Preminuo glumac Žarko Laušević: „Sudbina poput antičke tragedije“

Žarko Laušević, jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, preminuo je u Beogradu u 63. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je njegova porodica.

Laušević je rođen 19. januara 1960. godine na Cetinju u Crnoj Gori, a slavu je stekao nizom uloga iz 1980-ih.

Među njima su Miljan u Igmanskom maršu, Pavle Ivković u filmu Šmeker, Šilja u Sivom domu, Petar Hrvat u Oficiru s Ružom, Braco Gavran iz Braće po materi i Miloš Obilić u Boju na Kosovu.

„Pamtiću ga po mnogim ulogama iz tog doba, stvarno je razvaljivao čega god se dohvatio“, kaže za BBC na srpskom glumica Mirjana Karanović, koja je sa Lauševićem igrala u predstavi Pozorišne iluzije.

„Nikada neću zaboraviti taj neodoljivi njegov šarm, duhovitost koja je bila melanholična i nekako neagresivna, tako nežna“, kaže Karanović.

Život mu je, na vrhuncu slave, obeležio slučaj iz 1993. godine u Podgorici, kada je tokom fizičkog sukoba iz pištolja ubio dvojicu muškaraca, a ranio trećeg, zbog čega je osuđen na zatvorsku kaznu.

Po izlasku iz zatvora u Srbiji, otišao je u Ameriku, gde je proveo više od deset godina, a o zatvorskim danima je napisao i nekoliko knjiga.

Vojislav Voja Brajović, koji je sa Lauševićem igrao u Braći po materi i Boju na Kosovu, kaže za BBC na srpskom da se „o Žarku ne može tek tako pričati, ne može se opisati u nekoliko rečenica“.

„Činjenica je da je bio jedan od najznačajnijih umetnika njegove generacije, ali i šire – jedan od onih retkih na koje se mlađe generacije ugledaju, kojima je bio uzor“, navodi Brajović.

„Ne mogu da shvatim da je otišao u godinama kada se tek šire krila i kada ga tek čekaju značajne uloge… Nekako je i njegova sudbina poput antičke tragedije.“

Datum i mesto sahrane biće kasnije objavljeni.

Studentski dani i slava

Laušević je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u jednoj od najpoznatijih klasa u istoriji fakulteta.

„Dve godine sam starija klasa od njega i pamtim tog dečaka rumenog u obrazima, kao da ga je priroda našminkala da bude rumen, i koji je iz zdravlja i potpune čistote, došao u naš Beograd“, navodi Karanović.

„Ta njegova klasa je bila vrlo urbana, pored Sonje Savić, Buleta Goncića, Zorana Cvijanovića i drugih beogradskih talenata, on je bio tu sa Branimirom Brstinom.

„Njih dvojica su tu bili dođoši koji su i u klasu i na naše beogradsko glumište doneli potpuno drugačiju energiju.“

Kasnije je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dobitnik brojnih nagrada, među kojima Zlatna arena u Puli, Car Konstantin u Nišu, Sterijina nagrada i nagrada Zoran Radmilović.

Zlatnu arenu u Puli dobio je za ulogu u filmu Oficir s ružom zagrebačkog reditelja Dejana Šoraka, snimljenog 1987. godine.

Igra partizanskog poručnika u posleratnom Zagrebu koji se zaljubljuje u udovicu iz više klase čiji je muž radio za Narodnooslobodilačku borbu.

„Često se setim filma i Žarka i uvek pomislim da sam imala sreće i privilegiju da mi upravo on bude partner u jednom, meni najvažnijem karijernom filmu“, kaže za BBC na srpskom Ksenija Pajić, koja je igrala udovicu.

„Taj film nikada ne bi bio takav, da je glumio neko drugi“, dodaje.

Laušević je, kaže hrvatska glumica, bio „talentovan, duhovit, pametan, zreo i mudar, čudesan, nežan, strpljiv, nenametljiv“.

Posle tog filma, nikada više nisu sarađivali jer ih je život, kako kaže, odveo na različite strane, ali i posle 36 godina pamti da su svakog dana posle snimanja ostajali da vežbaju scene.

‘U crkvi uvek upalim tri sveće’

Početkom ratnih devedesetih godina, Laušević je po savetu policije, a posle pretnji koje je dobijao zbog uloge Svetog Save u istoimenoj predstavi po tekstu Siniše Kovačevića, nabavio pištolj, piše on u knjizi.

Predstavu su pripadnici desnice i crkve smatrali kontroverznom jer prikazuje Svetog Savu kako, između ostalog, pre monaškog života ima seksualne odnose.

Jedno izvođenje prekinuo je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, kasnije osuđen za ratne zločine pred Haškim tribunalom, praćen pristalicama.

„Sa balkona i iz zadnjih redova partera seva mržnja i jednoumlje, a da ne bi delovali suviše banalno, neki pevaju himnu Svetom Savi“, piše Laušević u njegovoj knjizi.

„Neko mi dovikuje ‘ustašo’, drugi ‘Obiliću, stidi se’.“

On navodi da je „grupa nahuškanih čuvara pravoslavlja pronašla odličan povod da demonstrira patriotizam i krene da vrišti zbog ugroženog srpstva“.

„Laušević je bio jako pažljiv prema ljudima generalno, uzmicao je, nije se nikad sukobljavao i utoliko mi je bilo neverovatno da prihvatim to što mu se desilo“, kaže Karanović.

„Zaista verujem da je to bio sticaj užasnih okolnosti koje su njegov život odvele u smeru iz kog nije mogao da se vrati.“

Krajem jula 1993. godine, Laušević i njegov brat učestvovali su u incidentu u centru Podgorice, kada su napadnuti.

Laušević je izvadio pištolj CZ-99 i zapucao, ubivši dvojicu muškaraca.

Osuđen je na 13 godina zatvora, ali je tu presudu ukinuo tadašnji Savezni sud.

U novom postupku, osuđen je na četiri godine zatvora, koje je u tom trenutku već izdržao, tako da je pušten na slobodu.

Ubrzo potom je otišao u Sjedinjene Države, gde je živeo u Njujorku i, kako kaže, „radio sve što je mogao – nameštao parket, molerisao, zidao, skidao pločice, stavljao“.

Vrhovni sud Crne Gore je 2001. godine tu odluku o kazni preinačio i osudio ga na 13 godina zatvora.

https://www.instagram.com/p/Czq1yEnMzkf/?utm_source=ig_embed&ig_rid=c14dc50a-6ae2-4e46-8a4a-e878865ddd06

U decembru 2011. godine pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, kada mu je uručen i srpski pasoš i Laušević se vratio iz Amerike.

„Videli smo se nekoliko puta pošto je on počeo da dolazi u Srbiju posle boravka u Americi, kada je počeo da dobija uloge ovde, ali to je bio neki drugi čovek“, kaže Karanović.

„Čovek kojeg je život pritisnuo, neko drugi… Prosto mi se čini da je imao život do te tragedije i da je od tada to bio neki drugi život.“

O svemu što se dogodilo u Podgorici, Laušević je napisao:

„Jesam, pokušavao sam da sinu objasnim šta se dogodilo te noći. Ja nisam kao otac koji treba da mu olakša muku sazrevanja, već i muku koju sam mu ja natovario. I da ga molim da mi oprosti.

„Od oštećenih ne tražim da mi oproste. Znam da to ne mogu jer sam sebi ne opraštam. Samo Bog to može.

„Njihovo je pravo da mrze. Moje je pravo da se kajem što ne mogah drugačije. U crkvi uvek upalim tri sveće. Za oca i njih dvojicu. Ako sam grešan što ovo rekoh, grešan sam i prema ocu.

„Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica, i ja, pa nas je Bog tako sastavio 31. jula ’93. Da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama.“

Knjige i nova ostvarenja

Laušević je 2011. godine objavio je i knjigu Godina prođe, dan nikad, prvu iz serijala Dnevnik jedne robije, o godinama koje je proveo u zatvoru.

Posle nje usledile su Druga knjiga (2013), Sve prođe, pa i doživotna (2018) i Padre, idiote (2022).

Nedavno je emitovana i serija po njegovim knjigama i o njegovom životu Pad, a napravljen je i biografski film Lauš iz 2014. godine.

https://www.instagram.com/p/Czqxqj8IikX/?igshid=MTExcXdwYjVraHlrMA%3D%3D

U poslednjih nekoliko godina, Laušević je ostvario nekoliko značajnih uloga, među kojima su Jovan Jovanović Zmaj u filmu Ime naroda, princ Đorđe Karađorđević u Senkama nad Balkanom, Aćim Katić u Korenima, kralj Nikola Petrović u Aleksandru od Jugoslavije i Vukašin Katić u Vremenu zla.

Igrao je u filmu Leto kad sam naučila da letim, seriji Kalkanski krugovi i filmu Heroji Halijarda.

Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti je bilo upravo na nedavnoj premijeri filma Heroji Halijarda.

Poslednji film koji je snimio je Ruski konzul, po istoimenom romanu Vuka Draškovića, u režiji Miroslava Lekića.

Ksenija Pajić kaže da se sa njim u poslednjim decenijama čula samo jednom i to kratko, kada se iz Amerike vratio u Beograd.

„Bila sam srećna što smo se čuli i jako uzbuđena da mu opet čujem glas, posle svega što mu se dogodilo, a što smo svi pratili.

„Verovala sam da ćemo se opet sresti, ako ne profesionalno, da će nam se bar putevi nekako ukrstiti. Nisam mogla ni sanjati da se to neće dogoditi“, kaže sa setom u glasu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]