
• Kijev odgovara da je to „ruski propagandni šou“ i da ukrajinske snage ne gađaju njihove gradove
• Širom Ukrajine problemi sa strujom i vodom posle napada ruske vojske na energetska postrojenja
• Predsednik Ukrajine Zelenski kaže da je Rusija uništila 30 odsto ukrajinskih elektrana i da više nema prostora za pregovore
• Napade na civile i energetska postrojenja, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, naziva „ratnim zločinima i čistim terorizmom“
• Zbog tvrdnji da je Iran snabdeo Rusiju zakozvanim kamikaza dronovima, Ukrajina najavljuje prekid diplomatskih odnosa sa Teheranom, a SAD sankcije bliskoistoičnoj zemlji – više o napadima dronovima pročitajte ovde
• U dosadašnjem toku rata u Ukrajini poginulo je 423 dece, a 1.233 je ranjeno, saopšteno je iz ukrajinskog tužilaštva
• Evropski parlament proglasio je ukrajinski narod i predsednika Vladimira Zelenskog za laureate Nagrade za ljudska prava koja nosi naziv po akademiku Andrej Saharovu

Šta znači Putinov ukaz o uvođenju ratnog stanja

Režim ratnog stanja u Rusiji regulisan je saveznim ustavnim zakonom iz 2002.

Prema njegovim odredbama, osnov za uvođenje takve mere je „agresija na Rusku Federaciju ili neposredna pretnja agresijom“.

Putin je doneo ukaz o uvođenju ratnog stanja u četiri ukrajinska regiona koje je nezakonito anektirao početkom oktobra: Donjeck, Lugansk i Zaporoška i Hersonska oblast.

Ratno stanje ili vojna uprava podrazumeva strože bezbednosne provere i ograničenja kretanja u pogođenim oblastima.

Ruska vojska ne kontroliše u potpunosti ta četiri regiona, tako da će se tek videti šta će ova mera značiti u stvarnosti.

Pojačane mere bezbednosti stupaju na snagu i širom Rusije – biće nova ograničenja kretanja u regionima duž ukrajinske granice, posebno u Brijansku, Belgorodu i Krasnodaru.

Isto važi i za poluostrvo Krim koji je Rusija pripojila 2014. godine.

Odluka ruskog predsednika doneta je u jeku ukrajinske ofanzive na istoku i jugu zemlje i, kako Kremlj očekuje, napad na Herson.

Proruske vlasti Hersonske oblasti počele su da evakuišu stanovnike, a komandant ruske grupe Sergej Surovikin govorio je o „teškoj situaciji“ kod Hersona i čak je priznao da će Rusija morati da donosi „teške odluke“ – više o tome možete da pročitate ovde.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Glasovi nezadovoljstva u Rusiji: Kritika vojnoj komandi zbog neuspeha u Ukrajini
• Ko je novi komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin

Režim ratnog stanja daje vlastima praktično neograničena ovlašćenja da smanje prava i slobode građana.

U zakonu se navodi 19 mogućih mera koje se mogu primeniti tokom ratnog stanja. Evo nekih:

• Uvođenje posebnog režima ulaska i izlaska sa teritorija na kojima je uvedeno ratno stanje i ograničenja slobode kretanja u njima;
• Zabrana putovanja građana van Rusije;
• Zabrana skupova, mitinga i štrajkova
• Uvođenje vojne cenzure – kao što je kontrola telefonskih razgovora i prepiske;
• Zabrana delovanja partija i udruženja (među kojima i verska) koja sprovode „propagandu i agitaciju“;
• Zaplena imovine za potrebe države, uz nadoknadu vlasnicima;
• Ograničenje kretanja vozila i pravo na njihovo pretresanje;
• Uvođenje policijskog časa;
• Zabrana prodaje oružja, uvođenje posebnog režima za promet alkoholnih pića i lekova koji sadrže opojne supstance
• Uključivanje građana u obavljanje poslova za potrebe odbrane – na primer, obnova oštećenih vojnih objekata;
• Preseljavanje stanovnika „u sigurna područja“.

Hjuman rajts voč: Stanovnike Izjuma su mučili elektrošokovima, kundacima, metalnim i plastičnim cevima

Članovi tima organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč obavili su više od 100 intervjua sa stanovnicima Izjuma, koje su zlostavljali ruski vojnici.

„Brutalno nasilje i maltretiranje u Izjumu nisu bili slučajni incidenti“, rekao je Belkis Vilke, iz ove organizacije.

Većina privedenih su bili muškarci.

Oni su izjavili da su mučeni elektrošokovima ili su ih tukli rukama, kundacima, metalnim i plastičnim cevima.

Među privedenima bila je i jedna žena, koja je ispričala da su je vojnici udarali, posebno u stomak i pretili da će je silovati.

Na zidu jedne od soba u kojima su ruski vojnici mučili Ukrajince, istraživači iz Hjuman rajts voča videli su natpis na nemačkom „Istina oslobađa“, što može biti modifikovani nacistički slogan „Rad te oslobađa“, istaknut na kapijama Aušvica i drugim nemačkim koncentracionim logorima.

• „Zidovi puni bola“: Ruske ćelije za mučenje u Ukrajini
• Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“
• Ostavljeni tenkovi, nema struje, ni vode: Kako izgleda Izjum posle povlačenja ruske vojske

Granatiranje Orehova u Zaporoškoj oblasti

Prema rečima Aleksandra Staruha. guvernera Zaporoške oblasti, tokom noći granatiranje je trajalo sedam sati.

Ranjeno je osam ljudi, uništene kuće, zgrade gradskog veća, obrazovne ustanove.

„U Orehovu nema struje i vode“, rekao je Staruh.

Rusija je okupirala deo Zaporoške oblasti i proglasila ga za svoju teritoriju, iako nema punu kontrolu na tim regionom.

Grad Orehovo, kao i glavni grad Zaporoške oblasti, kontrolišu ukrajinske trupe.

Rojters: Iran prodaje dronove

Iran snabdeva Rusiju dronovima i balističkim raketama, potvrđeno je iz izvora za novinsku agenciju Rojters.

Iranske vlasti su obećale Moskvi da će je snabdeti raketama zemlja-zemlja, kao i još jednom serijom dronova.

Četiri izvora, dva zvaničnika i dvojica iranskih diplomata, potvrdili su informaciju Rojtersu.

Dogovor o snabdevanju i prodaji oružja postignut je 6. oktobra prilikom posete Islamske revolucionarne garde i Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost Moskvi, potvrdili su za novinsku agenciju.

Irske vlasti su negirale navode iz zapadnih medija o dogovoru, a koji su se oslanjali na informacijama zapadnih obaveštajnih agencija.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]