Otac devojčice ubijene u „Ribnikaru” o psihoterapiji koju je deci držala dr Ranka Radulović

„U ‘tamnoj psihoseansi’ koju je deci držala dr Ranka Radulović, uz znanje direktorke škole, ona je deci puštala narodnu muziku i govorila im da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih poginulih prijatelja i prijateljica. Ne postoji niko ko može da objasni kako se to dogodilo. To je bilo bez znanja roditelja, devojčica je došla kuću uplakana, u traumi, rekla je da su bili na seansi, rekla je da je bilo odvrato”, ispričao je u Utisku nedelje otac nastradale Sofije.

On je rekao i da je danas bio na sastanku roditelja postradale dece i predstavnika svih relevantnih institucija Srbije i da je pitao ko je doktorka Ranka Radulović, a da niko od prisutnih nije znao o kome se radi, prenosi N1.

„Takođe, nastao je tajac kada sam danas to izneo na toj sednici”, rekao je Negić.

On je objasnio da je „doktorka Ranka Radulović zaposlena na neuropsihijatrijskom odeljenju KBC i poslata od strane ministarstva zdravlja, kao neko ko treba da pomogne u toj situaciji deci i nama roditeljima”.

Negić je rekao da će iskoristiti sva pravna sredstva „da ta doktorka nikada više ne radi” i naveo da je direktorka u izveštaju koji je napisala o napretku dece u radu sa terapeutom u jednom delu napisala „da je u početku bilo određenih problema u komunikaciji između dece i terapeuta ali su ti problemi prevaziđeni i uspostavljen je kontinuitet psihoterapisjke pomoći”.

„Ako iz te rečenice neko u tome vidi javnu nameru da se kaže šta se dogodilo neka kaže, ja ne vidim”, rekao je on.

On smatra da direktorka koja je sačinila takav izveštaj ne treba da bude više na toj funkciji kao i da svi koji su odgovorni moraju da odgovaraju.

Negić je rekao i da poštuje odluku Saveta roditelja i da treba svi da je poštuju jer je doneta uz koncenzus.

„Ne možete im lečiti traumu na mestu gde se ona dogodila. Tamo gde sam čekao moju Sofiju”, rekao je Negić.

On smatra i da povećanje broja policajaca u školi može biti samo prelazno rešenje.

„Znam decu koja su preživela tu traumu. Neka deca još uvek ne govore. Neka deca ne žele da idu više u školu uopšte. Hoćete da se radi procena traume, pa da li mora da se radi tamo gde je nastala”, upitao je Slobodan Negić.