Rusija i Ukrajina: Pogođena ista višespratnica u napadu na Moskvu, na meti i crnomorska flota, u ruskim udarima u danu ubijeno 10 ljudi,

Samo dva dana pošto je dron udario zgradu u Moskvi, glavni grad Rusije ponovo je bio meta bespilotnih letelica, a pogođen je i isti neboder.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je i da su „ukrajinske snage tokom noći bezuspešno pokušavale“ da pogode patrolne brodove ‘Sergej Kotov’ i ‘Vasilij Bikov’ iz Crnomorske flote, koji su kontrolisali plovidbe u jugozapadnom delu Crnog mora.

Moskva je sve češće na meti napada dronova, za koje Kremlj optužuje Kijev.

Iako Kijev nije preuzeo odgovornost, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da su napadi na rusku teritoriju „neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces“.

„Rat se vraća u Rusiju“, poručio je on pre nekoliko dana.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da će biti „više neidentifikovanih dronova, više kolapsa, više građanskih sukoba“, te da se „Moskva ubrzano navikava na rat u punoj meri“.

„Sve što se dalje dešava u Rusiji je objektivni istorijski proces“, napisao je on na Tviteru.

Dok se Moskva suočava sa sve češćim napadima dronova, ruske snage nastavile su udare na različite gradove, na istoku i jugu Ukrajine.

Dva sprata praznog studentskog doma oštećena su tokom noći u napadima dronova u gradu Harkovu, na severoistoku zemlje, za šta su tamošnje vlasti okrivile Moskvu.

U ponedeljak je u napadima na Krivi Rog, rodnom gradu Zelenskog, kao i u Hersonu, ukupno poginulo 10 ljudi, među kojima i desetogodišnje dete.

U Krivom Rogu je ubijeno šestoro ljudi, a ranjeno 75, među kojima i 25 dece, zbog čega je proglašen dan žalosti.

U granatiranju Hersona, na jugu Ukrajine, četvoro ljudi je poginulo, a 17 ranjeno, kažu ukrajinske vlasti.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“

Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, u julu 2023. godine njihove snage su ubile 20.824 ukrajinskih vojnika.

Ovo je izneo Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, dodajući da je za mesec dana ukrajinska vojska izgubila 2.227 „jedinica različitog naoružanja“, među kojima i 10 tenkova Leopard, nemačke proizvodnje, 11 američkih borbenih pešadijskih vozila Bredli, 40 američkih artiljerijskih sistema M777 i 50 samohodnih artiljerijskih oruđa iz Velike Britanije.

U ratnim uslovima, BBC ne može nezavisno da potvrdi tvrdnje Ukrajine ili Rusije.

Ni Kijev ni Moskva ne iznose podatke o sopstvenim gubicima tokom rata koji je počeo u februaru 2022. godine.

Rusija je u septembru 2022. godine poslednji put objavila zvaničan broj poginulih vojnika u Ukrajini – 5.937.

BBC ruski servis je u junu ove godine identifikovao više od 25.000 poginulih ruskih vojnika od početka rata.

Dan 524.

• U ruskom napadu na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti šestoro mrtvih i 75 ranjenih, među kojima 25 dece, saopštile su ukrajinske službe
• Četvoro poginulih i 17 ranjenih, bilans je ruskog udara na Herson, na jugu Ukrajine
• Drugi put u dva dana, dronovi napali Moskvu, pogođen isti neboder – Rusko ministarstvo odbrane krivi Kijev, Ukrajina ne preuzima odgovornost
• Kijev poručuje da nije i neće napadati civilna plovila pošto Moskva tvrdi da je Ukrajina koristila morske dronove za napad na civilna transportna plovila u Crnom moru
• Dva sprata praznog studentskog doma uništena su tokom noći u napadima dronova u ukrajinskom gradu Harkovu
• Ukrajinci su izgubili više od 20.000 vojnika samo u julu, tvrdi ruski ministar odbrane Šojgu
• Vladimir Putin potpisao zakon o povećanju kazni za nedolazak na prijavljivanje u vojni registar
• Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, kaže da je njegova vojna kompanija za sada obustavila regrutaciju novih boraca
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata, podaci su UN-a

Zelenski poručuje da se „rat se vraća u Rusiju“posle napada dronovima na Moskvu

Drugi put za dva dana dronom je pogođen neboder u ruskoj prestonici.

Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanina, pogođena je jedna od kula kompleksa Moskva siti i oštećeno je 150 kvadratnih metara.

Neboder je dom tri ruska vladina tima, a osoblju je rečeno da rade od kuće.

Moskovljani kažu da imaju pomešana osećanja u pogledu svoje bezbednosti.

Aleksandar, koji živi u blizini, izjavio je da je „ovo gadna situacija, kada nešto uleti u glavni grad i eksplodira“.

„Niko nije bezbedan u ovoj situaciji“, rekao je on i dodao da raste neizvesnost „šta će nas pogoditi i gde“.

Međutim, drugi stanovnici kažu da se i dalje osećaju bezbedno u toj oblasti iako dele neke od ovih bojazni.

„Osećam se zabrinuto, ali nisam uplašen“, rekao je Igor, drugi stanovnik Moskve za novinsku agenciju Rojters.

Dodao je da, nakon današnje eksplozije, razmišlja o kupovini zaštitne folije za prozore, „kako krhotine ne bi uletele u stan“.

Poslednjih meseci, Kremlj optužuje Kijev za seriju napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju, među kojima je i nekoliko i na samu Moskvu.

Najznačajniji je bio u maju, kada je Rusija tvrdila da je Ukrajina koristila dva drona za napad na Kremlj.

Ukrajina je negirala da je napala Kremlj ili da je gađala predsednika Vladimira Putina.

Prethodni napad, za koji Rusija okrivljuje Ukrajinu, bio je u nedelju, a tom prilikom oštećene su dve zgrade i nakratko je zatvoren jedan od aerodroma.

Napadi na ruskoj teritoriji su „neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces rata između dve zemlje. Rat se vraća u Rusiju“, izjavio je Zelenski.

Moskva tvrdi da je presrela tri drona.

Jedan je oboren zapadno od centra grada. Dva su neutralisana, ali su se srušila na dva poslovna bloka, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Na fotografijama se vidi da je oštećeno nekoliko prozora na uglovima zgrada, a da su krhotine razbacane po zemlji.

Raniji napad dronom na Kremlj:

Ruski napad na Krivi Rog

U ruskom napadu na Krivi Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti poginulo je šest ljudi, među njima i desetogodišnja ćerka i njena majka, prenose ukrajinske službe.

Rodni grad ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog konstantna je meta ruskih udara.

U junu je 11 ljudi poginulo, a 28 ranjeno je Rusija pokrenula „masovni raketni napad“ na civilne zgrade u ovom gradu.

U poslednjem napadu, hospitalizovano je blizu 70 ljudi, među njima i deca uzrasta od četiri do 17 godina.

Snimak koji je objavio Zelenski pokazuje da je veliki deo višespratnice potpuno srušen u napadu, sa velikom rupom usred objekta.

Zelenski je poručio da ih „ovaj teror neće uplašiti niti slomiti“, a Mihail Podoljak, glavni savetnik ukrajinskog predsednika, optužio je Moskvu da je pokrenula „genocidne“ napade na njegove sunarodnike.

Moskva uporno poriče da gađa civilne objekte, ali zapadni lideri, poput američkog predsednika Džozefa Bajdena, optužuju Rusiju da često bombarduje područja bez „vojne svrhe“.

Pogledajte fotografije ovog napada:

Prigožin: Vagner prekinuo regrutaciju novih boraca

Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, objavio je da je vojna kompanija prestala da regrutuje nove plaćenike.

„Sve dok ne budemo imali manjak kadrova, ne planiramo nove regrutacije“, rekao je on.

Prigožin je rekao da Vagner nastavlja da radi u Africi i u „centrima za obuku“ u Belorusiji i dodao da je većina plaćenika kompanije sada na odmoru.

Krajem juna, otprilike nedelju dana posle pokušaja oružane pobune i mesec dana nakon povlačenja sa prve linije fronta, Vagner je i dalje nastavio da regrutuje plaćenike širom Rusije, objavio je ruski servis BBC-ja, pozivajući centre za regrutaciju u više gradova.

• Šef Vagnera je u Belorusiji, sudeći po snimku: „Napravićemo drugu armiju na svetu“
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Oko 100 Vagnerovih trupa se stacioniralo u beloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom i Litvanijom.

Deo Vagnerovih plaćenika preselio se u Belorusiju, jedinog ruskog saveznika, prema dogovoru sklopljenom posle kratkotrajne pobune ove grupe protiv Moskve.

„Vagner bi mogao da sprovede ilegalnu migraciju iz Belorusije, što je hibridni rat“, naveo je Mateuš Moravjecki, poljski premijer.

Varšava kaže da Vagnerovo prisustvo u Belorusiji vidi kao potencijalnu pretnju i da nastoji da ojača istočni bok.

Najavljeno je i da će broj vojnika biti udvostručen.

Moravjecki je u subotu rekao da se više od 100 članova Vagnerove grupe preselilo na severozapad Belorusije gde se nalazi granica sa Poljskom i Litvanijom.

On tvrdi da bi se plaćenici mogli pretvarati da su migranti kako bi ušli u ove dve zemlje Evropske unije.

„Sada situacija postaje još opasnija.

„Ovo je svakako korak bliže ka hibridnom napadu na poljsku teritoriju“, naveo je.

Poljski ministar unutrašnjih poslova rekao je u četvrtak da bi Poljska, Litvanija i Letonija mogle zajednički da odluče da zatvore granice sa Belorusijom ako na njima dođe do incidenata sa grupom Vagner.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]