Bez straha i nervoze posle četiri godine

Zahvaljujući zalaganju doktorke Veljković, koja je, po potrebi, i sama umela da zasuče rukave i prihvati se moleraja, a uz finansijsku podršku lokalne samouprave i gimnazije, stara i oronula ordinacija zasijala je novim sjajem. Pored nove opreme, svaki detalj i crtež na zidovima imaju zadatak da male i mlade pacijente opuste i oslobode ih straha.

Strah od posete zubaru često je uzrok tome što mnoga deca ne dobijaju redovne preglede i brigu o svojim zubima. Dr Veljković je odlučila da promeni tu situaciju i usredsredi svoju praksu na pristup koji će ublažiti strah i stvoriti pozitivno iskustvo za svako dete koje prođe kroz njena vrata.

“I sama sam se kao dete jako plašila zubara. Onda se desilo to da su me roditelji odveli kod stomatologa koji mi je prvo lepo objasnio značaj održavanja zdravlja zuba i koji je imao takav odnos prema meni da je moj strah polako nestao”, kaže doktorka.

Pre nego što je postala specijalistkinja, dr Veljković je radila u Miloševcu, selu u opštini Velika Plana koje je poznato po Domu za nezbrinutu decu koja su joj bila najčešći, a neretko i pacijenti sa kojima se najteže radi. To iskustvo je oblikovalo njen pristup brizi o dečijim zubima i postavilo osnovu za njenu specijalizaciju.

„Rad sa decom u Miloševcu mi je pokazao koliko je važno pružiti im sigurno i bezbolno iskustvo kod zubara“, ističe Dr Veljković. „To me je inspirisalo da se posvetim prevenciji dečijih stomatoloških problema.“

Iako je prevencija reč koja se najčešće čuje u medicinskim krugovima, doktorka Veljković smatra da je potrebno mnogo veće angažovanje svakog zdravstvenog radnika, a posebno stomatologa.

„Prevencija je ključna za očuvanje dečijih osmeha i oralnog zdravlja, kao i celog organizma. Radimo na edukaciji dece i njihovih roditelja o važnosti oralne higijene i pravilne ishrane. Takođe, radimo na očuvanju mlečnih zuba, jer su oni osnova za pravilan razvoj stalnih zuba.“

Dr Veljković, za većinu Planjana Saška, poznata je i po svojoj kreativnoj prirodi i maštovitosti, pa se često dešava da uplakanog pacijenta prvo zabavi i poigra se sa njim, tako da se pregled obavi opušteno i bez suza.

“Kad mi dete uđe u ordinaciju, ja pokušavam da procenim psihološki profil, pa na osnovu te procene biram i način rada sa njim.”

Kaže da se za ovu specijalizaciju odlučuju uglavnom žene, verovatno zato što deca zahtevaju, između ostalog, ogromno strpljenje i „mekši pristup”, što je svojstvenije ženama nego muškarcima.

Ona takođe smatra da je za Veliku Planu jedan dečiji stomatolog nedovoljan.

“Kada bi nas bilo bar dvoje, radili bismo opuštenije, mada bi neki standard bio pet dečijih stomatologa za grad ove veličine. Naravno, o tome za sada možemo samo da maštamo.”

Ono što sada imamo je iskustvo, posvećenost i strast koje doktorka Veljković donosi u svoju praksu, kao i njen cilj da svako dete sačuva svoj osmeh i razvija zdravu naviku brige o svom oralnom zdravlju od najranijeg uzrasta.

Piše Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane