Kako bi rat u Ukrajini mogao da se okonča u 2025.

„Moram reći da se situacija dramatično menja", saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin 19. decembra na njegovoj redovnoj konferenciji za štampu za kraj godine. „Ima pokreta duž čitave linije fronta. Svaki dan."

U istočnoj Ukrajini, moskovska ratna mašinerija postepeno napreduje kilometar po kilometar preko širokih otvorenih polja Donbasa, obuhvatajući i zauzimajući sela i gradove.

Neki civili beže pre nego što rat stigne do njih.

Drugi čekaju sve dok granate ne počnu da padaju svuda oko njih pa tek onda pakuju sve stvari koje mogu da ponesu i ukrcavaju se u vozove i autobuse koji voze na bezbedno dalje na zapad.

Rusija prodire brže nego bilo kad otkako je pokrenula potpunu invaziju u februaru 2022. godine, uprkos impresivnom istorijatu naširoko zabeleženih asimetričnih napada Kijeva protiv njegovog moćnog suseda.

• Kraj ere jeftinog gasa: Ukrajina zatvorila ruski gasovod ka Evropskoj uniji
• Po čemu ćemo je pamtiti: 24 događaja koja su obeležila 2024. godinu
• Ukrajinka pomaže ratnim invalidima da postanu 'nadljudi'

Kako se invazija bliži kraju treće godine, prema procenjenoj ceni od milion ljudi, poginulih ili ranjenih, izgleda kao da Ukrajina gubi rat.

U dalekom Vašingtonu, za to vreme, nepredvidivi Donald Tramp, koji nije slavan po ljubavi prema Ukrajini i njenom lideru, sprema se da preuzme Belu kuću.

To deluje kao tačka prekretnice.

Ali da li bi 2025. stvarno mogla da bude godina kada će ovaj razorni evropski sukob konačno biti priveden kraju – a ako je tako, kako bi ta završnica zapravo mogla da izgleda.

„Priča o pregovorima je iluzija"

Trampovo obećanje da će okončati sukob u roku od 24 časa od preuzimanja dužnosti njegovo je tipično grandiozno hvalisanje, ali dolazi od čoveka koji je očigledno izgubio strpljenje sa ratom i skupocenim učešćem Amerike u njemu.

„Broj poginulih mladih vojnika koji leže po poljima posvuda je zapanjujući", rekao je on ranije ovog meseca.

„Suludo je šta se dešava."

Ali dolazeća američka administracija suočava se sa dvostrukim izazovom, prema Majklu Kofmanu, stručnom saradniku Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Prvo, naslediće rat u veoma negativnoj putanji, bez previše vremena za stabilizaciju situacije", rekao je on u decembru.

„Drugo, naslediće ga bez jasne teorije o uspehu."

Izabrani predsednik ponudio je neke naznake tokom skorašnjih intervjua za to kako namerava da pristupi ratu.

On je časopisu Tajm rekao da se „kategorički" ne slaže sa odlukom Bajdenove administracije iz novembra da dopusti Ukrajini da ispaljuje rakete dugog dometa koje je dobila od SAD na ciljeve unutar Rusije.

„Samo eskaliramo ovaj rat i pogoršavamo ga", rekao je on.

Osmog decembra ga je NBC njuz upitao da li Ukrajina treba da se pripremi za pristizanje manje pomoći.

„Moguće", odgovorio je. „Verovatno, da."

Ali za one koji strahuju, kao što to čine mnogi, da je novi američki lider spreman da digne ruke od Ukrajine, on je ponudio neke nagoveštaje razuveravanja.

„Ne možete postići sporazuma ako odustanete, po mom mišljenju", rekao je on.

Istina je: Trampove namere su daleko od očiglednih.

A, za sada, ukrajinski zvaničnici odbacuju sve razgovore o pritisku ili sugestije da Trampov dolazak nužno znači da se bliže mirovni pregovori.

„Mnogo se govori o pregovorima, ali to je iluzija", kaže Mihailo Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog.

„Do bilo kakvog pregovaračkog procesa ne može da dođe zato što Rusija nije naterana da plati dovoljno visoku cenu za ovaj rat."

• Zašto se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja
• Ubistvo ruskog generala u Moskvi: Priveden osumnjičeni Uzbekistanac

'Pametna strateška vežba' Zelenskog

Uprkos podozrenju Kijeva prema pregovorima dok ruske snage nastavljaju nezaustavljivo da prodiru na istoku, očigledno je da je predsednik Zelenski nestrpljiv da se pozicionira kao neka vrsta čoveka sa kojim Tramp može da posluje.

Ukrajinski lider je požurio da čestita Trampu na njegovoj izbornoj pobedi i nije časio časa da pošalje više zvaničnike da se susretnu sa timom izabranog predsednika.

Uz pomoć francuskog predsednika Emanuela Makrona, Zelenski je takođe obezbedio susret sa Trampom kad su njih dvojica posetili Pariz za ponovno otvaranje Katedrale Notr Dam.

„Ono čemu prisustvujemo je veoma pametna strateška vežba predsednika Zelenskog", rekao je početkom meseca njegov bivši ministar spoljnih poslova Dmitro Kaleba pred američkim Savetom za spoljne odnose.

Zelenski je, rekao je on, „nagovestio konstruktivnost i spremnost da sarađuje sa predsednikom Trampom".

Uz vrlo malo očiglednih znakova da Kremlj pravi slične poteze, vlada u Kijevu očigledno pokušava da stekne prednost u igri.

„Zato što Tramp nije do kraja objasnio kako će pristupiti svemu, Ukrajinci pokušavaju da mu pruže neke ideje koje bi on onda mogao da predstavi kao vlastite", kaže Orisija Lucevič, šefica Ukrajinskog foruma u Četam Hausu.

„Oni znaju kako da postupaju sa tim egom."

Plan o pobedi: Moguće završnice

Čak i pre američkih izbora, bilo je znakova da Zelenski traži načine da pojača privlačnost Ukrajine kao budućeg partnera izabranog predsednika kao što je Tramp koji je istovremeno instinktivno transakcijski i nespreman da nastavi da garantuje širu evropsku bezbednost.

U sklopu njegovog „Plana za pobedu", obelodanjenog u oktobru, Zelenski je predložio da bi prevejane ukrajinske trupe mogle da zamene američke snage u Evropi nakon što se okonča rat sa Rusijom.

I ponudio je mogućnost zajedničkih ulaganja kako bi iskoristio ukrajinska prirodna bogatstva, među kojima su uranijum, grafit i litijum.

Takvi strateški resursi, Zelenski je upozorio „ili će pojačati Rusiju ili Ukrajinu i demokratski svet".

Ali drugi elementi Plana za pobedu ukrajinskog lidera – članstvo u NATO i njegov poziv na „sveobuhvatni nenuklearni paket odvraćanja" – izgleda da su naišli na mlaku reakciju saveznika Kijeva.

Članstvo u NATO pogotovo ostaje tačka razdora, kao što je to bila i dugo pre ruske potpune invazije.

Za Kijev je to jedini način da bude zagarantovan budući opstanak zemlje, protiv grabežljivog ruskog neprijatelja čvrsto rešenog da potčini Ukrajinu.

Ali uprkos saopštavanju u julu prošle godine da se Ukrajina nalazi na „nepovratnom putu do potpunih evroatlantskih integracija, u koje spada i članstvo u NATO", savez je oko toga podeljen, sa SAD i Nemačkom koje još nisu za to joj se šalje pozivnica.

Predsednik Zelenski je nagovestio da ako pozivnica za članstvo bude upućena čitavoj zemlji, u okvirima ukrajinskih međunarodno priznatih granica, on bi bio spreman da prihvati da će to važiti, isprva, samo za teritoriju pod trenutnom kontrolom Kijeva.

Ovo bi, rekao je on za Skaj njuz u novembru, moglo da okonča „vrelu fazu" rata, omogućivši diplomatskom procesu da se pozabavi pitanjem konačnih granica Ukrajine.

Ali, rekao je on, takva ponuda još nije izneta.

• Veliki ruski napad na Ukrajinu na božićno jutro, Zelenski: 'Ovo je neljudski'
• Ne potcenjujte severnokorejske trupe u Rusiji, kažu bivši vojnici za BBC

Klimava pozicija Kijeva

Ako ne NATO, onda šta drugo?

Uz mogućnost da se bliže mirovni pregovori predvođeni Trampom i da Ukrajina izgubi pozicije na bojištu, suština međunarodne rasprave svodi se na pojačavanje klimave pozicije Kijeva.

„Od ključne je važnosti imati snažne, legalne i praktične garancije", rekao je Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Zelenskog, za ukrajinski javni servis 12. decembra.

Ukrajinska skorašnja prošlost, rekao je on, ostavila je gorku zaostavštinu.

„Nažalost, iz našeg iskustva, sve garancije koje smo dobili ranije nisu za posledicu imale bezbednost."

Bez konkretnih mehanizama sličnih nekoj vrsti koncepta kolektivne odbrane otelotvorene u Članu 5 osnivačkog sporazuma NATO, posmatrači strahuju da neće postojati ništa što može sprečiti još jedan ruski napad.

„Zelenski shvata da ne sme da ima samo golo primirje", kaže Orisija Lucevič.

„To mora da bude primirje plus još nešto. Predstavljalo bi samoubistvo za Zelenskog da samo prihvati obustavu vatre i da nema odgovor na to kako će Ukrajina biti zaštićena."

Na evropskim političkim forumima, eksperti traže načine na koje bi Evropa mogla da pomogne da se preuzme ova teška odgovornost.

U ideje spadaju razmeštanje mirotvoraca u Ukrajini (predlog koji je prvi izneo Makron u februaru prošle godine) ili učešće Zajedničkih ekspedicionih snaga predvođenih Britancima, koje okupljaju snage iz osam nordijskih i baltičkih zemalja, plus Holandije.

Ali Kofman je skeptičan.

„Bezbednosne garancije u kojima ne učestvuju Sjedinjene Američke Države kao jedan od garanta je kao krofna bez ogromne rupe u njoj."

To je stav sa kojim se slaže Kijev.

„Koja bi alternativa mogla da postoji? Nema drugih alternativa danas", kaže Podoljak.

Dokumenti kao što su Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine (o ukrajinskim post-sovjetskim granicama) ili Sporazumi iz Minska 2014-15 (kojima je trebalo da bude okončan rat) su bezvredni, tvrdi on, bez dodate pretnje vojnog odvraćanja.

„Rusija mora da bude svesna će, čim započne agresiju, dobiti značajan broj udara kao odgovor", kaže on.

Britanija, Bajden i uloga Zapada

U odsustvu sporazuma o dugoročnoj budućnosti Ukrajine, njeni saveznici rade sve što mogu da bi pojačali njenu odbranu.

Početkom decembra, generalni-sekretar NATO Mark Rute, rekao je da se „sve" razmatra, između ostalog i slanje dodatnih sistema protivvazdušne odbrane, delom da bi se zaštitila razrušena energetska infrastruktura zemlje od obnovljenog talasa koordinisanih ruskih raketnih i napada dronovima.

I dok Ukrajina nastavlja da se muči sa teškim manjkom ljudstva, britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da bi vlada možda bila spremna da pošalje britanske trupe Ukrajini kako bi joj pomogla u obuci.

Sa svoje strane, odlazeća Bajdenova administracija deluje čvrsto rešeno da pošalje što više odobrene vojne pomoći Ukrajini pre nego što napusti dužnost, mada izveštaji sugerišu da bi moglo da joj ponestane vremena za slanje baš svega.

• Gubici severnokorejskih jedinica u Rusiji, tvrde Amerikanci
• Gubici severnokorejskih jedinica u Rusiji, tvrde Amerikanci

Dvadeset prvog decembra bilo je saopšteno da će Tramp nastaviti da šalje vojnu pomoć Ukrajini, ali da će od članica NATO zahtevati da drastično pojačaju trošenje na odbranu.

Saveznici Kijeva su takođe nastavili da pooštravaju sankcije Moskvi, u nadi da će se ruska ratna privreda, koja se pokazala tvrdoglavo otpornom, konačno skrhati.

„Vlada veliko nezadovoljstvo što sankcije nisu nepopravljivo razrušile rusku privredu", rekao je američki kongresni izvor pod uslovom da ostane anoniman.

Posle više rundi sankcija (petnaest samo iz EU), vladini zvaničnici počeli su da se uzdržavaju od predviđanja njihovog uspešnog efekta.

Ali skorašnji pokazatelji su sve alarmantniji po Kremlj.

Sa kamatnim stopama od 23 odsto, inflacijom koja je premašila 9 odsto, rubljom u padu i rastom privrede d kog se očekuje da se dramatično uspori 2025. godine, pritisak na rusku privredu je retko kad delovao akutnije.

Putin se ponaša kao da to nije ništa strašno.

„Sankcije imaju efekta", rekao je on na konferenciji za štampu za kraj godine, „ali one nisu od ključne važnosti."

Zajedno sa katastrofalnim gubicima Rusije na ratištu – zapadni zvaničnici procenjuju da Moskva svaki dan gubi u proseku 1.500 ljudi, poginulih ili ranjenih – cena ovog rata bi tek mogla da dovede Putina za pregovarači sto.

Ali koliko će još teritorije Ukrajina izgubiti – i koliko će još ljudi poginuti – do trenutka kada se dospe u tu tačku?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]